Београдске општинске новине

БгОЏ 46

- 247 —

ГОДПНЛ XI

Пошго се није могла држати одређена лицитација на дап 1-ог овог месеца, за давање под закуп плаца општипског више »есме „Књагиње Љубице" из узрока што није било лицитапата, то ће рачуповодство општипе Београдске, држати другу јавну усмепу лицигацију у својој капцеларијн на дан 16 тек. месеца, од 2 — 5 сахати по подне, за давање помепутог плаца под закуц. Кауцију полажу сриски грађани 160 дин. а страпи дупло, у готовом и,ш срнско државним папирима од вредности. Остале погодбе о овом закуиу, могу се видети свакога радног дапа у канцеларији рачуповодства а и на сам дан лнцитације. Ко жели закун овај узети нека означеног дана дође и лицитира. СБр« 18085 — Од суда оппггине града Београда, 5. Новембра 1893 године у Београду. По што се није могла држати одређена лицитацаја па дан 2-ог овог месеца, за давање под закуп чишћења пијаца из узрока, што пије било лицитавата, — то ће рачуповодство општине Београдске, држаги другу јавну усмену лицитацију у својој капцеларији на дап 20 тек. месеца, за давање под закуп овог нрава, од 2—5 сахати по подне, у које ће се време н лицатација закључити. АНАЛИЗА ВОДЕ ИЗ НОВОГ БЕОГРАДСКОГ ВОДОВОДА (СТЕНОГРАФОКЕ ВЕЛЕШКЕ) III САСТАНАК жешовите комисије одређене аа исиитивање воде новог београдског водовода иоводом брошуре г г. . д-р Косте ЈовановиИа , д-р Марка НиколиИа и В. ПрљевиКа, држан 9 октобра 1893. год. у р>ударској лабораторији министарства народне иривреде.

Закуп овог рада да је се на годину дана, 1. Јапуара 1894 до 1. .Јапуара 1895 године. На име кауције полажу српски грађани 1200 дин. а страни дунло, у гогову или српско-државним папирима од вредности. Остале погодбе за овај рад могу се

видети сваког дана у каицеларији рачуноводства а и па сам дан лицитације. Ко жели прнмити се овога рада нека означеног дана дође и лицитира. СБр. 18086 — Од суда општине града Београда, 5. Новембра 1893 год. у Београду. ОПШТЖША ГРАДА БЕОГРАДА ПРЕГЛЕД СТАЊА НА ДАТТ 31. ОКТОМБРА 1893. ГОД,

Р А Ч У Н

сравњено

са

д у г у ј

потражује

прош. стан.ем

Главиица

6,106 127

Благајна

4 919

—

Вредеће хартије

18 438

—

тт (непокретна 4,909.597,69 1/1 \Т 51.0 п Хј Н П1 —

—

—•

—

(понретна 158.927,99

5,068 525

—

Фондови

—

251 634

—

Поверилци

—

116 322

—

Дужници

1,322 428

—

+ 20 862

Пријеми

—

2,350 000

—

-ј- 60 000

—

Оставе код новчаних завода

2,350 000

—

+ 60 000

—-

Текући рачуни вод повчапих завода

—

2,267 406

+ 33 685

Грађење водовода

2,547 094

—

—■

— —

—

Буџет Новога Гробља

—

13 579

+ 2287

„ Трошаринске управе

■ —

—

365 647

— —

—

„ Опш1ипског суда

732 682

573 370

— 7765

12044 088:88

12044:088 88|| ј

Из књиговодства београдске општипе, Млађи Књиговођа, Мидија Јовановић с. р.

5 Новембра 1893 године у Београду Главии Књнговођа, К. Ј. Јанковићс. р.

