Београдске општинске новине

Јј1 '|Јј ;)0

оии услош! ириме, а.1 и да сс изостаеп за жаидармеријску касарну ? (Прпстајс се), Марко ВелизариК — Председннк је папомснуо да наша дужност ннје да издржавамо ноНне стражаре, пего да је општипа, из не знам ка■кпих побуда прнстала па то Ја мислпм да то не стојп. Мн смо пзбрисалч цпфру за ноћне стражпрс у нашем буџсту, и оп је чинн ми се бно иа одо6рен.у код Савета, н због тога иије билс прнмсдбс, исго држава је управо наметнула то, п повисила је број стражара на 200. II ја мнслпм да ће о овоме питању у ндућем буџету бптп речп. Председник — Ја о томе не говорим као да је дефннитивно свршепо тек кажем да оцштина то плаћа, и издржава поћне стражаре. Ћока ИоваковиИ — Ја мислим да треба опо питање оставитп, да ее о њем ,т размисли па тек •онда говорити, а по решитп тако олако Јер и ако у закону стојп да се устунају општинн само зграде где су управа вароши и одељци, опет нам се памеће питање шта су то жандари, којп су у службп управе варотии. 0 том пптању треоа размислити и према томе треба се рспЈпти, да ли да сс тражн и та зграда иш не, Ја држим да држава не би могла да нагна •нас да ми примимо па себе ту дужпост да зидамо касарну по томе, што је жандармерија за целу Србију а не само за Београд, и сматра се као војна установа. Дакле ја сам за то да се ово не дира, него да се да комиспји ко.ја ће ово да проучи, и да нам донесе своје мишљење Председник — Дакле ово питање о жандармериској касарни оставл,а се да се проучи, Мп ћемо тражити згралу у којој је топчидерска полпција даље да се одбије онај услов да се ове зграде само за квартове употребе, јер наша је дужност да дајемо зграде за квартове, а где то је паша ствар. Усвајате ли то? (Усваја се). Сад има да се нзврше неке оправке па. зградама, олобравате лп тај нздатак на оправку зграда? (Одобрава се). Сад вас молим да чујете, како ће да се тумачи овај члан, којп јс управа водовода по•слала. 'Секретар чита: (чита чл. 15. 8 и 10.)

загребачком, да своје чете сједини са бановим, ,.(|И1а та^па репси1а 1ттте1; С'пНтз гедми, ргаесГрие Јатећае, (|чае јат 111 ех^геппв ев1", а!) с!е{ес1ит \1с1иаПит е! §епШтт"(') Ну поред свега тога Јајце ннје добило никакве иомоћи ни у храни ни у људма, те ,је изложено било највећој оиасности.(-) Зато се на њ могао кренути ове (1517) године зворнички бег -МустаФа, на челу доста велике босанске војске. Јајцу иритрча у номоћ банова војска, која потуче Турке, и самог МустаФа -бега погуби.( 8 ) Ова се битка могла десити крајем августа, или почетком септембра, 1517. г. јер је за њу султан чуо истом онда, када се победоносно враћао из Египта у Дамаск.( 4 ) Осокол^ен том победом бан Бериславић стараше се сада, да отме од Турака оне градиће око Јајца, из којих Турци држаху овај град у шкрипцу. Године 1518. још док се снег није био окопнио, дође бан с војском под Јајце, потуче .једну турску војску ту, погубив и

(1) Р г а у, Аппа1ез г. Нип§. I. у. р. 20. (2) Еа<1 т§оа1. акаЛ. III. 2Н. (3) 8т1с1к1а8 Т.: Р оу. ћгу. кљ. I. стр. 096. (4) Н а т т е г V. Ј.: безоћ. Д. овт. Ее1сће8, В I. 8. 795.

Др Милан РадовамовиЛ ■ —• Да бп наморалн свакога да има водовод у кући, мц тражимо да плаћа ту таксу на н «ко небн довео поду а изу зетак е у оном случају кад неко небп пмао никаквог прнхода од куКс а ако доцније буде имао опда је правплпо да н он плаћа, а за сад је јасно да не плаћају ту таксу ако нпко не станује У кућп. Председник —■ Алп он је отшпао у випоград п тамо живи, шта ћемо у том Случају да радимо. К. ГлавињиЛ — У мом лпчном ннтересу није да тумачим овако како је тумачено за то што ја по 5 — 6 месеци станујем ван Београда. Алп мени се чини да смо мп ту таксу одредилп нрема имућству и то „јс као нека врста нриреза, јер ко.ји држи више станова и више соба он ће впше да троши воде на пека више н нлаћа. Ја дакле држим да је то јасно да за стапове који су празпп не треба оптеретптп грађане да нлаћају, алн кад неко може да нза1)е ван Веограда и дз жнвп на чистом ваздуху оп нека и нлаћа. То јс један ирнрез који треба да се наплати. Др. Павле ПоиовиК — Као члан тсхпичке комисије која је имала за ду:кност да израдн правиле за напла т у воде ја се врло добро се^ам да смо ми приликом разговора око тога члана икали досга посла и у одбору смо сесагласили на сво што је комисија предложпла Свака кућа кад се служи једшш водомером она мора да илаћа на сва оделења у кућн па бнла она празна илп не јер се вода трошн Овде се пак разуме засебан стан илн кућа са једним водомером ако ппје нздата под кирију а не седи у њој ни сопственпк — онда да не плаћа а ако седп онда мора да нлаћа. Илија Ђорђевић — Ја мисдим да ову ствар не треба тумачити ка I је јасна Кад је нздана кућа под кирију или ако у њој сели сопстееник па трошио воду илн не трошпо он мора да плаћа А ако нпје издапа под кприју онда не мора ни да плаћа Председник — Да сведемо овај разговор. Неће се дакле плаћати такса само онда ако стан није издат под кирију а иначе ће се плаћати. (Усваја се). Ја молпм г. Селесковића да нам објасни какав је то случај био.

