Београдске општинске новине

БРОЈГ $6.

год. п.

ДЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ ЦЕНА 3 А СРБИЈУ НА ГОДИНУ 6 ДИН. НА ПОЛА ГОДИНВ 3 „ ЗА СТРАНЕ ЗЕМ.ЂЕ НА ГОДИНУ 9 „

НЕДЕЉА 14. НОВЕМБРА 1893.

цена је оглдсима 3 пр. дин. од врсте ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТП УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНДИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враћају се Непслап.ена писма не приглају се.

О Б 3 Н А Н А Прошле године у многим кућама Београда опемогућено је било правилно из^авање воде услед тога. што су водомери и цеви водоводске инсталације у тим кућама чзложене биле мразу, те се је вода била смрзла у тим деловима инсталације. Штетакоја произлази мржњењем воде у тим деловима двогуба је, јер не само да укућани остају за неко време без воде, него се и водомер и дотичпе цеви кваре те и оиштина и газде куће могу бити из ложени доста јакој штети. Да се до штете не би дошло, управа водовода моли газде у чијим су кућама водомери намештени у подрумима, да се благовремено постарају да водомери и цеви у тим подрумима не буду излагапи мразу. То се да постићи: иопуњавањем подрумских прозора сламом ила кровипом иједновремепим загварањем прозора исправпим вапцима. Затим ваља мотрити на то, да подрумска врата не остају отворена. Деви пак које изводе воду из водомера по вући и које иролазе кроз просторије изложеие мразу, морају се обмотати сламом чећетом илч другим подеспим рђавим топлоношама. Чесме по авлијаиа ваља такође шгитити противу мраза обмотавањем сламом или подесним облагањем, сандуком исиуњеним пепелом и т. п. За случај у коме је инсталација водовода у вући тако изведена да цеви иролазе кроз просторе изложене мразу, а исте цеви педају се подесно обмотавати облогом воја би чувала противу мраза, увућани сачуваће се од рђавих последица уплива мраза на водоводсву ипсталацију тиме: аво свако вече по престанву употребе воде, затворе ону славину која је остављена на најнижем месту водоводске мреже у вући. Загварањем те славине (која се налази обично али не увев у близипи водомера) прекинут је пролаз воде у цеви вућне инсталације и у исто доба цеди се сва во-

да из тих цеви излазећи из малог иобочног отвора те славине. На тај начин мрежа водоводских цеви у кућама остаће преко ноћи празна, а дању вада је поменута славипа отворена и отавање воде тако рећи непрестапо траје, вода у цевима нема вад да се смрзне. Уирава водовода моли нотрошаче воде, да упражњавају затварање поменуте славине свако вече па било да су цеви у кући облогом постављене или не, јер се с тим малим трудом осигурава газда куће противу веливе штете која може произаћи мрзнењем воде у ипсталацији. Сопственици кућа одговорни су уирави Водовода за сваки квар па водомеру и на главној славини дакле и за тај који проистиче усљед мрзнења воде у водомеру. Водомери који нису постављени у нодрумима него у јамама, и ако су те јаме извршене према пронису управе Водовода, пису изложени мржњењу ни при највећем мразу. Бр. 5130 Из управе Водовода, 4. Новем. 1893. год у Београду.

О Б 3 Н А Н А У вези свог наређења АБр. 2366. од 30. Априла о. г. Суд оиштипе варонш Београда објављује грађапству, да ће Управа Водовода од 1. Јапуара идуће године наплаћивати воду према члановима 8 и 9. правила за издавање воде, од свију оних кућа, које су од 1. Јуна до краја о. г. са водоводом спојепе без обзира па то, да ли се вода у каћи троши или не, или да ли је ипсталација у кући извршепа или не. Ово решење своје Суд општине вароши Београда оснива на чл. 2 и 13. правила за везивање воловода са зградама у Београду и издавање воде из исгог водовода, која су нравила добила закону силу решењем владе Љ. В. Краља од 10. Јуна 1892. год. ПБр. 10382 основаним на чл. 6. 7. и 9. зак. о варошкој трошарини у Беогрвду од 13. Јуна 1884. год. АБр. 6603 од суда општине вароши Београда 1. Новембра 1893. год. у Београду.

II 0 Р 0 Т Н И Ц И За варош Београд за време од 15 Новем. 1893 до 15 Новем. 1894 изабрати у седници одборској од 10 Новем. 1893 год. АВр. 0728, а арема. члану 6 и 7 зок о иороти од 1892 године. Милан Антонијевић јувелир, Живојин Стојадиновићсарач, Благоје Спасић трговац, Светозар ЈПвабић трговац, Манојло Клиднс трговац, Јосиф Б. Хајим трговац, Коста Аврамовић сарач, Драгутип Настић трговац, Петар Радоваиовић тргсвзц, Тодор Ђурић трговац, Спасоје СтеФановић трговац, Коста Николић трговац, Владимир Јовановић приватије, Никола Лазаревић приватије, Михајло Михајловић бакалин, Тома Ниволић каФеџија, Рисга Дамњановић терзија, Нивола Севулић берберин, Јован Христић приватије, Голуб Јањић трговац, Пера Марипковић абаџија, Милан М. Банковић приватије, Јеремија Прокић ћурчија, Хорђе М. Марковић апогекар, Спасо.је Илић каФеџија, ИлијаМилишић бакалин, Радован Миленковић столар, Богосав Марјановић каФеџија, Раде Антић каФеџија, Мијајло Јовичи^. винар, Аксентије Васић опанчар, Алекса Стојковић пензионар, Чедомир Поповић нач. мин, у пензији, Никола Анастасијевић бакалин, Љуба Ђорђевић восвар, Владимир Губеревац каФеџија, Ђорђе Н Петровић бакалин, Стенан Миљвовић бакалин, Стеван Радојвовић трговац, Лаза Ж. Петровић члан апелац. у пензији, Алекса М. Ђорђевић, Филип Рељић пепзионар, Никола Миловановић брашнар, Трајко Стојвовић каФеџија, Риста Миленковић приватије, Андреја Даде бакалип, Аврам Ј. Меламед мењач, Богосав Маџаревић каФеџија, Риста Пегровић-Сировица каФеџија, Димитркје Илић трговац, Јаков Дамјановић предузимач, Јанаћко Ђорђевић бакалин, Јеврем Петровић т^рзија, Љуба Јовановић кројач, Коста П. Михајловић бакалин, Радоје Ћирковић бакалин, Ћира Петровић каФеџија, Аксентије Тодоровић магазаџија, Јовап С. Јелкић приватије, Глиша ЈосиФОвић трговац, Светозар Велицки књиговезац, Драгомир Здравковнћ трговац, Риста Паранос грговац, Љуба