Београдске општинске новине

БРОЈ 43

— 221 -

ГОДИНА XI.

VI Грађевинско оделење општпне београдске извештава одбор, да су Ранко Гођевац и синови довршили оправку локомотнва, купљених од Милорада Карамарковића пз Пожаревца и молиодбор, да одреди комисију да нрегледа, да ли су локомотиве оправљене онако, како прописане погодбе траже. По прочитању тога акт .ч п пзвештаја грађевинског оделењаАВр. 0248, о тор је одлучпо, да одборскп поверемнци г. г. Мил.чн О. Петровн^ и Светозар Рнстић одборницп н Влада Маркозић инспектор српских државних железницг са једним маптновођем, кога ће они изабрати, прегледају ове локомотиве, да ли су оправљене према прописаиим погодбама. Раду овог поверенигатва да присуствује као члан саветодавац г. Т. Селесковнћ, управник граћевинског оделења општине београдске. VII Председник извештава одбор, да чланови црквеног одбора цркве светога Марка г. г. Јован Плић свештеннк, Јован Дитимријевпћ земљоделац и Петко Вељковпћ предузимач према изпештају порескот' оделења нису платили порезу за прво полгође 1893 год. п да би их према томе требало разрешити од ове дужиостп По ирочитању извештаја пореског оделења АБр 5972, одбор је регапо, да се Јован Илић свештеник, Јован Димитријевић земљоделац и Петко Вељковић предузимач разреше од дужности одборника цркве св Марка овластив суд општински. да на место њихово друга лица одредп зч члаиове тога одбора. VIII Председник изнови одбору на решење молбу Стевана Станковпћа поручика, којом моли, да му се из оаштинске касе да новчана помоћ за изучавање музике на страни. По прочитању те молбе АБр 6002, одбор је одлучио, да се о овој молби у идућој седнипи регаава. IX. Сходно одлуци одборској од 23. Септембра оче године АБр. 5703, Председник извештава одбор, да јо Милева Арсићка удова овдашња дои" иста сиротног стањн и да заслужује, да јој се из општинске касе даје помоћп Ио прочитању тог извештаја АБр. 5934 одбор је решио, да се Милеви Арсићки овд. удовој,

више Турака било је у околиии, и вшие хајдука сриских; где су Турци чешће пута иролазиди, било као трговци, царски порезиици (харачлије) илн најзад, као царски војници, да је по тим друмовима било највише чета хајдучких. У примерима, које ћемо ниже споменути, највише се спомињу хајдуци у нашој Србији у моравској долини, од Јагодине па до Авале, а то је с тога, што је туда за време Турака пролазио онај чувени цариградски друм, који је везнвао с Цариградом СоФију, Нирот, Извор, Ниш, Крушевац, Сталаћ, Ћуприју, Јагодину, Баточину, Паланку, (Смедеревску) Гроцку (Хисарџик) и Београд. Њиме је ишла свака царска војска, кад би год полазила на Угарску. С тога се кроз све време хајдуковања српскога око тога друма врзу чете хајдучке од осамдесет до сто друга, које нису ниједну царску војску нропустиле, да с миром прође. Други друм, који је ишао од Београда на Лисовић, Стојник, Рогачу, Космај, Венчац, па на Рудник, а одатле на западну Мораву, преко Крушевца у Ниш, Извор, Пирот, и даље се настављао на цариградски, још је био опаснији по Турке, јер су ту биле онда врло густе шуме: Авала, Космај, Бенчац, *Букуља, Рудник

издаје из општпнске касе онолико, колико одбор за одређивање ове помоћи може највнше да да. X. По прочитању молбе Д. К. Јовановића окр. начелника АБр. 5858, којим моли, да општина од њега не наплати ништа за саграђен тротоар пред његовим имап ем у кпез Мплошевој улици бр. 3 п д .ч му тпме на! надн штсту, коју јење гово имање претрнело пивелисањем те улице, одбор је одлучно, ди општинскп правозаступник поднесе опшираи извешгај о стању парница, подигпутих од прпватних људи иротпв општине београдске због накнаде штете, проузроковаае нивелисањем улица, па са тим извештајем да председништво поднесе и ову молбу <Л,бору на решење

