Београдске општинске новине

ГОДННА XI.

— 222 —

Б1 Ј ОЈ 43

Од 2 Јуна па до 1 Септембра закључно била је 19 пара по кидограму а иродавао се леб по 20 пара у тежини од 1053 грама. Од 2. па до 15 Септембра закључно била је 18 пара по килограму, а продавао се леб по 20 пара у тежини од 1112 грама. Од 16. Септембра па овамо цена је 19 пара по килограму, а продаје се леб по 20 пара у тежнни од 1053 грама. Ова последња цена вредеће до 1 Новембра закључно.

СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИИИ БЕОГРАДС^ОЈ

Путнички саобраЛај вароши Пеограда, У седмици од 10. Окт. до 17. Окт. 1893. год. доиутовало 1024. одиутовало 752. Од којих су : а.) Пола: мушког 992, жепског 32. б.) Вероисповести: православне 952. католичке и протестан. 53, мојсијевске 18, мухамеданске 1, свега 1024. в.) Посто.јбина: Србија 773, АустроУгарска 114, Босна и Херцеговина 5, Црна

Гора 6, Грчка 2, Турска 86, Бугарска 4, Румунија 7, Русија 3, Германија 9, Франц. 3, Италија 4, остале државе 8. г.) Занимање нутника: Тежаци и економи 50, Занатлије 108, Трговци 506, индустрнјалци 2, шпекуланти и предузимачи 21, Гостиопичари 28, Интелигенција (војска) 136, ђаци 42, раденици и помоћници 26, Пиљари и бозаџије 12, падничари и слуге 42. Из статистичког одељка оиштине вароши Београда 20. Октобра 1893. год.

ПУТНИЧр САОБРА^ДАЈ варопш Београда за месеце Авгует и Септембар 1893. године.

Меееци

Август

Септембар

Месеци

ПОСТО ЈВИНА Д О ПУТОВАЛИХ ПУТНИКА

Србпја

Тежацп и Економи

Аустр. Угар.

3125

3255

503

Босна и Хер.

Црна Гора

Грчка

т урс.

Бугар.

Рум.

109

424

160

Русијај Герм.

Фран.

Итал.

Ос^ала Еврона

Ваневр. државе

3 А II II М А Њ Е ПРИСПЕЛИХ II У Т II II К А

Занатлиј е

Тр- Индус- Шпекул. говци тријалцп ипредуз.

Гостионичари интелиг. (војска)

ученици

Радници помоћн.

Пиљари I Наднич. Бозаџијеј и слуге

Август

Септембар

211

243

299

349

1451

114

771

312

391

1838

545

315

183 !

Месеци

Август

II О Л А

мушког

женског

3800

Септембар У Београду 4.

3804 Октобра 1893. г.

ВЕРОПСПОВЕСТП

С В Е Г А

Православ.

Неправосл.

Мој сиј евци

Мухамедовци допутовало

отпутовало

3510

430

4059

3264

ј 3672

246

4033

3496

Статист. одељак општ. вар. Београда.

Неколицини ђаура, који се друмом силажаху одсекоше главе и .(*) Ова неколицина ђаура, којима султан даде одсећи главе, нису нико други, до хајдуци, који су изашли на друм у намери, да иза бусија причекају турску војску, и да јој нанесу колико било квара. Јер из путописа, које су нам о наншм земљама оставили ондашњи путници, који су највише у посланствима угарским и аустријским путовали кроз наше земље за Цариград, види се, да је у XVI. ст. било највише хајдучких чета баш у овој моравској долини. Тако путописац Герлах, који је путовао кроз Србију године 1573. у једном посланству аустријском, кад је ишао од Ак-килисе (Паланке) до Баточине, вели: „Ваљало нам је умножити пешачку и коњичку пратњу, јер кажу, да се у томе крају врзе једна чета од 80 хајдука." — А кад су сутра дан лошли даље кроз густе шуме, дали су им уз пратњу још и „пусту момчадију рашку, која је ишла босонога, и у место оружја носила тојаге или као нека копља."( 2 ) Ова „чета од 80 хајдука" јесте читава војска, и без сумње нарасла од

(1) Гласник срп. уч. др. књ. XXXVI. стр. 198—199. (2) Гласник срп. уч. др. књ. XXXVI, стр. 205.

мање чете, којој је зачетак у првој половини XVI. столећој. Могли бисмо нанавести још и других оваких примера, ам! и ови довољни су, да нам покажу доста јасну слику активнијег дела нашега народа под Турцима; чија пак радња није могла остати без иоследица на морални дух и онога дела народа, који се крстио именом „раје", и остао на своме огњишту, макар да кулучи и своме тиранину. Како је тај мирни део Срба, тараја турска мислила о своме националноме задатку, и о својој слободи, баш у почетку XVI. ст. нека нам опет покажу страни путници. Год. 1530. путовало је такође једно посланство бечког ћесара Фердинанда у Цариград. Тумач тога посланства био је учени Словенац ЕурииешиК. Као добар зналац српског језика, могао 1е он, где је год дошао, усмено разговарати се са срнским становницима, и чути из њихових уста јадање и хвале на свој живот под Турцима. Тако на једноме месту свога путописа, који је за нас важан и са интересних геограФских података, вели ово: „Колико смо пута гледали становнике у Босни, где пред нама стоје скрштених руку, уздишући и на набо погледајући, а не сме-

доше с нама речи прозборити! Али чим им се даде прилика, да су на само с нама одмах узеше говорити: „Ох, с каквом ли смо жудњом очекивали да нас с Христом спасете и ослободите." — А на другом месту: «Ови исти Срби, које као Хришћане затекосмо, много нам љубазности указаше. Па би тек по неки старац изашао, те млађима говорио: „Погледајте, така су господа била п у овој земљи, кад наши очеви живљаше"!... Ох Боже, ми смо се вазда уздалп, ви ћете нас ослободити, али ево сад и ви идете да се турском цару покорите".^) Још један пример. Хрват Ђурђевић у једном сппсу (ЕхћогШ!о соптга Тигсоа, од 1545.) говорећи како би требало, да се хришћански владари сложе противу Турака, наставља: .. Хрншћани у европској Турској најватренијом жудњом очекују хришћанску војску. И чим би се таква војска појавила, одмах би они отпали од својих господара (не треба сметнути с ума, да су Турци силом нагонили Србе, да им служе у ратовима као војници) и тирана, који их тако страшно гњече. Устали би сами на њих да их бију, и већ тај устанак дао би нам, или бар олакшао би

(1) Годишњица Н. Чупића, I. стр. 70.