Београдске општинске новине

ГОДИНА XI. _ _ = = 1892. год. ПБр. 10382 основаним на чл. 6. 7. и 9. зак. п вароткој трошарппи у Београду од 13. Јуна 1884. год. АБр. 6603 од суда општине вароши Београда 1. Новембра 1893. год. у Београду.

Н А Р Е Д Б А Пошго се је врло мали број соиственика гробпица на новом гробљу до данас пријавио да ирема овој паредби илати за одржавање прописану таксу, то је суд општински припуђен, да ову наредбу понови са продуженим последњим роком до 1 Јануара, 1894. год. Правилима о новом гробљу ставом III. тач. А. и Б. предвиђено је, да сваки опај, који купи зидану гробницу на-новом гробљу или обичан гроб, има годишње да плати за одржаље истих гробнпца и гробова следећу таксу и то: I. За зидане гробпице аод „Аркадом" годишње динара 40. II. За кидаее гробнице велике годишње динара 15. III. За зидане гробиице мале годишње динара 10, IV. За обичие гробове годишње дипара. 2. Даље исти став и исте тачке наређују да ако сонственик гробнице —• гроба пе идати ову таксу за одржање од дана кад је купи па за нет година, губи нраво на даљу употребу исте, а гробница прелази поиова у опшгинску својину, Па како је врло велика број оних лица који таксу за одржање гробница и гробова никако ее плаћају, — то се суд ово општински нашао побуђен овим наредити свима имаоцима гробница и гробова, да де првог Јануара 1894, донесу и горњу таксу плате, што ако не учине искусиће последице предхаило Нађ, са „сељацпма и поповима" који не могу битп други, до српски хајдуци. Код Титела пак дочека их Србин ГадовиК са својим јунацима, па п^гн судару 100 њих посече а другу стотину живе иохвата. РЈзмеђу Беча и Петроварадина наиђе турска војска на ушанчене становнике, који ту беху избегли са свом имаовином својом, женама и децом. Крваво се они осветише Турцима за своју иропаст. Док су савладани, изгинуло је толико турске војске, колико није сатрвено у свима бившим биткама, па и на самом Мухачу. Тако дочекивана и исираћена Сулејманова војска стиже најзад на Дунав, и почетком октобра пређе га код Земуна, хитајући Цариграду, који већ седам месеци, како је оставила .С) М овај други поход Сулејманов на Угарску, свршио се врло срећно по њега: јер је сруншо бедеме, који му спречаваху пролаз у западну Јевропу; а врло несрећно по Мађаре; јер им сруши краљевину, коју они као независну, никад више — до дан данас —- не добише у лицу свога краља, представника своје народности. А и како би могло друкчије бити? Народ, који о својој политичкој (1) Н а 111111 е г у. Ј.: Оевсћ. (1. овш. Кекћез, В. II. 8. 55-56.

— 270 виђене горњим наређењима цравила о новом гробљу. Од суда ошнтине варогаи ]>еограда, 8. Овтобра 1893. АБр. 6014.

РАД СИШТПНСКОГ ОДВСРЛ НХ.ХХ1Х. РЕДОВНИ С&СТАНАК 25 Новембра 1893 год. Предоедавао нредседник г. Милов. Р. Марииковић, од одборпика биди г. г. Ник. X. Нопонић, М. Ведизарић, Милаи М. Ђорић, Милут. Ј. Марковић, М. Канетаарвић, Солол. Ј. Азријел, Јов. Ђуровић, К. Б. Михајловић, ТЗорђе Наранџић. Др. Марко Т. Леко, Мијајло Јапковаћ, Мих. М. Ђорђевић, Сава Вељановић, М. 0. Петровић, Мата Јовановић, Коста Д. Главинић, Свет. II Ристић Коста Петровић, Мих. П. Бончић, Н. Вулковић, Андр. Ј. Одовић, Мих. Д. Бапковић, Гаврило Бркић. I. Пропитан .је записпик одборских одлука седнице држане 18 Нов. 1893 год. и у одлуцо КЊВр. 679 учињена је допуна да је извештај комисије за иадзор при грађењу трамваја, који је одбор у прошдој селници усвојио, ове садржине: Општина монге одопритп грађеље тра'мвајских пруга 1. од Теразија до Топчидера, 2. од Савског пристаништа преко градског поља до св. Саиског дома, 3. од св. Савског дома до пута за ново гробље, за теглење са електричном снагом по плаповима одобреним од комисије Повластичар може наплаћивати: на топчидерској прузи од Теразија до во,ј Акад 5. п. д. до монопола дувана 10 п д. до цареве !.уприје 20. п д до Топчидера пак 35. п, д, Од ма које тачке вароши пак 40 п. д. — Ова одлука сматраће се као додатак уговору н биће код падлежне власи потврђена. II. Одборпик г Коста Д. Главинпћ предлаже, да се утврде нове регулационе липије на раскрсници Мајданске, Савске и Љмске улице са обзиром на будући кеј. Исто тако да се утврди нопа регулациона линија на обали савској од савске полиције па уз воду до пумпе Браће 3. Поповића с обзиром па будућн кеј, Председник је изјавио, да ће издати потребну наредбу за извршење овога предлога. III. По прочитан.у акта истражног судије за варош Београд АБр. 6936, иследног судије за вар.

