Београдске општинске новине

БРОЈ 49

- 269 -

ГОДИНА X

Овим правилаша гамењу.ју се правила од 5 Декелбра 1892 го/ине ПБр. 19546 Београд, 28. Нов. 1893. г. ПБр. 16683. М ипистар унутрашњих деда, Св. 1У1илосављеви1л с. р.

О Б 3 Н А Н А Нз дан 20 Дец-Јмбра ове године, држаће се у грађевинеком оделењу Суда оиштипе вароши Београда оФертална лицитација за оправку Топчидерског друма, а грема решењу одборском од 29. Јула 1893 год. ГБр. 2857. Кауција за овај посао у 5000. дипара полаже се у готовом или државпим вредећим папиримз. Услови и предмер могу се видити свакога дана у капцеларији грађевинског оделења од 10 -12 пре подне. Сз каицеларије, грађевипског оделења суда оггшмгае београдске 1. Децембра 1893 год. ГБр. 2857. х О Б Ј А В А Суд очшгине београдске објављује грађансгву варошн Београда, да је у кући г. Јована Или1]а саветника на палилулском тргу памешгена болница за децу, која бо лују од диФтерптиса. Од суда опшгине вар. Београда 18. Новембра 1893 год. АБр. 6827.

О Б 3 Н А Н А Прошле године у многим кућама Београда опемогућепо је било правилно издавање воде услед тога, што су водомери п цеви водоводске инсгалацаје у тим ку рањен, и у друштву са неколико својих верних пратилаца је.здио наистокпреко некпх мочвара, где наишав ноћу на једну дубоку бару, заглави се^скоњем, и удавп^се.С) Сутра дан Сулејман, ираћен великнм везиром и осталим војсковођама, за1»с да ра:'.гледа бориште; његвви деФтераторн (секретари), који су за њнм бројалн м]>тве лешине, наброје до 20 000 нешака и 4 000 тешких оклоиника хришћанскнх изгинулих бораца. А кад се вратн у шатор сазове ратно веће да се договоре о даљем раду, и као нредмет за увесељавање стајаху око султанова шатора, на кољу набијених 2 000 хришћанских глава, међу којима бетпе н глава храброга бискуиа Томорпја. У знак захвалности допусти султан војсци својој слободну пљачку по околину. Мутач бп попаљсн и норушен. околни села такође, а то све наговешташе (1) Занимљива је вореија иоиа Среица, којч еиедоч.!, 1С се крал> није удавио, већ да је убијен од својих иратилада, па < нда бачен у воду. Летопис М. С. аа 1858. г. II, 33—86; Отуда некв историци с иравом ову емрт Лудвикову нринисују ионнатој иолицији бечких ХабебурговиКа кчјима је највише п итло у рачуи да Лудвика не. стаие, јер онда круна с.в. -СтеФана лрсл-ши и.пма у насле1)в. ћама изложене биле мразу, те се је вода била смрзла у тим деловима инсталације. Штета која произлази мржњењем воде у тим деловима двогуба је, јер не само да укућани остају за пеко време без воде, него се и водомер и дотнчпе цеви кваре те и општина и газде куће могу бити изложенн досга ,јак('ј шгеги. Д;г се до шгсче ие бп дошло, управа водовчда молп газде у чијим су кућама иодолери намсплени у подрумима, да се благовремено постарају да водомери и цеви у ' јим подрумима ие буду излагани мразу. То се да посгићи: попуњавањем подрумских прозора сламом илз кровииом и једно времепнм затварарвем прозора псправним капцима. Затим ваља мотрити на то, да подрумска врата не остају отворена. Цевн пак које изводе воду из водомера по кући и које пролазе кроз просторије изложене мразу, морају се обмотати сламом чећетом или другим подеспим рђавим топлопошама. Чесме по авлијама ваља такође штитити прогиву мраза обмотавањем сламом или подесним облага.њем, сандуком испуњеним пепелом и т. п. За случај у коме је инсталација водовода у к\ћи тако изведепа да цеви пролазе кроз нросторе изложене мразу, а исте цеви недају се подесно обмотавати облогом која би чувала нротиву мраза, укућани сачуваће се од рђавих последица уплнва мраза на водоводску инсталацију тиме: ако свако вече ио нрестаиау употребе воде, затворе ону славину која је остављена на најтшем месгу водоводске мреже у кући. Затварањем те славппе (која се налази обично али не увек у близини водомера) прекинут је пролаз воде у цевп кућне инсталације и у исто доба цеди се сва вода из тих цеви излазећи из малог нобочног отвора те славипе.