Председапа председник, Др. Хока Димитријеви^ начелник санитетског одељеља минист: унутрашњих дела Посдовођ комисије, Др. Павле П оиовић (СВРШЕТАК) На основу тога ми смо закључили да нијо то само једињеље гвожђа којесеталожи у поди приликом протицања њезиног кроз цеви, већ да је то, као што смо напоменуш у брошури, на

сваки начин ,Макишка" вода. Ако је то „Макишка" вода онда нема на сваки начин никога, који ће тврдити, да у оној водн која се мегаа с макишком не ће бити више и органских материја, више и амонијака, па може бити и азотасте киселине За рад веће обазривости а у исто време да би се видело како не говоримо па памет, ми смо синоћ запитали једно врло компетентно лице за ове сгвари: да ли је могуће да се услед непуштања воде на хидрантима могу увећати колнчине органских матернја? па се

више била одана пристрасноетнма и предрасудама, лако је нримано као истина штогод се је доносило. Таково од којекуда снашано казивање прими затим Туберон у свој спис, а одатле пређе оно даље, нарочнто пак у књиге, које су говориле о угарској повести. Губитак Београда био је вазда сматран големом несрећом, а поједино исто тако великом срамотом за сувременике: је ли дакле чудо, што су људи тако радо и без многога испитивања прималп оно, чим се добар део кривице за пропаст Београда на друге сваљивао? Међутим, да праведни будемо, треба нам отворено признати, да се историци критичнијега духа не отимају за којекакве измишљене приповетке. Према Србима у нашем питању, већ је Енгел негато праведнији; редовник пак Катанчић сасвим одбија противу њих навођење обеде. А што се још по напоее тиче [мађарских историка новијега времена: Саламон, који је имао прилику у својим списима о губитку Београда у краће проговорити, не спомиње ни речнцом каково издајство Срба|; НогуаЉ МГћа1у иак, који о истој стварп опширно пише, у својој повести, само толико вели: да је на несрећу настала била у Београду међу Угрима н Србима

распра поради некакве верске ствари, и да су Срби услед тога захтевали, да се предаде и онако већ по Моче-у издани град. Ну колико је за тим историцима заостао Салаји! Он слепо следи ИштванФија, те затим додај е сам од свога: да понашање Срба сувремени летопнсци не приписују толико њиховој кукавштини, колико мржњи мађарскога племена. То је Салаји рекао, али ,је дужан остао казати нам, где су они летописи, из којих је то научио».(') Наши национални осећаји нотпуно су задовољени темељном одбраном ових беспристрасних историка, и ми немамо сада ништа да додамо, до то, да су нагаи стари увек остали верни својој девизи: борба са непријатељем српске домовине на живот и на смрт, што су они и на самим бедемима београдским крвљу својом засведочили. Пад Шапца и Београда чини засебну и врло значајну епоху у историји Срба и Мађара, па и Турака. Млади Сулејман је врло славно отночео своју политичку каријеру. Капију угарскога краљевства, која му у освајачкој тежњи прва стојагае на путу, задобио је, уверив се, да му краљ Лудвик неће моћи

(1) Ка<1 југосл. акад. књ. XVIII. стр. 128-129

даље спречавати пут. Од Београда до Будима, нема нигде тако јаке природне препреке која би могла за извесно време пркосити слављеноме Марсовом љубимцу. Сремске и бачке равннце отворене су стојале султану, и само треба један усиљени марш од Београда, па за неколико дана на конак у Будим. Такве је последице собом носио губитак Београда по мађарску краљевину; а по Србе ? О како је жалосна и тужна њихова судбина! Одушевљенн идеалима најсветлијих човечанских врлина, прожети? до дна дугае националном мишљу сво.јом — мишљу о ослобођењу своје домовине, тврдо убеђени, да им херојски напори ипак неће остатн ненаграђени — витегаки синови српски ено како се бораху за своју ствар, како негатедимице проливаху јуначку крв своју и за другога, само да у својим аспирацијама добију какве било иотпоре. Кињени, гоњени, разочарани у свима надама у лепо гостопримство мађарскога народа, ипак не губљаху наду и веру, да ће им најзад синути величанствено сунце слободе све донде, докле тврди Шабац и поносити Београд гледаху у хригаћанским рукама. Београд само бегае им јога једина нада, једина звезда, Која ће им, надаху се, једнога јутра навес-