Београдске општинске новине

БРОЈ 47

само, д 1 ли је општнна обавезна, да исплаћује ааузета имања по проценама пзвршеним ранпје, док је бно фонд у државпим рукама, као и то, да ли може општипа или одбор општински да прими спе оне обавезе, које је држава раније законитим путем на се узела Па у случају да те обвезо прелазе на општину, онда не налази разлога, да се испупење тих обвеза одлаже. Милутин МарковиЛ — Признаје, да је преко потребно да се ово питање решн, али свакојако чмора се имати некакав ред у томе и да се нађе неког основа по комс ће се то да свршп. Она пнтања која су већ расправљена била док је регулациони фонд бно у државним рукам i, опа -су свршена, и сад о њнма нема се шта говорпти, само треба наћи нзвора, одакле 1|е- се исплатити, јер се то не може чинитн из редовних, прихода Осим тога, ако се не усвоји досалањи начин руковања са фопдом , треба проинсати нов, по коме ће се процене н остали пословп свршавдтн. Ђока НоваковиК — Предлаже, да се одреди комисија, да ове хитне предмете проучи, да ли -су сазрели за исплату, а међутим комисија, од гређена за преглед стања регулационог Фонда, да продужи свој рад. После још неких сбјашњења и пошто је М, -Ј Марковић нотпомогао предлог Ђ. С. Новакопића, би изабрата комисија да проучп ова два питан.а засебно, па да каже, јесу .ш свршена ■41.111 не, па ако су свршена онда председник да "ипреди да се исплате. За овим је седница закључена у 8'/ 2 часова И10 подне.

Састанак држан 11 Септембра 3893. год. Председник. — Пошто има довољан број од■борпика отвара седницу. Секретар прочита записник прошлог састанка, 1који се усваја. Птредседник — молн одбор да саслуша изљештај комисије о електричнсм осветлењу. Председник комисије Ћока СтанојевиЛ чита. Мих. БончиК. — Тражи, да ее овај извештај [1[)В0 одштамна п разда одбирницнма, па ти; •опда да се о н.ему решава.

Као год што су дрвн пут тешке прилике и околности нагнале краља Матију, да васпостави деспотство српско у Угарској, тако ево видимо, где тешке околности нагоне и сада краља Лудвика, да понови српско деспотство, које он не мишљаше никада више да обнови. На тај карак нагнала га је тежња „да се у Срба на тај начин пробуди жеља, да под његовом (деспотовом) командом понова освајају Србију."(') Још је значајнија појава та, да Срби угарски готово никакве важности не придаваху овоме кораку краљеву, игноришући новога деспота свога као год и његовог оца, раннје; па се радије скупљаху под заставе својих омиљених јунака Бакића и Божића. „Они следе глас и заставе познатих у своме роду јунака, а не маре за деспота, који им је био већма туђ, иак и у осталом није био кадар да се високо узнесе, будући, да нити сам није обилавао благом, ннти, га је држава знатно помагала.(-) Зато у свима доцнијим бојевима где год учествују Срби, не налази се нигде спомена о десиоту

(1) Б !1 е е 1 V Н. Ј.: А11.§ ЖеШиз! В. III. одсек Оезсћ. V. 8вгу. 8. 456. (2) КаД југосл. акад. вњ. XXII, стр. 153 —151.

— 257 —

Марко ВелизариК — Вели, да од тога неће бита користи, јер је извештај о чисто стручној ствари, с тога предлаже да се прими ова ј нзвештај са свнм онако како је комисија предложпла Раденко ДраговиЛ — Потпомаже тражење Бончићево. Стеван Чађевик — И оп потпомаже захтев Бончићев, пошто у истоме извештају, колико је могао цриметити, има ствари, које нису довољно прецпзиране. Тако на пример, није прецнзно казано, које су то улице нерегу.шсане а које се имају сматрати да су регулисане. Соломон Азријел — Вели, да би требало извештај примптн одмах само ако хоће ц друштво да га усвоји Филии, ВасиљевиЛ — гоиори у смислу истом као н М. Велизарић признајући, да је ствар стручна, и да ће мало њцх одборннка моћн чинити примедбе. Др. РадовановиК — Тражи да се дода још и то, да чим буде готов извесан број снјалица, да се одмах н пале, пначе се потпуно слаже са извештајем комисијским (Чује се: да се гласа о њему). Председник — Дајс о овој стварн ово објашњење: Ја овако схватам овај извештај: он се /,ели на два дела. У првом делу чулн сте шта ,је до сад ураћено са инсталациом овог електрпчпог осветлењл. Ту је констатоваио у колико су предузимачи тај посао нзвршнли и како су извршили. То је први део. На основу тога комнсија тврди да онн пису по уговору па време са осталим радовима готови. Опп су требали као што знате до првог Августа ове годнне да буду са свим готови, п онда би оп штина имала да прими осветлен.е, Међу тим онп то пнсу учинили, н према томс ми би нмали да се корнстимо чл. 56 угсвора, а то ће рећи да им одкажемо пнсталацију. Алп комисија налазп да је за општину корис ннје да не одказујемо инсталацију, пего да оп штина задобпје од њих нзвесне псгодбе и ствари, а да им продужп рок инсталанијп. То је главна садржина овога пзвештаја. У томе дакле. што општпна желп да има електри чпо ое&тлење, у тој жељи комзспја предлаже 0.1 бору да не раскнда уговор пего да постави извеспе погодбе предузпмачима, коЈе ниеу предви1}ене уговором па да им продужп уговор те да и они на тај пачин изврше инсталацију, а Стевану Г>орисављевиЈ.у. а наши историци, поред тога, што га неки нигде и не спомињу; они којн би н на силу хтели сварати што већн број деснота угарских Срба, говоре о СтеФану Бориславићу, као о човеку без икакве улоге међу Србима, тако, да се не зна, ни како га је нестало с овог света.(') Сва, дакле, бојна спрема за одбрану краљевбтва беше у оно неколико хиљада Срба, који заиста увек беху на ратној нози, и спремни да на први звук ратна трубе ступе у бојну линију. И кад с пролећа 1526. г. стигоше поуздани гласови из Цариграда, да се султан са огромном војском спрема, д&осоојц мађарско краљевство , краљ се нађе на великој невољи. Срба, ма колико да су челичне њихове груди, било је веома мало, да могу про тивстати једноме Сулејману I. Беличанственом. Војска мађарска, и оно што се могаше на његов позив дићи, недисциплинована, необучена — а стране помоћи нигде ни од корова. Посла одмах посла(1) Види о овом деспоту: Ка4 југосл. акад. књ. VIII ст . 88. — Е п з'е 1 V. Н. Ј.: А11§. ЛУеМив!:. В. III. од. сек в-езсћ V. 8егћ. 8. 456. — Рга у Апиа1е8 г. Нипд. 1 V. сј. 10'2. под примедбом У. Р 1 с о I Е. (ИавловиК-ст.) Срби у Уг. књ. 1. стр. 05. Стој ачковић А.. Мечте итд. стр. 13.