На тај начин мрежа водоводских цевн у кућама остаће преко ноћи празна, а дању када је поменута славипа отворена и отакање воде тако рећи непресгано траје, вода у цевима нема кад да се смрзне. Унрава водовода моли потрошаче воде, да упражњавају затварање номенуте славине сиако вече па било да су цеви у кући облогом постављене или не, јер се с тим малим трудом осигурава газда куће противу велпке штете која може произаћи мрзнењем воде у инсталацији. Сопственици кућа одговорпи су управи Водовода за сваки квар на водомеру и на главпој славипи дакле и за тај који проистиче усљед мрзнења воде у водомеру. Водомери који иису постављепи у подрумима него у јамама, и ако су те јаме изнршене према пропису управе Водовода, нису изложеии мржњењу ни при највећем мразу. Бр. 5130. Из управе Водовода, 4. Новембра 1893. год. у Београду.

О Б 3 Н А Н А У вези свог наређења АБр. 2366. од 30. Априла о. г. Суд општине вароши Београда објарљује грађанству, да ће Управа Водовода од 1. Јапуара идуће године наплаћивоти воду према члановима 8 и 9. правила за издавање воде, од свију оних кућа, које су од 1. Јуна до краја о. г. са водоводом спојене без обзира па то, да дп се вода у каћи троши илп не, или да ли је инсталација у кући извршена или ие. Ово решење своје Суд оншгипе вароши Београда оснива па чл. 2 и 13. нранила за везивање водовода са зградама у Београду и издавање воде из исгог водовода, која су правила добила закону силу решењем владе Њ. В. Краља од 10. Јуна

лаганн полазаг султанов на ирестоницу обезглављене краљевине.(') Колико је Срба изгинуло на овом мађарском Косову , које сахрани племства мађарскога — не знамо, као што не знамо ни број њихов, као учеснике у борби. Сиомнње се само да је од војсковођа српских иогинуо сењски каиетан Ћор/је Орл ви/ I", а остали се сиасли на шајкама, које не због своје одвећ мале снаге нису смеле уиуштати у бО])бу на води са ја\ чом турском флотом .(-) Витковић додаје: ,После нораза мохачка пострадали Стеван Берисављевић сриски деспот стиже у нуту Павла Бакића на челу коњице, која праћашешајкашку Флотилу под управом капетана Радише Бож.ића"'( 3 );* Фло0) Види: Нашшсг v. Ј. Оексћ (1. овш. Ве^сћса.В..П Н. БЗ—54- ... Рг»ј?: АнпаЈез 1- Нип^- 1;. У. р. 114-117 НшнчНак Т.: Ро\'ј 1 ну . кљ. 1 етр. 723—724. — Р а ,ј иК ,) : Ист. Сорб, св. III. стр. 375—380. - Меб1С КаД; кш. XXII. стр. 173—2с4. — Овај иорледши је најдетаљнијо оливао па.1 мађ. крахсвине. (2) Иштиандија (Рјсо! I. 65 у нрим.) вели: К а (Н с х и в В о в Н ћ 1 и 5 Т г а х, (ОрбииЈ (ци с1а81 ргаеега!;, Јпап! кре лас^опае 1п рпт%ш ас1ет е(рго Уес1и8 вШсквН, ју1г(ие рп ^папз т^ег&с^ив ез! — Ну то није истинј , као што кемо се ниже уверити. (3) Гласник Срн. уч. кш. 67, стр. XXXV. — Из овога би изашло, да је десп т учествовао и у боју; ади није ,.ан други наш поузданији извор то не помише.

тила је јурила Будиму, да спасе оно тпто се још може спасти од освете турске. На 76 својих шајака превезу преплашену краљицу у Пожун, и ве11ину народа који раније не беше умакао. Септембра 3. крене се султан са Мухнча к Будиму, наговестив свој иолазак сечом 400 хришћанских заробљеника. Даље робљење билоје обустављено, и 10. септембра султан је у Фелдвару, примио клуче града Будима, у који одмах и у1>е. За неколико дана свога бављења у угарској нрестоници све вандалски опљачка, пхто се год могло понети, не оставив на миру нн чувену, богату библнотеку Корвинову, и неке статуе старих г]зчких богова, (Дијане, Херкулеса и Аиолона), које намести после и своме двору, да му красе улазак у дворану царску. Затим запали п Будим у Пешту, па нареди иовратак војске низ Дунав у своју државу. На своме новратку наилазила је турска војска у своме вандализму на велике препреке и заседе сриског и мађарског становништва у сремским равницама. Где год могаху љуто се озлојеђени народ мучки светијаше своме крвиику. Тако су Турци узалуд јуришали на град Вишеграл , да га освоје, јер њега брањаше храбри харамбаша хајдучки, Ми-