Београдске општинске новине

БРОЈ 46

— 245 —

ГОДННА XI

Разуме се, да Београд, као престонЕца в најглавгшје трговачко и културно место срнско, може и у овом погледу да даде приближну слику целе краљевпне — ириближну, а неједна$у, у двојаком смислу: прво по томе, што Београд сачињава тек 35-та део Србије, и друго но томе, што и геограФски ноложај месга одређује његов путнички саобраћај. Тако, већина путнпка, који дођу у Србију са стране, доћиће и у Београд, ади она мањинл — то је оно, шго пе даје да слике булу једнаке; тако, да је Београд на т.ур кој гранаци, иајвећи проценат странаца давала би му Турска, као што му данас даје Аустро Угарска. Ову носледњу оволн-јст није хтео узети у рачун један земунски лист, кад је хтео величипом аустро-угарсчих путника према минималној количнни руских путника, по нашим недељним извештајима, да докаже, како нам је кориспије иријатељство АустроУгарске него Русије. Факаг је, овим нодатцима, тврдоглавом цифром утврђена, да од путника са стране у месецу авгусгу: од 934, из Аустро-Угарске су 503, из Русије 16; у месецу септембру од 778, из А.-Уг. 424, Русије 13; у окгобру од 1265, из А.-Уг. 657, Руспје 6. Али јо Факат такође и то, да нам је Ру сија стотинама миља удаљена, а АустроУгарска нам је одмах нреко Саве и Дунава. Тај Факат порећи пе можемо, н не иснушта га Србија никад из рачуна, на не ваља ни њезина прва сусетка да га губи из вида и да заборавља, да, ако је од Аустро-Угарске до Србије пајближе, да је таман толико исго од Србије до А.-Угарске н да овој такође Србија хшље свој највећи контингенат путника. Него има нека мајсгорија, којом се геограФска и свака друга блискост може да претвори у саобраћајну удаљеност илн в недосгунност. То се огледа у овим резултатима ове наше статистике. Босна и Хер цеговина, које су нам такође у сус.едегву ргаие, сеитембрија Заиста ни краће нн верније!... Кад овако гледате, како се крпте бедеми тврдога Шапца и ионоситога Београда, а ни од куда им не долази ма и најмања помоћ, питате се: где је, и шта у то време ради несрећни краљ мађарски млади Лудвик ? Срамота је за једнога краља, али се мора цризнати истина, да је краљ . I удвнк, за све време онсаде Шапца и Београда, непомичан стајао на Мухачу, чекајући зле гласе о поразу своје војске у Босни и на Дунаву. Војводе његове, које и иначе њега нређе не сматраху за шта друго до за дворску махину, коју покреће ветар осиљенога нлемства на коју хоће страну, у овим најтежим тренуцима ио краљевину показали су сву своју иеосетљивост и непојнмање задатака и дужноети нрема отаџбини, игноришући и личност и заиовест краљеву. Када он у нужди налагаше поједннцима да иду и спрече даље.продирање непријатеља у њихову домовнну, онда му они отказиваху иослушност, или и ако иђаху на одређену иозицнју, ишли су без чврсте решености да верно из(1) &а?аг1к Р.-Зг. : РатаЉу, стр. 83.

и некад сгајале са Србијом у живом саобраћају, дале су нам путника у августу 109 (пајвише ђаци и интелигенција). септембру 35, а у октобру 26; Бугарска: 34, 22 и 26 путника. Скоро су се изједначиле са удаљенои Црпом Гором 53, 32 и 39; далеком Германијом: 29. 10, 34, или Француском: 40, 13, 13 и Итали ом 11, 13, 50 путника. После Аустро-Угарске, по броју пушика, долазп Турсва са 70,160 и 346, распоређени на помепута 3 месеца. На Румунију долазе: 24, 16 и 20 путн.; на осталу Европу: 18, 28, 22 и вап европске државе (Америка) 2, 2 и 8 путника. Од целокунне суме допутовалпх 4059 4033 и 5437, Србија је дала путника: 3125, 3255, 4172. По полу било је у августу: 3800 муш. 59 ( жепск., у септембру: 3804 м., 29 ж., у окгобру: 5238 м., 199 ж. По вероисповести било је у односним месецима: православпих 3510, 3672 и 4761; неправосл. хришћана: 430, 246, 458; мојсијеваца: 67, 66 п 83; мухамедоваца: 52, 49 и 125. По занимању долазе по броју трговци у први ред са 1451, 1838 и 2442 нутника, па пнтелигенција и војска, са 7 71, 545, 649 путн , и тек опда занатлије , са 299, 349, 540 и тежаци и економи са 211, 243 и 394 путп. г Баци и шегрти дају: 312, 315 и 180; а остали позиви: индусгријалци 20, 44, 11; предузим. и шпекуланги 67, 80, 103, гостионичари 114, 84, 123; радпици и номоћници 59, 73, 400; пиљари и бозаџије 32, 38, 138 и падпич. и слуге 391, 183, 243. Па шго смо докучили или паучили из ове саобраћајие статистике? Пишта, што нисмо већ знали. Само шго смо сад и циФрама видели то: да је Београд претежно трговипска варош, да ипдустрија према томе ишчезава, да занати стоје испод интелигепције...

