Београдске општинске новине

Год- XII.

0 Б 3 Н А Н А Пошто на дан 20. Децсмбра прошле годнне није бнло лицитаната за оправку топчидарског друма, то ће се према рсшењу суда општине вароши Београда од 20. Децембра пр. године ГБр. 5906, држати у управи грађевинског оделења на дан 12. Јануара 1494-те год. друга офертална лицитација за оправку истог друма, а нрема решењу одборском од 29. Јула 1893. год. ГБр. 2857. Услови и премер могу се видети свакога дана од 10—12 часова нре подне, у које време може сваки добити објашњења, ако би му потребна била. Кауција за овај посао [полаже се у 5000 динара у готовом новцу или државним вредећим папирима. Из канцеларије грађевинског оделења суда оппггине вар. Београда 1. Јануара 1894. год. ГБр. 5906.

САСТАНМ ОДБОРА ОПШТИНЕ ВЕОГРАДСКЕ 4. ОКТОБРА 1893. ГОД. (по стенографским белешкама).

Председавао председник Мплов. Р. Маринковић. Председник. — Пошго има довољан број одборника за рад, то отварам седницу и молим вас да чујете записник ирошле седнице (Секретар нронита) Има ли ко шта да нримети? (Обавештава се Главинић, Илија Ђорђевић и Веља Тодоровић). Прима ли с.е нрочитани иротокол? (Прима). Сад има две ђачке молбе за уверења (да им да суд). Јован Обрадовић тутор вознесенске цркве моли понова да се смени збг старостн (Бива. Одређује се Стеван Миљковић бакалии). Чујте лицитације, молим вас. Секретар чпта: 1.) лицитацију за оправку зграде кварта врачарског (одОбрава се).. Коста Главинић. — Имао бих да наноменем да би требало увек, кад нам се пзносе на решење лицитације, да се каже колико је процента мања или већа излицитирана цена од предрачунске. 2.) Секретар чита лицитацију о направи шупе код „Текије" (одобрава се).

- 2 -

3.) Протокол лицитације о одкопавању земље на „косанчићевом венцу", која би се носила у „Доњу Јованову улицу". Стеван Чађевић. — За Доњу Јованову улицу бпће земље кад се дигне оданде са шанца и са нриватних имања и не би било потребно да се ова земља са косанчићева венца тамо вуче преко толиких улица, кад је бара „Венеција" ближе, и кад би то и са санитетеких обзира било препоручљивије а да и не номнњем што је одношење земл .е јеФтиније. Коста Главинић. — И ја налазим да није потребно носити земљу са „косанчићева венца" чак на Дунав, кад је бара „Венеција ближа. Понуђена цена није тако ]СФТпна али такве су прилике да се јеФтинија није могла добити. И пошто ствар не трпи одлагања, то треба да одобримо лицитацпју. Вг. Марко Леко. — Хоће ли бити разлике у цени ако носи ближе? (бпће). Председник — Одобрава ли се лицитација. (Одобрава). Стеван Чађевић. — Ја имам да учиним један хитан предлог. Одобрено је од стране одбора да се Добрачина улица калдрмише, али пошто за њу треба земљс, то би се могло наћи на шанцу преко пута „Душанове улице" и ја мислим да то насштање неће коштати скупље од 50—60 или 70 динарских пара. А има је и у Добрачиној и Доњој Јовановој улици. Председник. — Пристајете ли да се одобри рад ако цена не буде скуиља од 70 пара динарских ? (пр истај емо). Веља Тодоровић — Пошто код лицитапије за одкопавање „косанчићова венца" има и ниже понуце од оне на лицитацији, то сам мнења да се између попуђача и најнижег лициганта, држи ужа лицитлција ко ће ниже, а да се понуђач не одбије, како грађевински одељак мислн. Унравиик Селесковић. —Ја. сам ноднео предлог да се овај понуђач одбије за то што он п није никакав иредузпмач. Он викад не дође да лицитира него увск тако обилази. Осим тога ја сазнајем да он и нема кола него само чини сметње правим предузимачима. (Чује се: има лп кауције? Нема.) Веља Тодоровнћ. — Ја мислим да би требало држати ужу лицитацију и тада би се видело да ли је он озбиљан ионуђач или није и ако није онда би му се убудуће снречило лагање и лицитирање. Коста Главпнић II код државних и код опшгинских лицитација, трпи се уштрб са тога

