Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— -ш —

БРОЈ46

Мишковић трговац, Вучко Ц. Илић трговац, Никода Бошковић абаџи.ја, Петар Михајловић каФеција, Насгас Тадић б. трговац, Петар С. Спасић апотекар, Тодор И. Михајловић трговац, Коста Гинић цигљар, Живко Тзорђевић воскар, Алекса Петровић гостионичар, Никола X. Поповић иепзионер, Алекса Сгојановић сапувџија, Милан А. Максимовић каФеџија, Светозар СтеФаповић каФеџија, Јања Пашона б. ликерџија, Јован Нетковић земљоделац, Мидић Тодосијевић бакадин.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОГА Т ј ХХХ ванредни с астан а в 2!) Октобра 1893 год. Председавао предоедиив г. Мидовав Р. Марннковић од одборника били су : г. г. Сол. Ј. Азријел, Апдреја Ј Одовић, Филии Васиљевић, Илија Ђорђевић, М.ЈМ. Ђорђевић, Ј. Ђуровић, Ђ. С. Новакопић, М. Ј, Марковић, М. 0. Петровић, К. Д. Главинић, М. Велиаарић, Р. Драговић, Мих. II. Бопчић. М, Јанковић, Л, II. Дашковић, М. М. Ђорђевић, М. Капетановић, Св. И. Ристић. На оиом састаику решавано је само о буџету за 189 четврту годину, који 110 се целокупан у засебној књизи објавити.

БХХХН. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 31. Октобра 1893 'год. пре иодне. Председавао председпик г. Милован Р. Марипковић присуствовао члав суда г. Д. Т. Вељковић, од одборника били г. г. К. Б. Михлјловић, Ј. Ђуровић, М. М. Ђорић, М. Ј. Маринковић. М. М. Ђорђевић, С. Ј. Азријел, А. Ј. Одовић, Р. Драговић, М. П. Бончић, В. М. Тодоровић, С. Вељановић, Н. X. Поповић, М. Каиетановић, Т. Капетанспасић, М. Велизарић. К. Петровић, М. Јанковић. I. По ирочитању протокола лицитације СБр. 17712 дрлЈане 29. Октобра ове године за давање под закуп права продаЈе туцаие ка®е (тамисј, које јз право остало на Радојцу Радојчића овд. за пет хиљада пет стотиаа један диешр годпшње, и по прочптан>у накнадЕЕе понуде Марка Т Миленковића и брата ОБр. 17736, којом нуде за ово право шест хил^ада динара годишње, не при-

српски ттш лропу турш У В Е 3 И СА П1Р0ДНИШ СЕОБАШЛ У ТУБННУ од 1459.-1814. године. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА напнсдли Р. ^гатоновић и ЈТ. ЈА. Ј^ пасић.

(Академијеки Савет Вел. Школе наградио ирвом видовданском иаградом оишт. београдске). Мото : — „Пора намЂ перестам бнтћ умншга чужимг, јмомђ и славннми чужош славо»" (Време је да престанемо мудровати туђом намећу, и славити се туђом славом). Карамзин. -газ(наставак) У најосетљивијем делу њиховога живота, у вери и Турци по каткад беху триељивији према њима, него ови тобожњи Хришћани! На је ли онда чудио,

стају },Е1 на ужу лицитацију, одбор је решио, да се право продаје туцане и пржеЕЕе ка<1>е у Веограду (право тамиса) уступи Радојици Радојчићу ако пристане, да за исто ираво плаћа годишЕЕ ,е ма колико впЕпе од ееј ест хиљада дипара, колико је ЕЕакнадпо понуђепо. II. Председ1Еик извеЕптава одбор, да је суд општински решен.ем евојим од 30. Октотра 1893 год. АВр. 64811, допустио II МакеимшЕЕЕЈу из Штолберга у Немачкој, да у олштеенској вианици коље енип>е и да месо и сланнну извози из земле а да на ЕЕзвезеЕЕу количину меса и слапине ие плаћа аренду По Е1рочатању тога решеЕ1 >а и погодаба под којима му је ово клање допуштено одбор је одобрио у свему ово решење судско. III. Прдужен је претрес буџета за 1894 годину и 110 прочитању сваке тачке по особ, одбор је решио, да се у буџету за 1894 годину предвиде још и ови расходи *) IV. Приликом решавања о расходима за 1894 год председЕЕпк Је изнео одбору на решен.е акт министарЈТва Финансије, којим тражи^ да се у буџету опшгинском стави потребна сума за норотничке дапгубе. По прочитању тога акга АБр 7582 92 и акта управе вар. Београда АБр. 1238ј93. којим се први акт понавља, одбор је рсејјеео , да се у буџет општппски за 1894 год. стави пет хиљада динара за исплату поротиичких даЕЕгуба,