једног турског војводу, па онда једним оделењем опколи језеро и Бочац, а друго оделење војске посла да отме ону тврћаву турску око Скрадина. Али како бан оскудеваше јако у храни, која се ни с које стране не могаше набавити, поља беху пуста а становништво пресељено у градове — то се најзад мораде вратити натраг, постигнувши овим походом само морална успеха: да покаже Турцима, како има некога, који се брине за безбедност Јајца и других босанских градов;)('). Ну овај мали рат Бериславићев с Турцима показа још и то, да се помо^у одушевљења за слободу хрватског и срп ског племена, може вндити успешно и какав већи напад нл Турке, само да се набавн довољно хране за војску. Ради тога, бан раснусти своје војнике, па оде у Будим, да моли краља за набавку хране. Мађарска властела, поред све своје познате немарности за обезбеђењем пограничних градова, на сабору у Толни, одлучи да се Јајце утврди. „Ако још Јајце изгубимо — говораху они — тада ће пропасти Хрватска и Славонија, Угар-

(1) ЗвШМаз Т.: Р оу . Н гу. књ. I. стр. 697. — Ка<1. ји$оз1. акаЛ. кп.. III. стр. 24,

Тоша СелесковиК — Случај је овај био да је један господнп отишо у Беч на 3-4 месеца ради лечења а кућа му је остала за то време с намештајем. И у тој кући није трошена вода. Ц он сад каже да не пристајс да нлатп ту таксу јер каже: ннсам пи трошпо па неКу ни да платим (Чује се: Да платн.) Председник — Дакле свп се саглашавате у томе да он треба да плати пошто су му стварн бпле ту у кућн. (Усваја се). Сад идемо даљеК. ГлавиииИ — Молим вас да извинете што ћу ја да вас узненирим и што ћу да захтевам да се нзпесе ствар на дпевпн ред. Ја сам чуо да има гра^ана чија је имања општина заузела пре 4 годипе за регулацију, међу тим није им још платнла. Ја бп молио да се та ствар једаред расчисти. Председник — Ја сам одбору подносио, п он се бавно са тим питањима пеколнко седнпца н одре^ена је комисија која ће да прегледа то пп тање како са Формалне тако п са правннчке стране. Та је комисија свршила иосао за пзвесне предмете, н она ће и даље да прегдеда и осгале предмете, а за сад могу да вам прочитам мишљење комисијско о томе. (Чује се: доккомисија свршп све предмете). Мика БанковиЛ —■ Неколико је пута покре•гана ова ствар у одбору, п никад ое пнје решила нн на једну ни иа другу страну. Зна и цео одбор општински за опу улнцу где нролази трамвај савскн, Сви сопственици имања пристају да надлежна компснја процеип она имања те да се то једаред реши. Опн чак пристају н на то, да ако општина не бп имала поваца да их одма исплатн, онда да нм да признаницу и 6 од сто интереса. II ја не знам за што ми то нисмо до сад решилп, јер од тада има две годнне, п шта стојн томе на путу. Председник — Ви знате да је тек година дана, од како је репулаПнонп фонд иренесен на општину. И ја знам да ]е то за поједнне грађане тешко, н да пекп чак и ттете трпе од тога, алн овим путем иде се на то, да се то све доведе у ред. Поједини предмети упућени су нарочито правној комисији да да о томе сво|е мишљење, је.ш све иснравно те да се пристуии исплати. К. ГлавиниК — Ја знам да је регулациопи фонд прешао пре годииу дапа у општинске руке

ска ће доћи у највећу опасност, пак ће непријатељу бити отворен пут у Далмацију, Крањску и у немачке земље'^ 1 ). Па да би то спречили, нареде да се Јајцу пошље храна што пре, а до Михољадне да се у Борчу скупи сва ратна сила. Овако су Мађари ценили важностЈајца ио своју краљевину; али, да ли су и радили тако, како су одлучивали '? Саборска одлука, као и раније, не би извршена, јер у земљи не беше власти, која бн могла нагнати охоле племиће на поштовање закона, и одврашти их од њиховог слепог егоизма и јетког партизанства. Сем Јајца исту оскудицу трпљаху и остали мађарски градови у Босни, који штићаху улазак у Хрватску и Далмацију. Јајачка би посада ове (1518.) године пострадала од глади, да случајно не оте од Турака 7 баш пред самом зидином града, један транспорт хране, коју они ношаху уједан градић близу Јајца(-). Овом догађајчићу хришћани су дали велики значај; а Лудвик нзвести о томе чак и пољску владу ! Но иприсвемтом одушевљењу, бан Бериславић влати се

(1) Кас1. јп§081. ака(1. књ. III. стр. 29. (2) 8 т 1 с 1 к 1 а в Т.: Р оу . Н гу. кљ . I. стр. 097. КаЛ. јпјјов!' акас1. кљ. III. стр. 33.