Београдске општинске новине

ГОДИНА XI

— 256 —

БРОЈ 47

само оллуке улазе у записник а одвојена мњења и друге примедбе бележе се само у стенографским белешкама. Мијаило БончиА — говори у истом смислу као п М. Марковић, после ког објашњења одбор није усвојио захтев Чађевићев, а протокол иримно без измена. Михајло ЂорђевиА и Соломон Азрнјел траже да се држи друга лицитација, за набавку 25000 кгр. јечма и зоби, пошто је понуђена цена врло скупа, што одбор и усвојп. Секретар чнта акт управе вароши Београда да је кућа у винограду Вукашина Петровића, у којој се налази школа топчидерска, заражена дцфтерпјом п ла се из ње школа уклони. Председник. —- Вели, да Је услед овог мкта комнсија прегледала зграду Бертотмјеву, и поднела извештај о томе Секретар чита извешта о кући Бертотијевој којим се предлаже, да се та кућа купи за школску потребу. Цредседник — тражн, да се начелно расправи да ли је ва ошнтину корисније да ову кућу откугш пли се узме опет пруга кућа под кнрију. Комиснја мислп да би било корисније да општина има и своју зграду тамо. Милан КакетановиК. — Противан је да се купује кућа, која није зидана за школу, јер ако се оће да плати за исту 12 -1оООО дин. онда је боље тим новцем сазидати нову зграду удешену за потребу школску, кад и онако има општина тамо доста празних места. Стеван ЧаИевиК Признаје да не можо бити једна зрада, која је гра^ена за приватну потребу, апсолутно подеспа за школу али пошто је прече да се изидају школске зграде у самом Бсограду, п пошто за сада нема општнна новаца да на топчндерском брду зидазграду, која ће и педагошким и техничким и хигнјенским захтевима одговарати, то је мишљења, да се ова кућа купи па да се преправи за школу. Милутин МарковиИ — Противан је да се купује кућа но да се тим новцем сагради пова зграда. А ако ни то не може, онда да се узме под кирију до бољих прилика н то, кад нстече уговор са В. Петровићем. На предлог председника одбор је одлучио, да му се поднесе извештај о томе кад нстиче

1иШ (јнеШ рориН), С њим је дошао један други СтеФан, којега употребљаваше још Њ. В.(') краљ, и други. Лзуди од војске и калочки бискуп мисле да ће долазак овога моћи бити не само користан, јер ће се моћи дознати многе тајне, из онога двора (турскога) који он познаје одлично, него и због штете, коју ће моћи он чинити непријатељима, познајући сва места тамо. Овде је (у Будим) дошао он са Њ. В. краљем, и са свом господом, да бн му нашли једно часно место; н дате су му неколике виле и један град, од којих ће моћи имати 1500 дуката годишње и гледаће се, да му се даје и плата за његових педесет коњаника. После овога дошла су писма од многих који би хтели учинити то исто (дакле да се иреселе!) из чега може јасноВаша Светлост (папа) разумети, да у душама ових јадних заробљеника има још неког остатка хришћанске религије, и пошто сада полазе и хоће да иду из своје отаџбине, где имају и где су имали врло частан и користан положај, да би дошли у беду и субординацију угарску. Може мислити Ваша Светлост, ако се искуии једна војска хра-

(1) Говор је иожда о Божићсву брату СтеФану Божићу, који је сада с Павлом дошао у Будим, где их је Боргија и видео.

уговор са В. Петровићем и о санитетском прегледу његове куће. Председник износн на решење молбу овд. рибара, која се састоји у овоме: Рпбари су по трошаринској тариФи оптерећени извесном трошарином, и они су се договорили, да ту таксу, коју бп имали да плате до нове године, да то платн сав њихов еснаФ Та је ствар била пред комисијом трошаринском која није противна молби рибара само ставља извесне погодбе. Соломон Азриел — као члан комисије трошаринске вели: ЕснаФ рибарски обратио се молбом општини, да се њему уступи право нанлаћивања трошарине од данас до краја децембра ове године, за 1500 дин. Одбор је предвидео годишње прихода од трошарине на рибу 4000 динара, а они нуде за три месеца 1500 динара што износи више него што је предвиђено. Осим тога ако се усвоји тај предлог онда ће се избећи сав овај издатак на контролоре који морају да буду, де пазе, да се што не краде. Мишл>ења је да треба то да се прими. Др. Павле ПоиовиК — Олаже се с предлогом комисије, да се молба рнбара уважи. Мата ЈовановиЛ — Нпје противан овоме уступању, само је рад знати, да ли ће оснаФ и за Јануар, Фебруар и Март попуднти псту цену. Филиа ВасиљевпЛ — Тражи да се одреди лицитација за овај закуп, јер су ово најбољи месеци за продају рибе, па ће се можда наћи, који ће и више понудити, иначе бојн се, да се за остале месеце неће моћп ни 2500 дин. до бити Коста МихајловиЛ — Мисли, да ће боље бити, да се уступи еснаФу наплата трошарине на рибу за ччтаву годину. Стеван ЧађевиИ — Слаже се с предлогом Косте МнхајловиКа пошто и он упиђа, да су овн месеци најјачп а остали слабији у погледу продаје рибе. Соломон Азриел — Не противи се предлогу Мнхајловпћа п Чађевића, само то да буде од Јапуара до Јануара а за сада да им се уступн до нове године. Др. Павле ПоиовиИ — Прихваћа мисао АзриЈела, да се еснаФу за сада уступи до Јануара, а после да се држи лицитација за целу годину.

