Београдске општинске новине

ГОДИНА XI

— 206 —

1ЖЈЈЈ 41

СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКрЈ Путнички саобраКај вароши Ееограда, У седмици од 25. Сеит. до 2. Окт. 1893. год. доиутовало 1139. одиутовало 704. Од којих су : а.) Пола : мушког 1092, женског 47. б.) Вероисповести: правосдавне 1059, католичке и протестан. 58, мојсијевске 12, мухамеданске 10, свега 1139. в.) Постојбина: Србија 907, АустроУгарсва 125, Босна и Херцеговина 4, Црна Гора 4, Грчка 1, Турска 66, Бугарска 4, Румунија 1, Русија 1, Германија 5, Фравц. 5, Итадија 3 остале државе 13. г.) Занимање путника: Тежаци и економи 100, Занатдије 123, Трговци 562, индустријалци 7, шпекуланти и предузимачи 19, Интелигенција (војска) 20, ђаци 141, раденици и помоћници 65, Гостионичари 17, Пиљари и бозаџије 6, надничари и слуге 38. Из статистичког одељка оиштине вароши Београда 7. Октобра 1893. год.

ОИШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Суд општиие града Београда, држаће па дап 19. овог месеца од 2—5 сахати по подне у канцеларији рачуноводства, јавну усмену лицитацију, за давање под закуп право своје на цубок од заклате стоке на општинским кланицама. Лициганти полажу 3000 дип. у готову или српско државним папирима од вредности на име кауције Остале погодбе о овом закупу могу се видети сваког радног дана у канцеларији рачуноводства овог суда а и на саад дан дицитације. Ко жели горе поменуто право узети

под закуп, нека означеног дана дође и лицитира. АБр. 5528 — Од суда опшгине града Београда, 9. Октобра 1893 год. у Београду. По што ни на трећој лицитацији држатој за набавку 25000 кгр. мекиња за исхрану волова рабаџијских возова општине београдске, није бидо довољно лициганата, то ће суд општине града Београда држаги на дан 13. т. м. од 2—5 сати по подне у канцедарији рачуноводства, четврту дицитацију за набавку означене количине меКИЊ&• Кауција се полаже 200 дин. у готову или српско-државним папирвма од вредности. Ко жели примити се ове набавке нека означеног дана дође и лицитира, СБр. 16098 — Од суда општине Београдске, 9. Октобра 1893 год. у Београду. По шго се није могла ни друга лицитација држати, за давање под закуп општинских дућана у Фишегџвјској улици, с тога што није имадо довољпог броја лицитанага, то ће суд општине Београдске држати на дан 11 тек. месеца од 2 — 5 сахати по подне трећу лицитацију пред каФаном код „Лазаревића" у Фишегџијскј улици за давање ових дућана под закуп. Кауција се полаже 120 динара у готову или српско-државним папирима од вредности. Остале погодбе могу се видети у канцеларијн рачуноводства, сваког радног дана, а и па сам дан лицитације Ко жели дућане ове под закуп узети нека одређеног дапа дође » лицитара. СБр. 16097 — Од суда општине града Београда, 9. Октобра 1893 год. у Београду. Суд општине града Београда држаће јавну усмену лицитацију на дан 12 тек. месеца од 2 —5 сахати по подне у канцеларији рачуноводства, за давање под закуп подрума у авлији општинског имања звапо „Текија" до гдавне полиције. Подрум је овај озидан на свод, има добар затвор, а може се употребити за леденицу, оставу пића, воћа и г. п. Услови о овом закупу могу се видети сваког дапа у рачуноводству овог суда. а и па сам дан лицитације. Ко жели узети ово имање под закуп, нека означеног дапа дође и лицитира. СБр. 16413 — Од суда општине града Београда, 9. Овтобра 1893 год. у Београду. I. На дан 12. Октобра од 2 — 5 сах. по подне, — за давање под завуп права наплаге таксе од акциза па пиће. II. На дан 15. Овгобра од 2 —5 сах. но подпе, — за давање под закуп права туцања ка^е — тамиса. III. На дан 18. Октобра од 2—5 сах. по подне, — за давање под закуп права наплате таксе Фијакерске. IV На дан 20. Овтобра од 8—12 сах. пре подне, — за давање под завуп меса од бобичавих свнња, које се коље на општин. кланици. V. На дан 23. Октобра од 2—5 сах. по подпе, — за давање под закуп оправке возова општинских, ковачво-коларски рад. VI. На дан 25. Овгобра од 2—5 сах. по подне, — за даваае под завуп оправве возова општинсвих, сарачко-тапетарски рад. УП. На дап 27. Овтобра од 2—5 сах. по подпе, — за давање под закуп подкивања коња пожарпе чете и волова рабаџ. општип. возова.

