Београдске општинске новине

ВРОЈ 46

ГОДИНА XI

прокол, који нам је у почетку ове седннце прочитан, пећ еамо пека критика па рад пред прошлога еастанка. У протоколу првог састанка забележено је ■све онако како је у ствари било и само то има -да со са 1а констатује. Кад би састав воде овако бпо променљив, ћа.о што неки погрешно миеле он 1а и неби имало смисла аналисати воду. Што се Виспгерове аиализе тиче која је пре 5 година иввршена у колико се сећам шг,е у свему тачна. Цри свем том. како па основу анализа на страни извршени тако и на основу мојих ана.шза нашло се ■опда да су аналисане воде добре за пиће. Немоту никако да увпдим зашто не би еад прпступили коптролном апалисању воде из но вог водовода, јер како се мо<ке оцењиватп нека вода, кад су јој извесни и то с хигијенског гледншта најважнији састојци у нитању Требада-кле пре евега то утврштп п тек на основу до■'бивених резултата, може се о томе говорити је лп вода за ппће добра или пије, Предеедник. Дозволите ми да ја кажем ноко■лчко речи односно вашег говора т. НиколиНу и да учипим једну напомену што сте ви казалн да је ова комисија пристрасна, да држи страиу г Л.ека, п да се окомила против ппсца бро■шуре. Ја то одбијам од комнсцје као што сам и шрошле соднице одбио, тако исто одбијам и то да је од стране компсије дата ма каква нотица и ма у којем листу да јс аналпза испала у корист г. Леке. Ако је било каквог разговора изМеђу позпаника и пријатеља, шта је тога дана ра^ено" то пикако није било за јавност Дшле ја одбијам то од комисије да је опа пристрасна ■и да држи страну г. Л .еки. Ми ћемо ову ствар испитати овако као што пам је препоручено од општинеког суда, и то д:1 лп у ово.ј води има органских материја, амонијака п азотасте киселине. Тај је посар свршен прошлог саотанка и није конетатована ало.таста киселнна. Дакле то пије ништа ако је који од чланова ноииеије на питање свога пријптеља казао да пема. тог састојка. То је дакле било тога дана а сад пма да се изврши контроша анализа ове воде. Ја држим дакле о», отране комисије, да није било нн најмање прпстрасиости спрам ма кога члана комисије. Д-р Марко НиколиА.. Цоо мој говор своди јим јунаштвом, каквим се одликоваху под Змај-деспотом Вуком и кнезом Павлом. Радиша је нак и сам био лич иост, ко]а је давала гараидије Србима за сва та њихова надања и очекивања од његовога рада; а својим јуначким делима која ни мало не уступају Змај-Вуковим и Павловим овековечио је сво.је име, да оно заузима једно од најугледнијих места у венцу српских јунака XVI. столећа, Колике је користи имао краљ Лудвик од обновљене љубави и оданости Срба, показало се одмах, као што ћемо се сада и сами уверити. Султан Сулејман I. је, као што знамо, септембра месеца г. 1521. већ био у Цариграду, сиремајући се на новн поход, кој и ће му бити крунисан заузећем друге важне хришћанске позиције — острва Родбса. Али јеу Угарској оставио краља у највећем страху, и уверењу, да ће се ускоро и Будим удостојити његове посете. С тога младоме Лудвику и беше најпреча брига, да потражи савезнике и помоћи на све стране, да би очувао своју домовину. Из тога разлога и по текла је његова женидба, 13. јануара 1522. г. са аустријском надвојвоткињом Маријом. Тиме обвеже немачкога цара, да му у борби противу Турака пружи

се на то, да се уведе у записник мето! којим смо се ми служили и метод којим су се господа у државној лабораторији служила за одрећи вање органских материја у водп Затим, ја нисам казао да сте ви г. предсегниче пристрасни, или који други члан комисије, ја сам казао да мп се тако чпни, да тако изгледа по свима снпм Фактнма, која сам у своме говору изпео и да би ми било веома мило кад бих се у томе преварио. Ако дође време, можда ћу зар мо!)И још и више казати, а за сад немам ирава више говорити. Господип предеедник вел.г да пије дата никаква нотица од сТране комисије, Ја то врло радо верујем. Али на сваки начин рад једне ко мисије ко.ја има да ре.шп овакво једно питање пе треба саопштавати ни својим познаницима пи прпјатељима нарочито док још није свршен посао и док још ништа није доказкпо. Ја дакле ништа више не тражим него да у запислик у!^у методи којима емо се ми елужили и опи којима су се служила г.г. у државпој лабараторији. Ништа више, То је једно што сам имао да приметам на записиик. За други састојак — Амонијак као што сам чуо из зациснпка не може се |ош ништи рећн пошто наша дестилована вода то''в дана није бцла чиста. За тре&и састо)ак — азотасту киселину имам да приметим следеће: Госнодо, тражим да уђе у заиисник да се ни после 69 сати колико је сада тачно од опог времена од кад се пред комисијом радило — није појавила никаква'реакција на азотасту киселину. Изволте господо д.х се сами уверите ц да видпте пробе, а ако господа из комисије не веРУЈУ пли мпсле, да смо ми могли бити толпко ииски да узмемо друге иробе, ми свечано изјављујемо и тврдимо ово правс: да се она ,три стаклета која је комисија оставила у орману остала онако псто н 1 оиоме истоме месту недирпута све до после подне у 3 часа; кад смо у 3 часа по подне дошди у канцеларију није се још појавила ннкаква реакцпја; лруго да смо онда додалп у исте судове велику количину калијум нитрита на се опег све до данас не би појавила реакцпја. Те Флаше сгоје код пас у каси закључане. И ако нам господа пз комисије не верују ми им стојимо иа расположењу да идемо на нека впде,