бра, од првака хришћански уједињења, доиста се може очекивати много више добра него што ми мислимо («сће ш Н ашгш <Н Сј иеШ роуегеНл сар!;т е апсћога а1сипа геШсрпа <Н 1а ге1Н§10пе сћгчаНапа, е^ <|пап(1о а1 ргевеп^е 81 рагшпо е1" уо Н по раг!лге (1е 1а киа раћаа, о\ г е ћапо ћалпИо е1 ћапо ћопогаПвк Јт а е1. иШе сопсШшпе, е! уеп1ге 1а Ш18ег1а е! тогЉпаНопе сН ХЈп^апа) егс."( 1 ) Као што се види , квез Павле није смео од Турака прелазити голорук, већ је одабрао својих највернијих 50 коњаника, који су му штитили пут, те му Турци нису могли спречити прелазак. „Нико се није толико повеселно његову доласку колико Томори, вели Месић јер се је од њега надао издашоој помоћи, т.е је зато Томори одмах радио око Лудвикове владу, да се Павлу дарује које имање. како би могао што већу чету сакупити и издржавати," и као што се види из Боргијева писма, влада му је збиља дала нека добра, за која веле неки историци, да су припала Хедерварију, па му због издајства Београда, одузета у корист државне касе. Краљ Лудвик издао

(1) Т ћ е 1II е г: Мои. Мз!;. Нип§. заегаш, 1 II. р. 742. О Бакићу пише Ећетег и на странама: 735, 730, 743, 750 и 759.

После ових објашњења иредседник је ставиО' молбу еснаФа на гласање, те је већнном гласова усвојена под погодбама, прелложеним од трошаринске комисије. За овим иредседник саопштн одбору, да Сима Јовановић и Јоца Чобановић непрестано траже, да им се исплатн заузети део њихова имања зарегулацију вароши, пошто их Управа Фондова гони, да јој исплате дуг, што је на тим имањима. Андра ОдавиИ — У ствари Јоце Чобанића даје одбору ооо објашњење: Тај човек има да прими од оиштине 15.160 дин. за одузето му земљиште. И та је ствар његова свршена. Он је два пута ишао на касу да прими новац, док је тај регулациони фонд био још у рукама државним, али није бчло пара. И у то време деси се да регулациони фонд пређе на општпну, и он сад има посла са општином. Маса Томе Делимарковића има да плати општини 20 000 дип. за припало јој земљиште општинско по регулационом плану, и она моли да преда тај новац општини јер има пара, и тражи да се то једном сврши Дакле ја предлажем да се одмах узме новац од те масе, и да се исплати овај човек. Једним ударцем дакле да свршимо две ствари. Јср ако то не решите овај ће човек сасвим да пропадне. Никола X. ПоиовиЛ — Вели, да се овај Чобановпћев захтев не може испунити пошто још није свршено питање о пријему имовине регулациопог Фонда. Кад се то сврши, на чему ради једна иарочита комисија, опда ће се тек моћи приступити иитан.у о исплати заузетих имања, камо спада и Чобановнћева ствар. Др. Павле ИоаовиЛ — У подужем говору разлаже штетност овог одуговлачења по личне интересе оник људи, чија се пмања одузимају за улице. Пошто обвеза општине, да то исплати, већ постоји и пошто су та имања редовпим путем и процењена предлаже, де се одузета иман.а одмах исплате онима, којима је повац најпотребнији, да би сачували остали део свог имања. Председник — Објашњује, да је пренос регулационог Фонда и Формално и у неколико материјално извршен, само има да се испуне јоиг неки захтеви општпне односно процене вредности тога Фонда. Ст. Ча()еви~К — И сам мисли, да је пренос ре • гул. Фонда на општину свршена ствар. Пита

је Павлу на та добра повељу 18. јула 1526. г. али она није толико уважавана, то је краљ Фердинанд, после мухачке битке, у два маха потврђивао ту нсту Лудвнкову иовељу. Нешто својим, а нешто државним новцем издржавао је кнез Павле повећу чету војника, те га ми ускоро налазимо као војводу над хиљадом Шнјкаша .('_) Са таком војском ускоро је Павле показао толиког јунаштва, да превазилази јуначку склаву Божићеву кој и; стоји сада уз Павла долазн као други по реду. Јаче су се око њега почели скупљати Срби него око Божића, и чисто им је изгледало, као да гледају пред собом змаја-деспота Вука, или боље кнеза Цавла Бранковића. Са пресељењем Бакића и његових другова, пада у везу још један значајан корак мађарске владе. Да би за краља свога задобила и оне раније настањене Србе у Угарској, влада мађарска, на-сву прилику по наговору Томорија, обнови сриски десиотат у Мађарској, у лицу Стефана Бер>иславиКа : сина пређашњег деспота српског, Јов. Бериславића Грабарског- Ово је интересна појава у историји политике мађарске према Србима.

(1) Ка(1 југосл. акад. књ. XXII. стр. 153.