Београдске општинске новине

број 1.

Год. XII.

Мпјапло Јанковић. — Ја сам упознао прилично ујдурме предузимача. Они се по 5—6 уортаче па пошљу тројицуда лицитирају, а тројица чекају на нољу, па аконаоној тројици неостане лицитација, онда они што су чекали на пољу подносе понуде и раде да се ноквари погодба, говорећи како је овај или онај био у Панчеву те није знао за лицитацију. То не греба дозволити. Радеико Драговић. — Ја немам никог да браним али сам чуо где се Шелинг и Комп. туже да немају ове године пгга да раде јер их нико не зове на лицитацију. За што? Ваљда што се не објављује а иначе их се не сећају, Директор Селесковић. — Шелингјесвакипут позиват алиније лицитирао; алиједолазио кмени и тражио да мујадам посао без лицитацнје због чега сам га најурио. Андра Одавић. — Кад су Шелинг и Комн. ра.дили калдрму у „Душановој улици" ја се сећам да су Риста Крстић и други предузимачи говорши како нико не може од Шелинга да добије посжа у општини а сад јс обратно. Ја мислим да је најбоље позвати све на лицитацију па дати ономе ко понудн најповољније услове. Коста Главинић. — Овде има да се реши о одношењу земље с „Косанчићева венца". Остало је излишна дебата. Она би могла да остапе за други нут па да се пропишу правила и онда да се узима на одговор ко се о њих огреши. Председник. — Одобравате ли лицитацију? (Одобравамо). Секретар чита лицитацију о набавци мекиња. (Не одобрава сс. Другу обзнанити). Др. Марко Леко. — Као што вамје познаго, господо, изашла једна брошура о води београдског новог водовода на којој су потнисана три овдашња млађа хемичара и у којој се нападам ја на чудноват начин а тако исто и одбор и надзорна водовОдна комисија. У брошури тој изнете су неке анализе и извео закључак као да вода новог водовода не ваља. У вези с тим они су чак то претноставили да сеневрши савесна анализа или да се намерно изврћу Факта. Ја се надам да ћете имати нрилике да се у краткоме року уверите да је цела та ларма дигнута с тога што су та 3 младића рђави хемичари те нису умели да анализирају воду. Хвала, нека је председнику који је одредио стручну комисију да изврши анализуводе, јерће онанатај иачин расчистити с питањем које неки сваки час дгатрзају те грађанство узнемирују. Сматрао сам за дужност да вас о овоме известим да знате (врло добро).

нуди их, да бар полошшу отетог плена поврате.(') За ову малу недаћу освете се Турци врло скуио. Маја 1522. г. ступи босански иаша 25.000 војске и са њом удари на Киин. у намери да се не одмиче од њега, докле га не освоји. Браниоци градски су се заиста храбро борили, дуго одбијајући турскејурише, али несразмерно слабиј и, бише нринуђени 28. маја, да предаду град Турцима уа слободан излазак из града. ("■ Ј ) Клајић по Томашићу( 3 ) вели, да је град Турцима прсдао „скоро без икаква отпора" неки Димитрије — Каиапиз похшпе БЈтЦпиз, И ово нехотично признање хрватског шовиниете, да далматинске градове бране људи Ка8аап1 (Срби), тешко да би у погледу Димитријева издајства могло издржати критику, кад се зна, какве одбране у то доба беху у ошнте у свим градовима круне св. Стевана. Голим шакама нису у стању борнти се мали бр01* српских мишица противу 25.000 Турака. (') На истом месту, стр. 150. ('*) 8ш1б1к1ав Т. 1' оу . ћгу. књ, I. стр, 706. ( 8 ) ОрЈа геша1ја и т. д. кљ. II. стр. 58.

Председник. — Поводом те брошуре, која је ноднета одборницима, и која је узнемирила грађанство, ја сам одма помишљао о мерама које треба општина да нредузме од своје стране те да успокоји грађанство и сазна истину у овој ствари. Ме}>у тим је дошао г. Др. Марко Леко и изјавио: ^а и њега и г. Др. Зегу, као људе који су вршили анализу, интересује то и они би желили и сами да се ова стар изведе једном ван спора. Ја сам се тада решио да се образује комисија из наших тгознатих људи који се баве хемијом и одмах сам умолио хемичаре: проФесора Велике Школе г. Симу Лозанића, Др. Шамса, Др. Хелиха санит. мајора, Др. Павла Поповића а за председника комисије умолио сам г. Др. Ћорђа Димитријевића начелника санитета. Осим тога мислио сам да треба и одредио сам у комисију и сву тројицу хемичара иотписника брошуре и двојицу хомичара који су воду анализиралн — Др. Лека и Др. Зегу. Био сам изгубио из вида нашег бакгереолога, проФесора Велике Шкохе Др. Милана Јовановића-Батута, али су ме потписници брошуре умолили да и њега одредим ија самто учинио. Комисија има да се састане у рударском оделењу Мин. Привреде 6. ов. мес. и да приступи иослу те да изнађе и.стину у овој ствари. Осим тога обратио сам се писмено г. Министру Нар. Привреде и умолио га да и он изда налог потнисницима ове брошуре да припреме све што треба. Сматрао сам да је ово посао од врло велике важности за опшгину јер се тиче воде једне од важних намирница за здравље, те сам са тога ово овако урадио. Мислпм да се и ви с тим слажете? (Слажемо се у свему). Марко Велизарић. — Код нас се при свим радовима што су вршени, сматрада је вода рђава. Да би се учинио крај спору, ја бих иредложио да се позову 2 хемичара европског гласа, којима би се морали паклонити сви наши хемичари, и да они испитају нашу воду и донесу носледњи резултат. Ма да ни мало не сумњичим знање наших хомичара, ја због заваде и других односа, не бих хтео да они ово врше, него нредлажем да се позове из Пеште онај чувони управник водовода, из Прага Фодол, за тим Кипе и Смрекер. Та три човека кад би ис.иитали воду у друштву с нашим стручњацима, ја држим да би грађанство са свим новеровало њиховој оцени. Увеиен сам де ови исти хемичари који налазе да ова садања вода није добра, да ни они ииак неће предДобивши у своје руке давножељениград, Турци се сад крену на Скрадин. Преплашени Скрадињани утеку сви, неки на морске ла1)С, а други у оближње млетачке градове. Узалуд их Турци молише да се врате, да им нсће ништа бити, но ће само плаћати Султану харача, Срби нехтедошс бити робови Турчину! Победоносни ггаша мишљаше, да је овим одсекао крила Еласу , те да му и он мора пасти у руке. С тога се и он на њ крене, почетком јуна и опколи га са 25.000 војника. Град је јуначки бранио Петар МоноковиК са 300 својих Леонида. Потпомаган јоти-^ЕВским капетанима Гргуоом Орлови&ем и Петрож Дрт/жи%ем. Храбри Моноковић не само да снаагие-дздбијаше сваки турски јуриш на град, већ вшнечхута излеташе до у сам турски окб, праКајућн <-с отуда препуњен исеченим турским главама и отетим заставама, којима кићаше после бедеме свога града. Као да је и сам Бог хришћански хтео, да Турци под Клисом плате, за све оне лаке своје успехе на Клину и Скрадину. Паша изгубивши више стотина својих војника, окане се даље опсаде, и врати се у Босну задовољан, што је бар