ВХХХШ. ванрндни састанак 31. Октобра 1893 год. После 1ЕОдне Председавао председник г. Милов. Р. Маривковић присуствовао члан суда г. Димитрије Т. Вељковић од одборника били г. г. К. Б. Михајловић, Мих. Јанковић, М. Велизарић, Коста Петковић, Р. Драговић, Филип Васиљевић, поп Таса Капетан-Спасић Мих. П. Бончић, Ст. Чађевић, Др. Марко Т. Леко, Ђорђе Наравџић, Мих. М. 'Ворђеиић, Др. Алкадај, Коста Д. Главинић, Милош Трпковић, Милан М. Ђорић, В. М. Тодоровић, Ник. X Поповпћ, Милут. Ј. Марковић, Др. М. Радовановић, Сава Вељановић. *) Буџет ће се засебно у целини објавити. Ур што_ београдским Србима Мађари беху мрскији непријатељи од Турака? И је ли чудо, што ова верска размирида, међу самим браииоцима градским, поред осталих узрока, као: оскуднце у броју посаде, муницији, икаквих нада на ма какву помоћ са стране, највише допринесеј да се иза онога страховитога разорења градске куле поколеба дотле стални и храбри дух, посаде, и да се приступи већ одсудној предаји? Султан једва дочека понуду њихову, и допусти целој посади слободан излазак из града, са целим нртљагом. Године 1521. 29 августа изашла је сва градска посада ван зидина, а у град, у највећем слављу и клицању уђу победоносни јаничари султанови. Уз пркос дате речи, осветољубиви Сулејман посече сву посаду, па и неке војсковође мађареке, тобоже да их казни, што су му издајнички предали град. Српско становништво расели одатле чак у околину Цариграда, где насели читаво једно ново село, под именом Београда.(') Порушене зидине градске

(1) Р т а у : Аппа1е8 г. Нип§. У. 55 - 57. — Нашве г т. Ј.: безсћ. (1. омн. Ке1Сће5, В. II. 8. 19—22. — Е п§е1 v. Н. Ј. : А 11 ј?. ЛУеИМз^опе, В. III. одсек безсћ. V. 8егујеп, 8. 445. — Рајић Ј. : Иет. Срб. св. III. стр. 360—365. — Гласник срп. уч. др. књ. 67. стр. ХХХШ.

I. Продужен ;е п довршеЕЕ претрес буџета за за 189 четврту годину, којеј ће се у засебЕЕОј књизи објавитЕЕ. 1Т. Приликом реша! ;;ња о грабљанском буџету и о благајнику граб.вапском, одбор је решио, да се одређеЕЕа плата у две хиљаде дпнара помоћнику благајнпка означеног у П-гој групи под В Бр 54 буџета расхода, смањи на хиљаду пет етотина динара годишње III. Па иредлог г. Марка Велизарића одборника а услед преоптерећености општипског буџета и са разлога озвЕачених у решењу одборском од Новембра 1892 год АБр 11141 одбор је решио, да се од првог Јануара 189четврте године не издаје из општинске касе ништа на издржавање ноћних стражара и да се из буџета за 189 че тврту годину изостави сума за ову нотребу. Де се извесги уп"рав * вар. Београда о овоме.

општински послови. Путнички Саобракај Под овам насловои ночео је овај дист да допоси недељне, а ка крају сваког месеца месечне статистичке запнсе о »рисиелкм и отцутовалим путницима за варош Београд. Оно било ба иотребније, да се изнесу статистички записи о важнијнм одношајима ове вароши, као што јен. пр. рађање, у.мирање, иобољевање становника, или варошка нотрошња хране сваке врсте итд. Али о томе статисгичко оделење ове оншгипе нема ирибраних података, па докле до тих пе дође, опо износи на јавпост оно штојемогло одмах постићи, а то је поменути нутнички саобраћај. Па и овај оваво исказани саобраћај није потнун, пошго привагна пе јављају своје нутниве (госте), ма. да су и опи судском нзредбом на то обавезани. Овај резулгат путничког саобраћаја црнљеи је једино из пријава гостиопичких, и у том обиму он је потпупо тачан. одмах онрави; окити бедеме са још 200 нових тоиова, постави у њ као посаду 300 најхрабрнјих јаничара, па предаде уцраву над њима смедеревском заповеднику Бали-бегу, снојивши смедеревски и београдски санџан у б оградски иишалук. — А сриски летописац ево како је описао овај епохалан догађај у животу српскога и мађарског народа! „ ј В лето 1521. ааде соултан Соулиман на рекоу Савоу, са множеством Нзмаилтјана, и пјЈехождахоу рекоу Савоу, јако ио соухом сирјеч ио мостоу на он Срема ниже вадланах(?). јако немошчно ни рекам тем Лсмаилтени :>удржати. Еже Оугри имејахоу надеждоу на тих силних реках (тако!), оиоустише от васоуду славни град Белиград ини оке окрстне градове, и летијахоу јакоже орлие крилати, села и градове иалјаху. Оле чоудо таковое! Тогда скрб земли тои слјушча Срем дивна места оиоустише, цркве и градове разорише а оловни Белиград неволно Оугри иредадоше (тако!!) и ванидогие Авгарени месег$а августа •кн\.. а госиожда Елена бџвиси десиотовица неволно остави славни град Коуииник и да се бегствоу иреко реке Доунава за оутреноју оу гороу(!) а славноу и давноу землју десиотовоу Тоу/гци иоиленише, а лвии град Еоуииник разо-