егзистенцији у тешким данима мало води рачуна; који нема довољно појма о узајамном друштвеном животу; који мисли, да је он на земљи зато да над другима влада и тиранигае; а сам да се иредаје благовању и уживаљу; остављајући и свете своје дужности према домовини својој, и према човечанству — тај народ и не заслужује, да иолитички егзистује, и не заслужује, да се увргаћује у ред образованих чланова другатва. И Сулејман за Мађаре није нигата друго, него бич божји, строга казна његова за ону повреду човечанских права, која учинише у својој тренутној срећи, охоли мађарски племићи, нарочито српскоме народу. Не Сулејман, већ ма ко да је био на турском престолу, иста би судбнна ностигла мађарску краљевину; јер је отровни црв њен подгризао њу јога од смрти „праведнога" Матије, и постепено припремао за мухачку катастроФу. Жалосно је само што су иоследице иогрегаака мађарскога народа, морали исиаштати и они народи, иод штитом угарске круне, који се свима силама труђаху да не доће мухачка катастроФа.. Али је и та последица изненађена за врло кратко време трајала у витешких Срба. Народ, који је и даље имао за

-БРОЈ 49

Београд АБр 6910. 6894 истражпог судије за вар. Београд АБр. 7028, 6978, 6975, 6956, 6911, 6979, истражне судије пз Шапца АБр. 6891. истражног судије за вар Београд АВр 6933, •957. 6980, 6977, 6981. 6976, 6912, 6934, 6998 и управе вар. Београда СБр. 18986, одбор је пзјавио, да су му му непознати КагаринаБожнћ, удова, Дамњан Ракпћ слуга, Перка Јовановић удова, Милош Јапковић бив. ђак, Чедомир Каравидић скитница, Миличко Бацановић ђак Сретен Прљевић скретничар, Сима Крајинић фи-' јакерпст, Влајко Атанацковић, келпер н Мита Суботић келпер; да су доброг владања п доброг имовног стања Марија жена Франца Ко зланског чесмеџије, Спаса Илић кафсџија, Зица жепа Пастаса Дозднића каФеџије, Стеван Чуппћ земљеделац, Васо Марковић ликерџија, Крста Жижопић управнпк војене одеће; да су доброг владања н сиротног имовплг стан.а Стојан Чукурило служитељ, Благоје Трпковић момак лебарски. Настас Крстић, бив. каФеџија с тим, да ]е овај последњп бис на робију а од издржане казне је доброг владања; да су Никола Д. Шпартаљ и Милош Ђури!(. овд. трговци доброг владања и сиротног имовног стањч с тим да је озај последњп под стечајеч. IV. Председник износп одбору па мишљење молбе, којпма се траже уверења о сиротном стању II ПОрОД 1ЧНОМ ОДПОСу. По прочитању тих молби АБ. 7042, СБр. 18991, АБр. 7041,7040, СБр. 19086 одбор Је изјавио мигаљоње, да се може дати тражеио уверење молиоцима Алекси Г. Недовнћу, Ружици Сретена Декића удовој, Мидошу Шаулићу гим назист, Димптрију Ђуровићу, гимназист, и да се суд предходно уверн о имовном стању молиоца Марка Р. Степановпћа, ца тек опда да му изда тражено уверење. V. На преолог грађевииског одељења АБр. 6996 одбор је решио, одобрава се кредит од пет хиљада динара пз партије буџетом одређене за непредвиђене трошкове за одржавање чистоће у удицама кпез Милошсвој, Спомеппчкој п пред жељезннчком станицом VI. Председчик извештава одбор, да је општина, београдска извршном пресудом првостепеног суд^ своје војсковође прослављене јунаке БакиИа и БожиЛа, није могао, није смео, да клоне духом. Немајући сада, у развијању својих аспирација, оне нренреке, које им пређе чињаху охоли магнати мађарски. српски је народ мухачком катастроФОм јога жегаће узбудио у себи осећаје натриотизма, и љубав према своме народноме позиву, до толике висине попео, да је он у оним данима најтежега кугаења показао титанску снагу, као непобедни херој, који тек тада добија снагу за отпор, кад непријатељ мисли, да га је потпуно савладао. Или зар се може друкчије тумачити појава „цара" Јована међу Србима — гато ћемо мало доцније видети — баш у оном тренутку, када изгледаше, е ће политички таласи антисрпског карактера запљуснути и у ионор свалити све идеале српске ? Зар се може друкчије тумачити најзад и она појава: цепање Срба у два дела, и пристајање једнога дела уз Фердинанда аустријског, а другог уз новог васалног краља мађарског Јована Запољу, ако не тежњом: да или од једног или од другог добије оно гато треба, да се може даље иродужити успегаан рад на остварењу народне идеје којаумислнма свнх