врше заповести свога краља, и да се жртвују на олтару домовине своје, како треба да ради један народ свестан своје иолитичке егзистенције. Тако СтеФан Батори, који је био послан да брани Славонију и Срем од босанскога иаше, узмакао је одмах назад, чим је чуо, да ј& иаша нрешао Саву са 70 000 људи, иа из Титела гледао, како се јкрше непробојни зидови београдскн. Други најмоћнији племић мађарски, ердељски војвода Јован Заноља, није хтео ни да дође у Толиу на позив краљев, токо])се изговарајући се, да има да брани своје границе од Михал-оглијеве војске, која је међутим у Трансидванији слабе уснехе иоказивала, имајући за задатак, да оцени снагу мађареку од Београда, одвлачећи им на своју страну и пажњу и војску. При оваком стању ствари, шта је могао радити несрећџи млади краљ угарски само са оно десетину хиљада евојих војника, који га на Мухачу чуваху - - нарочито кад пред собом има два страшна и опасна противника: силну турску војску под идолом њеним Сулеј маном н неиослушност и "неиок-рпост у своје млађе властеле? Ншпта друго, до стегнути ојађено срце, иа гледати да се зло лечи. Изгубивши већ сваку наду

Како је потребно да се ова статистика води непрекидпо, па да може на свашга поуздана одговора да да, ево једнога примера. Познато је, да су од 3. септ. о. г. поново заведенн пасопш између А-Угарске и Србије, и ио томе би се могло очекивати смањивање броја путника отуда, па шта вели наша статистика? Август је довео 503 нутника из А-Уг У септембру се истииа број путника свео на 424, али је у октобру иребацио и сам авгусг — дао ј« 657 путника. Дакле овде иам упоређења месеца једпе године не могу дати довољно објашњења, и с тога морамо чекати ва одговор од годишњих и више годишљвх податава. Али, кад се овака статисгика буде водила из месеца у месец и годанама, па се месеци и годипе међу собом буду поређивали, и исти резултати са резулгагима друге свегске варошп. опда - ћемо зпати много више. Знаћемо, да ли је Београд и специјално која струка нривукла или одбила путнике, и то из којих крајева; па ко од наших посленнка (обртника) хоће да тумачи говор тих циФара, он ће уме ти да се користи укусом путника у своје време; па бисмо у току времена могли промерити и овам начином, колико ће наши бродови унапредити саобраћај са Русијом и т. д. Директне вористи нак овака саобраћајна стагистика донела би друштву, које би ставило себи у задатак да умножава сао браћај странаца, као што то раде бечлије или пештапци, па би отуда имали користи свп редови београдског друштва, а понајвише Београд сам, коме би овакз добит много више палезала, пего поменутим велаким варошима, које су далеко одмакле на нуту свога сигурног паиретка.

на новратак Београда, краљ, чим чу, да се еултан не мисли кретати нреко Саве, враћајући се у своју ирестоницу, распусти своју војеку, на оде у Будим, заверивши се, да ће судити издајницима београдске тврђаве и домовине. Многи мађареки историци заслеиљени шовинизмом и мржњом на све што је српско, терају тако далеко, да губитак Београда ирииисују издаји Срба хотећи на тај начин да оправдају свога краља, а нарочито своју разуздаиу властелу, за онолику немарност и небрежљивост у одбрани јужннх граница своје краљевине! И ако бисмо се ми могли иотнуно задоволјНти умесном одбраном велике већине мађарских ненристрасних историка, који одсудно одбијају са карактера ерпског ову неираведну љагу, ипак на овоме месту, не можемо а да не запитамо ону данашњу госиоду шовинибте мађарске: да ли издајице Београда беху оних стотину Леонида српскнх на Шанцу, или оних 500 Скоблићевих љутнх лава на Земуну, или најзад оних 700 тића српских, који читава два месеца брањаху 1>еоград од више десетина хиљада турске војске, и који иредадоше град, тек по сломљеној снази и сили, издајничким иланом једнога странца — никако не Србима? Или