Београдске општинске новине

1892. год. ПБр. 10382 основаним на чд. 6. 7. и 9. зав. о варошкој трогаарини у Београду од 13. Јуна 1884. год. АБр. 6603 од суда општине вароши Београда 1. Новембра 1893. год. у Београду.

Н А Р Е Д Б А Пошто се је врло мали број соиственика гробница иа новом гробљу до данас пријавио да нрема овој наредби гиати за одржавање нрописану таксу, то је суд општински принуђен, да ову наредбу понови са продуженим последњим роком до 1 Јапуара, 1894. год. Правилима о новом гробљу ставом III. тач. А. и Б. предвиђено је, да сваки опај, који купи зидану гробницу на новом гробљу или обичан гроб, има годишње да плати за одржање истих гробнпца и гробова следећу таксу и то: I. За зидане гробнице нод „Аркадом" годишње динара 40. II. За зидане гробнице велике годишње динара 15. III. За зидане гробиице мале годишње дипара 10. IV. За обичпе гробпве годишње динара. 2. Даље исти став и исте тачке наређују да ако сонствепик гробнице — гроба не плати ову таксу за одржање од дана кад је куии па за нет година, губи право па даљу упогребу исте, а гробница прелази понова у општинску својипу. Па како је врло велики број оних лица који таксу за одржање гробница и гробова пикако не плаћају, — то се суд ово спштински нашао побуђеп овим наредити свима имаоцима гробпица и гробова, да др првог Јануара 1894, донесу и горњу таксу плате, липи и бити — разумевао ову победу хрватскога бана на Дубици, онда је овом приликом банова војска повратила од Турака и градове: Иешањ, Соко. и „Ко^агИга." пНу у колико су рсЈ/н били турски на ади иреко Саве и Драве, у толико су силнији били они према Далмацији, на градове Клнс и Книн. Одмах г. 1514. крајем Фебруара 10 000 Турака опколе Книн. После снажног отпора малена иосада повуче се из подграђа у град. Турци стану сад грувати на град, али узалуд, јер видеше, да им много хил>ада мртвих треба оставити иод њим, па тек онда да га заузму. С тога се окануше даље опсаде, пошто изгубише око 500 људи.( 1 ) Да освете тај неуспех продру исти Турци концем 1514. г. у земље крбавскога кнеза Јована Карловића, и одведу у ропство до 3 000 душа. Сем тога не далеко од Сења саграде један градић из кога су у свако доба излетали и пљачкали по околини. Још су ове годнне два пута упадали у Далмацију до Ловиграда, где заузму неки градић, одвевши из њега до 400 душа у ропство. Одатле ударе и на град Карин, својину Јована Храновића, (1) „КпјИеутк" књ. II. етр. 208.

што ако пе учине искусиће иоследице предвиђене горњим наређењима нравила о но вом гробљу. <)д суда општине вароши Београда, 8. Октобра 1893. АБр. 6014.

О Б Ј А В А. Суд опшгине вароши Београда на оспову одборског решења од 18. Августа 1893 год. ГБр. 3452 нодиже на калимегдану спомепик Ђ Дапичићу. Према томе позивају се камепорезци да до 30. овог месеца поднесу гргђевипском оделењу цене и мустре камепа. Цртежи се могу видеги у канцелариско време у грађевииском оделењу ове општнне а у згради код Лонд,она Из Канцеларије Грађевинског оделења Суда опгат вар. Београда 9 Децембра 1893 год. ГБр. 5638.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ Састанак држан 23. Септембра 1893 год. (СВРШЕТАК) Коста ГлавиниИ — Ако је законом изрично наре!)ено, да се само зграде у којиме су одељци управе вароши Београда, уступе општини, онда је из.шшан овај наш разговор, а што се тпче зграде жандармеријске, ја мислим да ако би ми сад узе.ш то земљпште, да ће иам се доцније натоварити да зидамо ту касарну. Гледиштс г Чађевића на задатак жаидармерије са свим је правилно. Општина има своје ноћне стражаре и позорнаке па ће са њима да вршн послове ради сигурности грађана, али код нас се узима са свим погрешно, да жандармерију плаћа само престоница, па ће нам тражитп и да им подигнемо ту касарну. Па кад ће нам кад тмд да траже да зидјшо ту касарну, то сам ја за то да се усвоји предлог г. Петровића, да тражимо да нам се и та зграда уступи, само ако има о томе сслонца у закону.

(2) Еп§-е1 у. Н. Ј.: АПе;. АУеШив^опе,. В. III. одсек безсћ. у. 8егу1еп, 8. 436.