ложити да се узме вода из Саве или Дунава' него ће остати ири овој горњој кад се не може довести вода са Горњака или Дели Јовина. Коста Главинић. — Ово што је навео г. Марко Велизарић да би требало сад чинити, већ је чињено у своје време. Вода је аналисанау Брислу, Манхајму и у Минхену у лабараторији тамошњој за испитивање воде, а под надзором познатог ПетенхоФера. Осим тога испитивана јо вода и код нас и у погледу састојака хемиских и у погледу бактеоролошком и тек кад су сви ти подаци добивени и аналпзе хемиске из Мпнхена и Маихајма и резултат бактеоролошког испитивања, тек онда је питан ПетенхоФер и он је дао мишљењо даје та вода употребљива за пиће, Нико ннје тврдио да је београдска вода бечка вода из Семеринга, али је она најбоља одвсда, коју смо моглиу околини добити. Но иредлогг. Велизарића ипак има места и ја сам мислио да га покренем, али доцније ношто добијсмо розултат исшгшвања ове комисије која је сад образована, а комисија ова образована је тако да нико неће моћи пребацивати једнострасност избора, јор су ту одређени заинтересовани и незаиитересованн. Но ако господа писци брошуре буду и даље тврдила даје вода тако штетна по здравље, како у брошури наводе, онда ће мо ми ногражити мишљење и од људн са стране, који нису заинтересовани а признати су као стручњаци. Ја верујем да ће имати публике, која ће још да тврди да вода из новог водовода не ваља, алп ако комисија сад одређена докаже да је вода онаква, каква је нађена ири првобитној анализи, ако докажс да јеп при овом испитивању остала онаква, какву је ПетенхоФер преноручио, а то је вода употребљива, онда смо ми учинили своју дужност, и то нам је задовољење. Стеван Чађевић. — Ја господо нпсам ни за један тренутак посумњао у зналачки и савесан рад нашега друга г. Марка Лека, али му хвала у толико, штоје сам пристао да се образује шира комисија од стручњака, те да се у интересу његовом и грађанства ствар на чисто изведе. На оно што предлаже г. МаркоВелизарић ја бих пристао тек после, ношто већ одређена комисија да својс мишљење. Пристао би да се позове први стручњак европскога гласа но не би иристао да се позово Смрекер као инжињер. У осталом то је ствар доцније одлуке, но сад да нримимо ово к знању и да пређемо на дневни ред. Веља Тодоровић. — .Та би еесложио са предлого^ г. Вслизариђа, те да позовемо и ознате стране своју главу читаву изнео. 0 Према таком: стању ствари на крају 1522. г. могле се надати, да ће г. 1523. бити годшта турске освете Хришћанима за овај мали неуспех. И збиља марта месеца 1523. г. продру неки пљачкаши босански чак до у Крањеку. много света одведу отуда у ропство, не штедећи ни оне становнике, који стајаху под млетачком заштитом. А кад у исти мах беху друг и опет пљачкаши турски иапали на задарску околину, зло прођоше, јер их млади и хитри јунак Ђуро БушиИ са својих 40 коњаника потуче и отме сав плен.( 2 ) Али су много опаснији били гласови, да се Туриж опет спремају на Клис; ну овог се пута, одусталбод тога, што у Цариграду, веле, нису одобравали тај корак. Ипак заго Клишани са своје стране покушају месеца јула исте године, да од Турака отму неки оближњи град. Али прођу врло рђаво, јер Кружић изгуби доста својих другова, па се поб^јаи за опстанак свога града. (НАСТАВИЂЕ СЕ) ( 1 ) 8т1бјк1а8 Т.: Роуј. 1и'у. кљ. I. стр. 7С7. — Ка<1 југосд акад. књ. ХУШ. стр. 151. ( 2 ) Ка<1 југосл. акад. кљ. ХХП стр. 59 и 61.