Б рој 1. /одлагања а тога увек може битп ако се гледа на ове накнадне понуде. јер нма много који то чине само да сметају. Држава, чини ми се такве понуде не узима у обзир па неби требало ни'мн. Андра Одавнћ — После говора Главинићева, немам шта да кажем до то, да ће се сстити гг. одборници да смо и ми били донели одлуку: да ове накнадне понуде не примамо. Ја сам зато да ми ово одобримо и да грабимо с радом док је још лепо време. Бг. Павао Поповић. — Ја бих предложио да се начелно донесе решењс одборско да се ове накнадне понуде не узимају у обзир од стране грађевинског одељења које нису снабдевене кауцијом и другим условима. Раденко Драговић. — Слушао сам да лицитација за грађење друма смедеревског није била обзнањена и да је Савчић упоследњем часу случајно за њу сазнао и дошао те оборио цену с ЗО°| 0 . Требало би све лицитације обзнанитп преко новина. Управник'Селесковић. — Савчевић није „случајно" сазнао за лицитацију. Он је на њу зват. А лицнтације мање важне и главне не обзнањују се у новинама јер би се закаснио рад, него се зову сви мајстори за које се зна да хоће и могу да раде. Стеван Чађевић. — Ја ћу да кажем да би било незгодно да се за сваку лицитацију јавља' у новинама. У правилнику за држање државних лицитација одређено је до које се циФре (5 или 10000 дин.) не морају објављивати у новинамаи ја мпслим да се тога правилника има' прндр жавати и наше грађевинско оделење. У осталом ја мислим да је то боље кад се сви који се баве извесним нослом нарочитим позивом позову него кад се у новинама обзнанн. Андра Одавић. — .Јопг је јачо за одбор кад се неко на нозиву потиише да је на лицитацију зват јер нс може да се пзговара како не чита наше новине иТд. Мика Бончић: — Најправилнијн пут био би у томе да сс свака лицитација -објави у новинама, на ако је потребно да се и нарочито нозивају компетентна лица. Веља Тодоровић — И ја би се сложио сразлогом Бончићевим да ее свака лпцитација обзнани у новинама а кад је и ако је нотребно, да се и нарочитим познвом иозивају они који се дотичшш послом баве. Председник. — Има више начина објаве лицптација али ако се баш хоће све преко повнна да се објавл,ује, успориће се посао.

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРЛКЛ У В Е 3 И СА НАРОДНШ СЕОБШ У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКАРАСПРАВА У ДВА ДКЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЂ.

(Академијеки Савет Вел. ТПколе наградио ирвом видовдапском наградом оишт. београдске). Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и елавними чужоју елаиоју" (Време је да црестанемо мудрокати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. (НАСТАВАК) Турци из Србије напали и потук ги у Орему Запољу, нагрнуЛи су и босаиски Турци у Зогошће, на имање бана Карловића, где поробе много робља. ( Ј ) Једва у ово доба

С) Ка(1 југосл. акад. кн,- XVIII, стр. 135.

приспе на своје определење нови бан Карловић, и одмах му се даде нрилика да своје баиовање отпочне ратовима с Турцима. Јајачки бан Петар Кеглеви]1 имао је у граду Бужиму повећи број турских заробљеника, којих беше впше него све посаде у граду. С тога се они једном побуне, и иотуку своје чуваре, и сами постану господари града. Бан Карловић, чувиш за то, из страха да се одатле не породе опасне последице по Јајце. похита са нешто својих војника, које имађаше при себи, али не нападне на Бужим, већ ступи у преговоре с Турцима о предаји. Турци пристану, али да иду сви слободно својим ку1>ам;а. Тмк.о бан уђе у град са својом војском, обнови иосаду, и преда га _Јт -чување Кеглевићу. ( Ј ) Ну све су ор.о још били неозбиљни покушаји турски према Хришћанима. Крајем 1521., а још више почетком 1522. г. већ се знало, да се Турци озбиљно спремају да ударе на Скрадин. Немајући довољно снаге за одбрану, Скрадињани се обрате за помоћ млетачком кнезу у Шибенику. И ако Млечани беху с Турцима у миру, иотајно нала-

(') На истом месту, стр. 136.

гаху своме кнезу, да иомогнс Скрадину знајући каква ће оиасност опда заиретити и њиним градовима у Далмацији, ако Скрадин падне. Али та иомоћ не беше никаква. У невољи пошљу Скрадињани краљу у Будим своја два човека: Ђурђп Станншића и Михаила ШиворлиЛа. да му предаду кључеве градске, само да краљ еаи нредузме одбраиу града, јер су онн у дуготрајним ратовима с Турцима изгубили толико својих суграђана, да сада нису у стању одупрети се навали турској, а неће иак да каљају своју верност према краљу. Посланици дуго осташе у Будиму, што и сам Лудвик не знађаше, шта да им на таку молбу одговори. За то Скрадињани нослаше другог човека, Валтазара Стопшића^ који је имао понова да замоли краља за допуштење, да Скрадињани могу поштено и из града изаћи. (') Ну овог иута мину Скрадињане страх од Турака, али су зато страдале зем.ље Бернардила Франкопена. Бан Карловић изађе овим швачкашима турским на сусрет са 2.000 коњаника и ири-

( Ј ) ЈЛет 148—149. — КаЛ југосд. акад. књ. XVIII стр 148—149.