Београдске општинске новине

БРОЈ 41

— 205 —

ГОДИНА XI.

кила мекин.а, на којој није бидо ни једног лицитанта, одбор је одлучио, да се понова држи лицитација за набавку мекиња VIII. На предлог г. Стевана Чађепића, одбор је решио, да се добрачина улица маспе откопавајући доњу Јованову п Онмппу улицу. Ако у овим улицама но буде доста земљс з« ово наси« пање, да се откопава п еама добрачина улица. Да се опај цосао изда па лицитацпју и ако не буде скупље од седамдесет пара ао кубпоч метру, овлашКује се суд оиштинокп да лпцптацију одобрп и без одбора. IX На примедбу некпх одборнпкз, да се лицита ције општинске не обЈављују у повинама, одбор је препоручио суду, да се све лицитације општинске увек објављују у општ. повипама сем случаја кад је ствар хптна. X. На предлог одборпика г. Косте Д. Главипића одбор је одлучио, да се благовремено пре зпме — израде плановч и предрачуни за нивелисање и калдрмисиње улица, које ће се на пролеће радити, па да се још ове јесепи дрдае лпцитације. Да се још ове зпме узме у штудпју Богојављенска улица за дово^ење у употребљиво стање за трамвај. XI. Одборник г. Др. Марко Т. Леко извештава одбор, да је изашла из штампе једна брошурл, потписана од дра Косте ЈовановиКа, дра Марка В, Николића и Војислапа Прљевића, којом се тврди, да хемијске гшализе воде из поврг водо •лода израђеас од дра Марка Т. Леко и објављене у општ. иовинама нису тачне и да вода у новом ЈЈОДбибду нмје добра ; да је председник општине поводом те брошуре одредио ширу комисију од стручњака, да изврше анализу воде из новог водоиода те да даду своје мњење о њеној доброти и употребљивостп. По саслушаљу овога одбор је одобрно у свему поступак председника општипе с тим, да дијуриа члаповима комнсије по десет динара и трошак око утрошепог лабораторијскога материјала падне на терет партије за грађење водовода. XII Одборник г. Марко Велизарић предлаже, да се позове по један стручњак из Вудим-Пеште, Прага и Минхена да н оми изпрше анализу воде из новог београдског водовода и даду своје мњење о њеној каквоћи у случају, да се комисија одређена председпнком рмштмпе не сложи у своме мм.еп.у о иоди Одбор је примпо к зпдм.у овај предлог с тим, да се по њему ппшта пе ради, док одре1)епа комнспја пе сврши свој задатак XIII. Ио прочитању акта у[1раве водовода АБр5814, одбор је решио, да г. г. Милан Капетановић, Марко Велизарић, Андра Одавић и Соломон Ј. Азријел одборници и општински рачуноиспитач Сима А. Добросављевић прегледају рачуне о грађењу и експлоатацији водовода и поднесу одбору свој извештај. XIV Председник саопштава одбору, да је надзорпа водоводна комисија разрешена од дужности, пошто је експлоатација водовода београдског предата управи водовода и да је том приликом надзорна водоводна комисија поднела извештај о целокупном раду грађења водовода.

По прочитању тога акта АБр 5826 одбор ј е иримио к знању ово саопштење. XV. Председник износи одбору на решење понуду Себастијана Раша и друштва ва калдрмисање улица београдских на врачару. Ио прочитању те понуде ГБр. 4279 и реФерата грађевипског оделења о истој ствари, одбор је решио, да се ова понуда одбаци. XVI. Председник износи одбору на решеше молбу А.'фреда Голдштајна да му општина уступи у концесију нскључиво право лепљења и објављивања сграних објава у Бееграду за десет годпна а он за то да плати општини за сваку годину по четири стотине динара унапред, По прочитању те молбе АБр. 4444, одбор је решио, да се молилац одбије од тражења. Да о овоме предмету као новом извору за општинске приход^ размисле и поднесу одбору извештај одбориици г г. Др. Павле Поповић Коста Д. Главини1), Стеван Чађевић и управник гра(,евинског оделења Т. Селескови!).

ОПШТИНА БЕОГРАДА иреглед стања на дан 30. септембра 1893. год.