Председник — Да смо па чисто. У закону стоји да се уступају опгатпни само оне зграде, у којпма се налази управа варошн Београда и њени одељци. Сад ако се жандарчерија с.матра као одељак управе вароши Београда, онда би смо имали црава и то да тражимо. Ја знам да се команда жандармерпјска управља према заповестима миппстра упутр дела, у договору са мнрпстром војним, а колико то има везе са управом варошн, то не знам. Главпо је да су они ставилн жандармернју га службу управп варогаи Београда и према томе они би се могли сматрати као саставнц део упрапе вароши. С друге стране ја се бојим да пе учпнпмо какав корак тежак, те да нам се доцније не бн п жандармерија ставила на тсрет као гато су стављепи ноћни стражари, и ако нема ослонца у закону да ми морамо да нздржавамо ноћпе стражаре, јер о томе изричво сто.ји да се брпне држава. Бригу о личној н имовпој безбедности у Београду но водп општина него државна власт. И на основу тога мн не би нмали да издржавамо ни ноћне стражаре, али да бп имали у Бео граду гато пеће сигурноетн, општпна је прпмила и тај терет па себе. Ја вас дакле мо.шм да не задирете у то питање тпм пре гато у закону изриком стоји, да се опгатинн уступају зграде у којпма се на лази управа вароши и љезинп одељци. И ја се бојим да тим питањем не погоршамо положај општински, натуривши на се још већи терет. Милан ПетровиЛ — Ја мислии да треба да се расправи пптање како се сматра жандармерија, да ли се сматра као војска, илн да спада пад управом вароши Београда, да нам не би после наредили да зидамо касарну о трошку сцштинском. Председник — То је друго пптање које можемо п другом приликом да расправпмо. Мн би сад хтели да ово земљигате, где се налази жандармеријска каеарна, да преће у општинску својину То дакле треба да се расправи. Милот Тракови/1 — Ако држава може да натера општину да плаћа квартове, не може и аа жандармерпјску касарну, н оида што бп ми ово примпли. Тако и за оно што се каже да се ове зграде морају употребити искључиво за квар ■ гове, ја мислим да и то не стоји, јер се у закопу ништа о томе не говори. Председник — Дакле пристајете ли да се

(1) Ка(1 ш§оз1. акас!. тсњ. III. стр. 17—18.

па после јаког тродневног отпора савладају га, и до 300 дупга, највише госпођа и кћери племићских одведу у ропство. Исто тако отму тада и град неког Ђорђа Курлатови&а, и њега самог заробе. Тек кад су напали на град ПерушиК, одбије их јуначка посада.(') Није боља судбина очекивала босанске и далматинске градове ни 1515. г. Тада су Турци око Сења опет чинили неке пљачкашке походе, а овамо у Босни освојили близу Јајца град Бочац (Восгаеи).^) Тако су босански и херцеговачки Турци извршивали мало по мало свој оперативни план, баш у оно доба, кад је Запоља онако лудо страдао пспод Жрнова, и кад су посланици султанови ишли у Будим, да моле за продужење мира. Непосредне последице непромишљена корака намесника краљевих одбијањем султанове понуде, крваво су дејство показале над народом у Босни, Херцеговини и Далмацији. Година 1517. крвава је по Србе из тих предела. Рано с пролећа ударе херцеговачкн Турци на неку тврђаву у задарској околини, продру у

(1) Иа истол месту, стр. 210.

њу, п од 400 људи, што их ту нађоше, неке посеку, а многе у ропство одведу. „Нод јесенпак спремаше се турска чета, која је имала Клис са свим придобити цару своме, и попгто је већ г. 1515. подграће клиско под уговореним условима Турцима предано било".(') Ну, како ту не могоше ништа учинити, јер Клис имађаше јаке посаде, то су град Скрадин, довели у велику опасност. Са суха су Турци према Скрадину утврдилн град Детин , и још Један градић; а са мора турска Флота претила је Скрадињанима бомбардовањем, ако свога града скоро не предаду. Није лакши положај био ни крбавском кнезу Карловићу који је био принућен ионудити Млечанима своје земље под заштиту. Али нити се овим лукави Млечићи навукоше на танак лед, нитн пак Турци ове године учинише каква знатнија успеха. 11у у толико ће снажнији њихов напад бити исте године на Јајце, које гледаху, да изолују од осталих њему суседних градова, те да га глађу принуде на предају, пошто га иначе силом не могаху освојити. Млади краљ Лудвик старао се да снабде Јајце дово.љно храном, па с тога писа каптолу