оиштински послови. Књижница Светосавске вечерње школе. Ученици светосавске вечерње школе, који се по вас дан баве ио разним пословима својим, а у вече долазе у школу да уче, према приликама у којима су, не би нигата читала, сем књига школских. А да је читање одабрапих књига корисно, и да је то проишравање обнова и утврђивање онога што се у школи учп, то је извесно. За го је управа ове школе дошла на мисао, да иоред школе установи и нарочиту књижницу за ученике. Сгога је прошле године преко новина позвала све патриоте, да учине какви прилог у вњигама, за које масле, да ће ученицима ове школе, који су већином сиротапи из Отоманске царевцне, бити од користи. И одзив је био леп. Па које од овнх добровољних прилога, а које из магацина друштвеног у Дому састављена је леаа збирка, којом су се прошле године већ служили учепици. Сваки је ученив старијих разреда прочитао већ по десегак вњига, из ове књижпице, а, по некн и више. Тако је поред наставе створен још један расадник српске мисли и просвеге. Ми ово изпосимо са жељом, да пријатељи ове школе и данас не забораве на м мшмимш ишш шжма^дшдј "»мжгд — места, где је било највише хајдука, и где се највећма п доцннје, у почетку овога столећа припремио народни устанак. Трећи пут, готово исто тако опасан, водио је од Шапца, остављајући на десно Белу Реку и горе Цер (8асег), „СћГг})ешсо" (можда Криваја?) Крупањ (Сгирпо) и Зајечу (2аега) у нодрииском округу, иде у Ваљево, а одатле на Мораву, састављајући се с напред поменутим путем.0 Таких опасних иутева било је јоих внше у Боснн. Најглавнији је онај од Фоче на Пљевље, Пријепоље, Р1овн Пазар, па преко Копаоника, топличком равницом на Ниш, Софију итд. или нреко Мнтровице, Вучитрна, Приштине, Вардара, Вршке Бање, Дубнице, на Татар-Пазарџик у Филибе и даље.( 2 ) Са овим путем везпвао се онај од Скадра преко Пећи и Јањева, или онај други од Бара, Будве и Котора у Брсково и Пећ, па на Јањево и даље. Још је било друмова, који су просецали Босну и Херцеговину, састављајући Србију са Јадранским морем. Сви су они пролазили кроз камените стене и густе планине, нарочито у Босни и Херцеговини, па с (1) КаЛ југосл. акад. кн>. ХМХ. стр. 127—128. (2) Харфов пут (Еа<1 југосл. акад. књ. Х1Л1. стр. 2^1—182).

сиромашне ученике њене, и на то, да Ке књига њина овде донети више рода но игде. Цена угља. Угаљ из државног Сењсвог рудиика може се добити по овим

ценама :

1-ва врста

крупнице. . . дин.

160.00

П-га „

крупан угаљ . „

140.00

Ш-ћа ,

угаљ у величина

орашчића „

80.00

1У-та ,

ситан угаљ (грис

и прашина) „

30.00

За 10.000 килограма Франко утоварено у вагоне на Сењском руднику.

Подвоз до станице београдске кошта дип. 54.60 За 10.000 килогр. Препоручује се грађанству као врло ваљан и домаћи. Статистика пожара у вар. Беогаду У месецу Септембру ове године десила су се три пожара и то један у кварту Палилулском, један у врачарском, ц један извап варошн. У истом месецу проппе године десило се пет случајева. Цена лебу. За нрошлих 10 месеци ове године биле су ове цене лебу у вароши Београду: Од 1. Јануара па до 15 Априла закључно била је цена лебу 19 пара но килограму а продавао се по 20 пара леб у тежини од 1052 грама. Од 16. Априла па до 1 Маја закључно била је цена лебу иста, само је леб био тежав 1053 грама за 20 пара. Од 2. маја па до 1. Јуна закључно била је цена лебу 21 пара по килограму а продавао се леб по 20 нара у тежани од 952 грама. Од 2. Јула па до 1 Јула завључно бида је цена лебу 20 нара по вилограму, пошто се је и леб продавао у тежини од 1000 грама. тога није ни чудо, што се по њима највише налазило хајдучких чета српских, за све време турске владавине над Србијом!(') Кад је султан Сулејман I. полазио г. 1526. на Мухач, Хамер спомиње да је 22. јуна прошао кроз моравску долину. и да су тада, за време одмора „ скуиЉачи хране иобили многе Србе." (В1е Роигаодегег 1б(11:е(;еп у1е1е Жа1асћеп); а кад је приспео, 4. јула, под Авалу, тује „шест Срба, који беху изашли у иљачку иод, Авалом иогубио" (8есћ8 Л^аЈасћеп, <Ие аи! Каић а «'ет1, ип1;ег Налуа1а ћт^епсћМ). Ово није ништа друго, до неколико несрећних другова, неке чете хајучке, која је изашла да штогод упљачка од турске војске, па је јамачно била разбијена. Исто тако, кад је султан г. 1532. полазио на Угарску, спомиње се, да је тада вођен на путу неки ,,дневник" који такође Хамер саоиштава у својој историји: „20. јуна султан остаде у Јагодини; велики везир конаковаше у Аккилисе (Бела црква, данашња смедеревска Паланка); прошао је четири моста.

(1) Опшнрније о овим друмовпма видп у „Отаџбини" књ. VII. стр. 85, 376, 567; књ. VIII. стр. 215 и 604. Кас! југос.т. акад. књ. ХЕ11, ХГЛХ, Т јХ I!, п Г јХХХ! V.