Београдске општинске новине

БРОЈ 40

— 197 —

ГОДИНА ХГ.

Пошго су овии рејоном обухваћепа у главвоме четири варошка кварта, иовластичар ће бити дужап у свакој годипн помепутог рока свршити ио једап кварт и то најпре варошки, па оида теразијскн, савамалски и врачарскн. Чл 4 Желићи неиосродно исиптпнати резултте једпосмислене н наизменичне шрује за јавно и привагпо осветл.ење, комисија тражи. да копдесионар, поред постојећих динамоелект ричпих машипа за једно смислену струју постави о свом трошку у својој радноппци још једну или две дипамо машипе било за обичпу било зх ротаторну (иолиФазнЈ') наизмеппчпу струју. Даље комисија одређује опај део врачара којн лежи између Фншегцијске и кнез Милошеве улице да се па њему нланом одређепн број лампа пали напзменичном струјом алн да се и та замепа једпосмислене струје наизмсничпом нма извршити у року н ио одредбама тачке 1 овсга предлога. Нарочито се иапомиње да ипгезитет паизменичие струје ие сме ирећи уговором утврђепу граплцу н да се главни спроводпици до номепутога дела вароши спроведу ваздЈ шпо и па дрвеним стубовима од цептрале баштованском и осталпм улицама преко тркалишта (иза старога гробља) до београдске улице, за тим њоме н писарском улицом нреко војничкога поља. 0 даљем посгупању са паизменичном струјом а према постигнутнм резултатима, комисија ће се споразумевати са повластичарем. Подпосећи ове своје нредлоге одбору оншгипском. падзорпа комисија за електр. осветљење варошп Београда моли Одбор, да пх с.магра као хптпе и да о њима у 1Ш0 краћем року допесе своје решеп.е. 4. Сентембра 1893 год. 3 Београду. ског пашу, да одатле управља суседнпм ново придобивеним земљама.(') ЈГадом босапскога краљевства, отаочиње се велико расељавање сраског народа из Босне у суседне хришИанске земље. Ни једна српска земља није била тако худе среће, да од своје пропасти па до да нашњих дана непрестано шаље своје рођене синове у туђину. Сеобе се те не ограничаваху само иојединим местима, већ су захватале шнром све ближе крајеве граници хришћанских слободних земаља. Отуда од саме пропасти Босне, а мало доцније и Херцегове кнежевине, није прошла ни једна година, а да се по неколико стотина српских породица не пресели у туђииу, у слободне хришћанске градове. Још пре прве катастроФе, краљ Томашевић послао је у Хрватску своју жену краљицу Марију, Уз њу

(1) Но сведоџби Халкондиловој (НМоп-е <1ез Тигса, I. I р. 225.) 0 м а р војвода турски ушао у Херцеговину, заузео све градове, ади престоницу Сандаљеву после узалудног покушаја, оставио неосвојену. Тада сељади — 1ез §;епз (1е §иегге — утеку у планине, и одале увребав згодну прилику, нападну изненада на турски табор, многе им штете нанесу, и тиме принуде Турке, да што брже потраже нут Цариграду.

НадЈорне комисије за електрично осветлење Београда : нредседпиг; : Т>. М. Сганојевић Ч Л А 11 0 В II : Др. Павао Попови?. Милан КапстановЕ® Милугин Ј МарксвиЈ: Одбор је општипски у седпици својој од 15 Сентембра 1593 год. АБр. 5374 усвојио у свему како извешгај надзорпе комисије за електричпо осветлење тако и нредлог с тим, да се ово има сматрати као додагак уговору н, ако српско Француско друштво у року од осам даиа изјави, да присгаје, да под овим погодбама продужи и доврши грађење електричпог есвеглења, да се надлежпом влашћу потврдп о трошку друштвеном. Српско Француско друштво, актом својим од 21. Септембра 1893 год. АБр. 5587, изјавило је, да пристаје па овај додагак уговора, те ће према томе довршити инсгалацију електричног осветлења у Бео граду под погодбама, што су у овоме додатку нобројане. Од суда општине вар. Београда, 23. Септембра 1893 год. АБр. 5374 и 5587.

