Београдске општинске новине

ГОДННА XI

— 196 —

БРОЈ 40

пуара идуће годиае, оп је дужап у свима опим улицама, у којима сијалицо ие би биле памештепе, освегљавати општипсве петролеумске лампе (фењере) о свом трошку и без икакве пакпаде од страпе општине, све док целокуппп број спјалпца ие постави. 4/1 2. РапиЈе иостигнут споразум, којч је одбор опшгипски усвојио у својој седпици од 3 Маја ове год. и по коме је повласгичар обавезап да извесап доо ваздушпих спроводниказамепе подземним о своме трошку, и у току од 4 године, комисија мења на овај пачип: копцесиопар је дужан у току од две годипе, све опе ваздушпе спроводпике заменути подзе\?иим, где има два или више од два стуба или где има једап стуб са подуипрачем као п све оне, где па једном стубу буде више од једапаест спроводппка. 3,1 све време замењивања ваздушних спроводпика подземпим, осветљење вароши пе сме се прекидати. Да би се тачпо одредио рок п трајање ове обавезе, комисија утврђујо: копцесиопарје дужан у року од трн месеца од дапа њсговога прлстанка, поднети комисији илапове подземних спровођења о којима се овде говори на одбрење. Од дана кад се ти нлапови одобрепи доставе повластичару, ночиње двогодпшњи рок који је горе сномепут. Ако би повласгичар у своме раду око замепе падземпих спроводпика подземпим био спречеп каквим слемепгарним илп каквим другим непредвиђени узроком који од њега не зависп, оп ће битп дужап позваги падзорну комисију да она констатује ту нренреку п да му о томе пнсмепу потврду изда. Надзорпа ће иак комиспја са своје страпе ппсмепо изпеститн повластичара кад буду ге препреке пресгале п кога дана мора своје радове паставиги. Све оно време, које комисија па горе иомепути пачип буде огласила као пемогуће за рад, пе ће се узеги у рачун при одређпНШ аШМДИИДММНМИНИМММИНИДНМИИИДјИ

вању горе помеиутог двогодипш>ег рока. Али ако повластпчар поменуто ваздушпо Јепровођење пе би заменио подземппм у горе утврђепом двогодишњем року, оп ће битп дужан бесилатно осветљавати целу варош почев од истека горе помепучог двогодишњег рока па све до свршене замепе папред утврђепнх надземпих снроводпика, подземниг. Чл. 3. повласгичар је дал^е дужап, дрвепе диреке осгалих ваздушних спровод ника заменити гвоздеппм но моделима које компсија буде одобрила и које ће моделе копцесионар подпети компсији у року од четири месеца од даиа кад па ове ус лове присгапе. Рејоп варошки у коме ће се та замепа дрвених дирека гвозденима извршиги утврђује се на оваЈ начин: Од почегка Душанове улице па дужипом п>епом, за т им видипском, болпи.чком, палилулским тргом, тимочком улицом, Фишегциском, Бе^градскои, писарском, војпичкнм пољ-ем до краја кнез Милошеве улице, за твм цвегпом, железничком, спомепичком поред железиичке сганице новим путем према еавској обали, том обалом, богојављенском улицом, горњим и доњим градскпм пољем до почетка Душанове улице. По себи се разуме да п све именоване улпце и поља спадају у тај рејон. У томе ће рејопу повласгичар пзвршпти замепу па пгрвом месту у већ ])егулисапим улгцама а по реду којп му будс комиеија назпачила прилпком одобрења мо дела, за гвоздене диреке. У нерегулисаннм улицама поменутог рејона осгаће дрвепп диреци само до њпховог регулисања. па ће се п опи по извршепом регулисању за менити гвозденпм. Рок за извршење те замепе дрвених дирека гвоздепим учврђујо се па четпрл године, почев од дапа одобрења мод^ла; код овог се рока пе ће водптп рачуп о елемептарпим и другнм сметњама ако пх буде, као у претходпом члану.

ма уговора пнје пишта говорила с тога, што су опп такве природе да се о њима, овом приликом не може нишга рећи 3. Сентембра 1893 год. У Београду. Надзорне комасије за електрично осветлење Београда: прЕдсЕдпив: Ђ. М. Станојевић ч л а п о в п : Др. Павао Попоби^ Милан Капетанови!' Милутин Ј. Маркови!