а у Албанију неки Пикола Дука/јино. и да би се могли одржати у борби иротиву Турака ако им се у неколико иомогне. Јасно је, да ова два јунана нису пмали уза се маду си.ту народа свога, а.ш им је ипак потребна страна потпора, као поузданији ослонац за њихов усиешнији рад. У другом писму од 15. Јуна 1481. г. јављају Дубровчани, што су чули од свог ухода из Скопља ,,..да румелпјски паша скупља у Софији велику војску, јер се боји краља угарскога, и да је Влат војвода, поштоје ушао у Босну, без ичије иомоби и савета но само по поииву Влаха (Срба), радећи неопрезно у неком месту Менесагиту потукао се с врх босанским пашом, Атаутом и побеђен, једва се спасао турских руку, изгубвши све што је имао, и у нови логор се склонио... Све у Босни ври новостима; оно мало Турака ноји су у и>ој, наиуштају је. а Босанци се сами туку и свуда их убијају; ру у устима свију њих само је име Матија. Матију желе и зову, у Матију су им очи уирте п - али Матије нигде ни од корова! — шта ћете лепшег доказа о томе како је народни устанак у Босни г. 1481. обухватио све њене крајеве. На све стране сева оружје српско, народ устаје, бпје се, вапије за помоћ, упнре

Влатком неку врсту трамие (сопсатТзшт), по којој би Херцеговина припала угарској краљевини а Херцегови синови у накнаду за њу, да добију земаља у Угарској. Колико истине има у овим речима не знамо, али да се овог пута није догало ни до каквих резултата, сведочи и сам Енгел додајући, да се краљ Матија вратио у своју краљевину, љут на папу, што му не даје помоћи за продужење рата, заверивши се, да внше никада ништа еа хришћанску ствар противу Турака неће предузимати. Ово се последње заиста и обистинило, јер за живота свога краљ Матија више не предузима ни један поход на Србију или Босну, пуштајући само, да чине сличне покушаје српске војводе под његовим пменом. Али, ма колико да морамо од туге срце своје стегнути, видећи, како духом малаксава онај, од кога се с правом очекивало ослобођење Хришћана од Турака, ипак с каквим радосним срцем указујемо сада на једну светлу појаву, у души и срцима свију потиштених српских синова у свој 1)Оенн и Србији. Живот њиховог освојача султана Мухамеда П. подједнако је и за њих био тежак оков; и чим је он умро, прскају ропски ланци на њиховим грудима, а под њима весело

куца срце Србина јунака и осветника. Од Балкана па до кршевитих гора Херцегових чује се само звук: „« оружју. приспео је час слободе нагае". Одушевљене подвиге српских јунака под Змај деспотом Буком, кнезом Навлом и Дмитром Јакшићем, на обалама Саве и Дунава до 1481. г. видели смо раније, али како је српски народ у Босни у то доба осе]1амо? Мало имамо извора при руци, да докажемо одушевљење и жудњу Босанаца у ово доба за слободом; али и то мало јесте светло зрно бисерно, које ипак раскошно баца своју светлост на значајну појаву јуначкога поноса српскога. Имамо само два писма, која је дубровачко веће писало краљу сицилијанском, јављајући му о стању потлачених народа у Босни и Албанији.О) Из тих писама, види се, што је за нас врло интересно, да је покрет који је Хришћане под Турцима у ово доба обузимао, занимао онда у велико и све околне суседе; а то тек не показује малу вредност народних осећаја. Тако у писму од 2. ,јуна 1481. г. спомине се, да је у Босну ушао неки војвода Влат (Влатко Косачић, Херцегов син?) Макушев А. у Гдасн. срц. уч. др. књ. Х1У. (М. оде.љ) стр. 101 и 103.