Н А Р Е Д Б А Приметило се је да грађапство вароши Београда врло често у потребпим случајевима само без споразума са па-длежпим свешгеником, одређује обредее послове са захтевом да му свештеник исге извршује без обзира на то да ли је свештепик баш у 10 време имао други посао да изврши који је раније одредио. Оваквом радњом ствара се пемогућност да свештепик тачно врши своју дужпост и 1шо је најгоре оп се тиме доводи у иепријатап положај, јер аалашшг^шжшжшкињвЕшатзжшшвшшвшшвваашжшвввкп иврвв се тада спомињу и многа властела босанска, као први исељеиици. Тако неки писци(') сиомињу: хумског војводу Иваниша ВлатковиКа, кнеза Николу ЧиватовиЛа, Јована БакиКа и Јована Иучића. Уз њих се, наравно, иеелило доста и проетог народа. Ако се известан део босанског српског народа, изодавна отрован млеком патаренским, сада радо приклонио падишаху, и примио пророкову веру, променивши готово својој старој вери само име, ипак је огромнп део народа остао веран вери својих праотаца, не дајући се лако примамити преластивим обећањима турских бегова и паша, чувајући свој образ и онда, кад му над главом севаше оштри јатаган турски. Оно што не допаде турског ропства, а не утече у густу гору, уграби прилику да се исели из своје домовине, у намери, да се згодном приликом поново врати на своје огњиште, пошто са њега отера најпре свога непријатеља. Погранични угарски, хрватски и млетачки градови, као и сам Дубровник постадоше уточиште свима тим бегунцима, чији број с дана на дан све више растијаше, нарочито, кад Е1ај1с У>: Роуј. Возпе, стр. 339—340. — Еаск! Р г. (1 г. у Ка4-у југосл. акад. књ. VIII. стр. 175 и књ. I. стр. 159—163.

и ако је вољап он пема могућпосчи да у једпо исто време изврша две дужности у две цркве и услед овога се често рађају размирице и непријатности које допосе рђаве носледице. Да би се ово уклонило и свештенцку пружила могућносг за савесно и тачпо обављање сво.је дужпости, а тиме одржала пеиовређена опа узајампа љубав која трсба да постоји између свештеника п пастве духовнн суд београдскн отнушта следећу Наредбу, Да се у будуће грађапство вароши Београда за свако свештеподејсгво обраћа претходпо своме пароху који ће у сноразуму са дотичпим лицем одредити време кад ће се и место где ће се опо извр шити. Из седпице Духовпог Суда београдског 2. Јупа 1893 год. Бр. 3086.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБСРА БХУШ РЕДОВНИ САСТАНАВ 23. Септембра 1893 год. Преседавао преседник г. Мидован Р. Маринковнћ од одборпика биди г. г. Никола X. Поповић, Илија Ђорђевић, К. Нетровић, Мидош Трпковић, Мшаи М. Ђорић, Филии Васиљевић, Коста Б. Михајловић, Р. Драговић, Мих. Д. Бапковић, Ђорђе Наранџић, Др. Павао Ноповић, М. Велизарић, Мих. П. Бопчић. М. М. Ђорђевић, Н. Вулковић, Јовап Христић М. 0. Петровић, Др. Марко Т. Деко, Коста Д. Главииовић, Свет. И. Ристић, С. Ј. Азријел, М. Каиетановић, Стев. Чађевић,. Ђ. С. Новаковић, Др. М. Радоваиовић, Милутип Ј. Марковић. I. Прочитан је за:шсник одборскпх одлука ссдницс држапе 15. Септембра о. г. п иримн.сн је без измене. II Председиик изпоси одбору на мишљењс молбе, којима се траже уверења о породичном одиосу н спротном стап.у. По прочитању тпх молби СБр. 15527 АВр. 5489, 5019, 5540, 5532, 5040, 5039, 5638, 5637, 5636, 5650, 5670, одбор је изјавио мишљсн.е, да се суд иредходно увери о породичном однс-

и Херцеговина г. 1466. изгуби сноју нолитичку незанисност. Али их се ипак највише налазило у Угарској и Хрватској, где подетицаху краља Матију и хрватске великаше на рат противу Турчина, да се ослободи Босна, јерјеиначе ускоро и љихова сопственост у иитању. С тога с поуздањем можемо тврдити, да и у оној првој војсци Матијиној, која је пред крај 1463. г. ишла да ослободи Јајце, није био мали број тих сриских бегунаца. Што се већма ширила власт турска по Босни и Херцеговини, и губила нада у успех Матијиног оружја, то је струја исељавања српскога народа, све већма беснила, тако, да је најзад и султан Мухамед П. био принуђен, да му заузета земља не остане пуста. попустити мало у своме у.обичајеном беснилу према „иноверцима", присиљавајући их силом, да љубе мач и заставу пророкову. Отуда је и потекла она његова мирољубива политика ирема Босанцима одмах иза оног Матијиног бегства испред Зворника; као годштоје мало пре тога, кад се повукао испод Јајца у Милодраж, потписао ту неким босанским Фрањевцима повељу, „по којој остају Фратри у потпуној слободи штовања своје ве-