Еао што се из подпесеног извештаја надзорне комисије за електричпо осветљење впдп, повлас.тичар тога предузећа, није иснунио све обавезе које је па се примио уговором, те према томе, општина београдска имала би право да се вористи одредбама члана 56. уговора. Али желећп дати доказа о свом добром расположењу према предузећу о коме је говор, комисији је част нредложити одбору општипе београдсве да продужи новлааичару рок за довршење поменуге инсталације али само нод овим погодбама: Чл 1. Повласгпчар се обвезује да у шго краћем року доврпш памештаи.е педовршепих лампа сијалица и да за време, док се уговором утврђени број сијалица не ноставн (о чему има комисија своје решење донети), повластичар је дужап све, сада већ постављепе лампе оба система бесплатпо осветљавати но часовгшку, који за одговарајуће доба годипе буде вредио ! и који ће комисија повластпчару поднети одма 110 његовом нристанку на ове услове. Концесионару стоји па вољи, да ново па мешгене сијалицо освегљава илп одма или но довршењу целокуппог броја тих лампа, предвиђепог чл. 18 уговора. Ако повластичар, са намешгањем целокунног броја лампа сијалица не би био готов до 1 Ја-

СРПСКИ УСТАНШ ПРОТИВУ ТУРАКА У ВЕЗИ СА НАРОДНИШ СЕОБАША 7 ТИШНУ од 1459.—1814. године. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА ИАПИСАЛИ ј 3 . Д гатоновић . и Ј1. Јч 1, ј ^ПАСИЋ.,

(Академијски Савет Вел. Ш.коле наградио првом видовданском наградом општ. београдске). Мото : — „Пора намЂ перестам. бнтћ умннми чужимт, умомЂ и славннми чужого славо10" (Време је да нрестанемо мудровати туђом памећу, и сдавити се туђом славом). Карамзин. -©2» (НАСТАВАК) Свађа дође и до отворене буне, кад несрећни и лакоумни СтеФан утече Турцима, не устежући се иримити мухамедову веру, добив име Мехмед-бег. доцније

иостаде беглербег румелијски и велики везир. Друга два брата, чим назру опасност од Турака понудшне своЈ *е земље под заштиту — по Хамеру — угарскоме краљу а по оном писму архива млетачкога, „Млецима, па чак и напуљском краљу, коме се нудио мдађи брат Влатко." Така неслога, разуме се, јако је потресла и иначе слабу Херцегову кнежевину. Ну још јаче њеном опстанку попретитпе сами Турци, тиме, што уведоше у Босну, одмах после бегства Матијина испред Зворника, неку врсту обновлења традиционалне босанске политике. Видећи, да се противу великог нерасположења српскога народа не могу лако утврдити у Босни, што се нарочито јасно огледало у последњој војни, Турци, да би народ за се придобили, поставе великог везира у Босни, са звањем и влашћу краља босанскога, обновивши и сва мања властеоска звања, од којих многа добише потурчени Срби.Р) Видећи, како су негдашњи босански Патарени, а сада само са промењеним именом, Мухамеданци, тако добро награђени, и херцеговачки Патарени, где их после пада Босне још понајвише беше, радо ступаху под за-

(1) 8 т 1 с 1 к 1 а з Т.: Роуј. ћгу. књ. I. с-тр. 630.

штиту султанову; а кад његова војска продираше крајем 1465. или почетком 1466. г. у Херцеговину, они је свуда радосно дочекиваху. Непатаренски народ из села разбеже се у горе и планине, да се спасе турске пљачке. Градови се неки истина храбро одупираху, али узаман, кад поједини срампо главу приклањаху. Турци тако један по један освоје све градове и целу Херцеговину. Али држећи се новог система политике своје у завојеваним земљама, не хтеше ни Херцеговини уништити са свим нолитичку егзистенцију, већ оставише браћу, да и даље владају, али само под сизеренством једнога турскога бега, и да плаћају султану одређени данакЈ 1 ) Тако је неслога браће Херцеговића ускорила пропаст иолитичке самосталности оне српске иокрајине, која је природним положајем била иозвана, да бар последња очува кандило српске слободе и самосталности. Овог иута није ни славни Дубровннк поштеђен од турске посете. Кад Турци освојише сву Херцегову земљу, морадоше и Дубровчани примити једног тур-

(1) Е п 8 е 1 у. Н. .1.: А1]§. ЛУеИМз^опе, В. ПГ. одсек безсћ. V. 8егу1еп, 8. 430. — Наттег V. Ј.: Стезсћ. <1. озт. Ке1сћез, В. I. 8. 493. — К а с к 1 Г г. II г. у В, а (1 - у југосл. акад. књ. УШ. стр. 174.