ГОДИНА XI

н општина да добије неке ствари, које неба имала по садањем уговору. Шта дакле општина добија у накнаду што им продужује рок ? Она добија прво учоворено осветлење, а то је 65 пламеннх лампи, и 1000 лампн сијалица; друго да предузимачи морају давати п приватнима ос ветлење према уговору, треће, да оснгурају да се то изврши а не само на артији да буде наппсано. Како да се то оснгура, то сте видели из извештаја, где сс каже, да не примамо осветлоње све дотле догод целокупну ннсталацију не нзврше, а за то време онп морају да осветљавају целу варош џабе, н тек онда кад се буде констатовало да је сва инсталацпја електричног осветлења доведена у ред, онда да нм се почне да плаћа, а дотле да освет.вавају варош бесплатно. За тим и.чају да повећају инсталацнју у самој централн у смиелу друге врсте електрпцитета, Ми смо до сад имали ;едну врсту елек • трицитета, а то је једпосмислену струју, а сад тражимо да упеду и другу врсту, а то је на нзменнчну стру]у. То су дакле користи по оп штнну које по овом досадањем уговору није имала. Пред одбором стојн дакле пнтање: хоће .111 да буде електричног осветлења и.ш п . Ја мислим да се сви слажемо да имамо то осветле!ге. Ми смо се сви трудили да варош добнје електрично осветлење, н сад немамо нпкаква рачуна да немамо те светлости. Кад дакле они нису на време готови, опда бар да се користпмо оним што су они већ учинилн Још има једна корпст по општииу, коју с.мо ои .1 п предвнделп ако повластичар до првог Јануара не буде готов са инсталацијо.м, а то ,|е да он мора од 1. Јануара да осветли све онс улице петролеумом, у којпма нема електричпог осветлења Ово је главна садржнна овога извештаја, н .ма још неких детаља али ово Је Са држина. Михајло БончиК — И после евог објашњец.а председника остаје при своме тражењу, да се решење ове ствари одложи, док се не штампа и док је свн одборнпци не проуче Председник — Додаје своме објаннвењу и ово: Ја сам нзгубио пз впда да свратпм пажњу на нредлог, да се извештај компснскп прво штампа, па онда да се о њему решава. 0 тоја ја хоћу да кажем о томе предлогу како ја мнслим. Делаје истипа да је до сада одбор практпковао

нике на све стране да нреклиње за помоћ. „Ако ми помоћи В. Б. — писаше краљ енглеском ктаљу — не стигну што нре, моје је краљевство пропало." Немачки владар истнна, већ је раније обећао помоћи, али она, све да се сложи са мађарском војском не износаше ни иоловину султанове силе. Обраћао се чак и на персискога владара, нека он подигне устанак у Азији на границама Сулејманове државе, да би тиме колико толико успорио његов положај на Угарску, док се Хришћани не принреме.( 1 ) Најгоре стајаше са Финансијом. Нити нована готових, нити пак поверилаца! Једини папа Климентије посла му 50.000 дуката да прикупи, што може, пре мало добровољних крсташа.(") (НАСТДВИЋЕ СЕ)

(1) ћои18 Е е § е г: Ш-Л. Ле 1' Аи1г.-Ноп§т1е, р. 241. (2) 8 ш 1 с ј к 1 а 8 Т: Роуј ћгу. књ. I. стр. 719.