помоћи. Ж он се збиља већ г. 1523.11 стаде озбиљно снремати за напад на турску царевину. На све европеке дворове посла послаиике да моле за помоћ, али му се немачки цар најбоље одазоке, обећав му нослати 4 000коњаника и 2 000 пешака. Пограничне градове стане Луд: вик боље утврђивати. Ну немајући довољно срестава да добро утврди и брани, нарочито градове своје на граници Херцеговине и Босне, даде их аустријскоме Фердинанду, да он у њих метне своју посадну војску,(') Заиста је то штетан корак, алн је на њ принуђен био многим турским навалицама, као што ћемо на другом месту и видети. Султан је већ освојио Родос и нови страх, ново изненађење довело је хришћанској Еврони и глас да ће почетком 1523 г. сам султан право на Будим Може се мислити каква је паника обузела сад и краља и властелу мађарску, јер још не беху ни мало приправни за отпор тако силном освајачу светском. Али и сам Сулејман хтеде најпре да опипа било мађарске краљевине, па тек онда, да приступи одсудном извршењу свога ратнога плана. Како се чини, по(X) 8тјс1к1аз Т.: Р оуј . ћгу. књ. I. стр. 706.

а ако и онда још што сумњају ми иристајемо да пдечо у суд па да пошжичо заклетву за ово што смо реки. Господо, нама се чини — врло је незгодно што ћу то да кажем — до памерно није метуто јод калијума унутра или да Је можда зар(?) п заборављено да се метне. Главно ,је што ми хоћемо, да се заведе у записиик да у оним трима флашама нема јад-калилума и да се ирема томе није ни могла појавити никаква реакција на азотасту киселину, и онда аиализа 1 на азотасту киселипу није свршена. — Ми дакле тражимо да сс стави у записник поред осталога и то да можда(!!) случајио није стављено јод-калијума и да се према томе ништа но може казати пи за азотасту кпселипу. А ,ја нпкога за то не окривљујем. Д-р М. Леко. — Тај с^учај могао би да наступи јединоопда ако је место јод-калијума улето што друго. Председник. — Ја мнслим да то треба да уће у записник да се није појавила реакцпја поеле толико и толико сати. Др М. Леко. — Можо, али да се каже према посматрању, које су учинила геспода после рада комисијског. Председник. — Мп смо сви билн тада црнсутпи и за што онда господа то нису приметила ? Д.р М. НиколиЛ. — То може да се деси, и да се не примети одмах него доцније. Д-р Павле Поиовић. — То не може да буде примедба на протокол јер то није било пред нама То може само да уђе у садашњи записник. Д-р М.. НиколиИ. — Све једно, ја немам ништа против тега, нека уђе запиеапо. Друго нека уђе у записник метод којим је г. М. Леко радпо а и метод ко.јим смо мп радплн. Д-р К. ЈовановиЛ. — Ми смо радили пред комисијом, и хоће^о да се метод загедежи од речи до речи Д-р М. НиколиЛ. — Друга примедба односно амоннјака већ је ушла у записник, само да се дода ова трећа прнмедба за азотасту киселнну да није метуто јод-калијума п да се према

четком 1524. г. султан се налазио у Београду, одакле је отправио 20. Фебруара краљу једно писмо, пуно самих претња. 111г више ни мање , Сулејман I. Величанствени, ставља једноме краљу на вољу да започне рат, јер се он решио: „а 1те нвгјие а<1 Нпет тшкИ 1егттоз 1асеге тео 1)от1 по." Али се млади краљ ипак није толико заплашио, јер му отииса истом мером учтивости 6. марта исте 1524. г. дасе султан не поноси толико својом јуначком славом, нарочито заузећем Београда, јер је он — султан њега освојио: „пе лпПиГе.ке'! т е о ги т'? р г о сШлопе П011 81пе таочто ехегс^ив кп с1е1птеп1;о... КеКс|иа раг§ ер1в1:о1ае иои ез1; 1ап11, и!; <1е Ша гееропсТеатиб: ттагит еп1т р1епа ез! с]ио(1 а у1М881то <1иш|ие Пег1 8о1е1" (') (ндстаежие се)

(1) Р г а и: Апа1е8 г. Нш1§. 1 У. р. 74—75.