Д У Г У Ј

ПОТРАЖУЈЕ

СРАВЊЕНО СА ПР01П. СТА1Ј.ЕМ

Глаипица

6,106 127

— 950

Повериоци

—

367 476

— 5 059

Текући рачун код новчаних завода

—

2,233 721

— 37 000

Ирпјеми — Акценти —

—

2,290 000

—

— 20 000

Буџет Гробљапски

11 292

+ 960

„ Трошарински

—

365 647

+ 129234

, Општинског суда

167 078

—

4- 10 274

Имаовипа опппинска

5,068 525

—

Д) жници

1,301 566

—

+ 69 910

Оставе код повчаиих завода

2,290 000

—

— 20 000

—•

Грађење водовода

2 547 094

—

+ 7 000

II11874 264|4б||11,874 264Ј46Ц Из кп.иговодства београдске општине, 5 Октобра 1893 године. Млађи Књиговођа, " Главни Књиговођа, Милија Јовановић с. р. К. Ј. Јанковићс. р.

Из једнога пнсма Од 3. јануара 1480. г. иИСаног из Јајда, краљу Матији од „№ука деспота краљевиие Расије' , Владислава Хедерварија бана Хрватске и Славоније, и Петра Доција бана Јајца, видимо да је по свој прилици, у овом ратовању учествовао са својом војском и српски деспот. А то је за нас интересна појава, да је деспот појмио корист од заједничког рада српске и хрватске војске на обезбеђену угрожених граница Хрватсске и ослобођењу потлаченога Српства. Писмо гласи: „Кад је 1>аша Светлост решила била употребити иас на службу В. Светлости, тада ми пођосмо од Јајца трећи дан, и дођосмо у ВрхВосну (Сарајево) четврти дан тако, да нити је краљевство, нити је паша, нити су Турци за нас чули, док не стигоше рањени Турци к пашн; а сам паша, виДећи близу вароши војску, одмах је са нешто мало људи нобегао у брда и у велике планине, . . . а ми остадосмо тамо пред вароши кроз три дана. Трећи дан оступисмо, а варош сву дадосмо спалити; благо пашино, и нгго је у вароши било, све узесмо, варош сву и околину попалити дадосмо. Шести дан у подне отидосмо, и тада је паша са многим Турцима к нама дошао а ми одмах на

њега ударасмо и у бегство га окренусмо, па тамо се утаборисмо. У суботу смо се из табора кренули, и ту је паша, скупивши све Турке из Босне и од Дрине и из других предела, како са коњаницима тако и са иешацима и са својим сином, послао ону ноћ псшаке у .једно тесно место, те су дрвима и камењем нама пут покварили, и један мост, који бејаше на великом блату, покварише. И кад ми до!)осмо међу оно тесно место и међу онај разорени мост, тада г Гурци ударише са обадве стране на нас, тако, да смо цео тај дан бој имали, и да су од обадве стране многи изгинули, у толико, да нити ми нити коњи наши даљи бој издржати не могосмо. Ми се утаборисмо у једном месту, а Турци у другом тако близу нас, да смо једни другима говор чули. Ту ноћ преноћисмо, и ту неки од војске В. Светлости побегоше (вгс !) а ми посласмо Петра Долци-а, да врати к нама ту војску. И ту те ноћи Турци на нас ударише, те Петра Доци од нас раздвојише, тако да не могоше вратити се к нама. А у недељу кад из табора изађосмо, одмах је син пашин са многим Турцима к нама дошао, и ми тамо с њиме тукосмо се, и многе Турке побисмо и заробисмо, па како видесмо

пашу пред собом са скупљеном војском где очекује битку, ми свима Турцима, које имадосмо заробљене, главе одсећи заповедисмо, и ту близу Травника са пашом битку започесмо, те многе Турке са пашом у бегство окренусмо, тако да смо ми мегдан задобили.'^ 1 ) Краљ Матија је овим ратом имао не само морална успеха, пробудивши жељу за осветом у потлаченог народа у Босни, већ је повратио и све оне градове, које је пређе имао, па му пХ Турци преотели за време његових ратова са Чесима и Фридрихом немачким. Јајачка и с]н> брничка бановина са свима својим градовима овог пута поново су пале у вдаст Матијину. Користећи се овим успехом, краљ Матија, хтеде ићи и даље, да уз помоћ народа српског, који беше свуда жељан слободе, ослободи Херцеговину вазалства турскога, те да обезбеди себи ле|а за даље протеривање Турака из Босне. Како сведочи мађарски историк( 2 ) краљ уђс с војском у срце Херцеговине, где истина још васалски владаху Херцегови синови. Енгел напомиње, да је тада краљ направио са Владиславом и

(1) Гласпик срп. уч. др. ктг,. XXXII. стр. 206. (2) Е11 к е 1 V- Н- Ј - : АИе. ТУеШш^опе, В. III. одсск Оевсћ. V. 8егУ1еп, 8. 433.