Београдске општинске новине

а* Ва одборнике г. г. Милутин Ј. Марковић члан Касадије, Коета Главинић ироФе* еор Вел. Школе, Др. Марко Т. Леко држав. хемичар, Андра Ј. Одавић трговац, Љуба Ј 0 вано* вић проФееор, Никола Вулковић трговац, Соломон Азријел трговац, Ђорђе Новаковић члан Каеације, Милан Капетановић проФееор Вел. Школе, Марко Велизарић члан Глав. Контроле, Др. Милан Радовановић лекар, Ђорђе Димитријевић апотекар, Миливоје Јосимовић дирек* тор железнице, Милош Трпковић каФеџија, Др. Павле Поповић лекар, Мијајло Јанковић каФеџија, Тодор Мијајловић трговац, Настас Крстић трговац, Милош Обркнежевић ковач, Јаков Бајлон индустријалац, Марко Петровић евешт. и нар. посланиг, Пера Павловић књиговезац и нар. посланик, Мата Јовановић благајник Управе Фондова, Франц Тоболар инду* етријалац, Милан Ђорић земљоделац, Давид Симић трговац, Владислав Чортановић гвожђар, Илија Милишић трговац, Виљем Бадер директор монопола дувана, Алекса Стејскал су* дија, Стаиоје Николвћ учитељ и Коста Т>урић комиеионар. 6- За заменике г. г. Стеван Максимовић бакал., Мијајло Павловић лончар, Светозар Велицки књиговезац, Антоније С Јовановић мееар, Петар Милијћ обућар, Јеврем Глави* нић трговац, Стеван ЈосиФовић камењар, Ђорђе Н. Петровић бакалин, Кос/га Рашић ињ жињер, Светозар Гавриловић чиновн. управе монои., Т>ерман Јовановић чин 0 вник, Сава Вељановић хлебар, Ђорђе Б. Вељковић земљоделац, Живко Ђорђевић воскар, Мијајло Јо* вић учитељ и Владимир Губеревац каФеџија. Избор је овај пуноважан према члану 34. тач. 10. зак. о општинама, пошто га је Државни Савет решењем својим од 20. Јануара 1894. год. Бр. 323. уелед поднете жалбе огласио за уре* дан и извршен по нрописима закона о огпптинама. Од суда општине вар. Београда 21 Јануара 1894 г. АБр. 275 и 276.

ГРАШСТВУ ВАР. БЕОГРАДА

Решењем еуда оиштине вар. Београда еазват је био збор грађана београдеких на дан 7. Јануара 1894. год. ради избора дванаеет лица за чланове еталиог бирачког одбора за 1894. годину. Па како је већина чланова бирачких одбора изјавила пиемено, да из оправданих узрока не

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОШУ ТУРШ У В Е 3 И СА НАР0ДНИ1СЕОБАШ У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАНИСАЛИ Р. АГАТ0Н0ВИЂ и П. М. СПАСИЂ-

{Академијски Савет Вел. Школе полрадио арвом видоеданском пагродом оашт. београдске), Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се ту))ом славом). Карамзин.

(11АСТАВАК) Ну ипак и ако је то исељавање народа ериског било непрекидно и нагло, бар док су босански градови били у хришканским рукама, мог.ти су се они Ускоци, ба р из Босне, заустављати у тим градовима, не гуећи наду, да се одатле онет на скоро врате

на своја огњишта. Али кад паде Јајце и сви остали босански градови; кад дакле пропаде и сва нада босанских Ускока на повратак ју своја села, онда се ти нефећни браниоци г))адскн немадоше где склонити, већ сс морадоше уклонити северније у остале далматинске и хрватске градове, који још даваху наде, да се најезда турска може заустављати. Ллис и Сењ беху сада два највећа и најтврђа града, куда се унутише сви Ускоци босански и херцеговачки. ,У та два града образоваше они чвре/гу одбрану и јојтг се дуго одупираху Турцима, докле ттх год п одатле, втппе неслога и лицемерство хрншћанскнх држава, не расели тт тако | лиши снажна уточшнта и добре запттите. Ну Ускока беше и по другим градовима, само у мањем броју. Кад оно пос.тс мухачке катастрофе Турци све жшш' ртражњаваху своје пљачкашке ноходе на суседне земље хришћанске, немачка војска. која од чести брањаиге по којтт град хрватски од Турака, не беше у стању, да снрсчи пролаз Турцима. С тога видећи од какве иомоћи могу бити ови срттски Ускоци, немачки заповедници градски позиваху и сами поједине Србе, да се селе у

њихове градове, обећавајући им за то разне новластице и лене наде на заједничктт рад у сузбијању Турака. Тако се ве1г у Жумберску спомнње најстарија сриска пасеобина око г. 1526.( Ј ) „Јопг се тада спомињаху Ускоцтт у Жумберку, као „на крајњој хрватској међи", који су добили повластнцу, да не нлаКају данка од својих земаља и да су слободни од аришца и од царине". А на пет годпна доцније (1531) дошло је у тај исти крај око хиљаду српских душа, меЈ)у којима беше 700 за оружје способних војника. Тадашњи царски заповедник Иван Кацијанер предложи цару, да се населе на Куци и у Нољанима, иа да би се онда са овттм Ускоцима краљевина Босна могла освојити и све даље против Турака могло војевати. Кад се, носле заузећа Јајца, турске чете расилинуше ио Лици н Крбави, онда број насељеника у овим нокрајинама српских нагло порасте. Ну овде наилазимо на занимљитг факт, како су Срби населили Лику и Крбаву. „Познато је вели ГрбиЈи ) — даТурци неће сами да обраЈ^ују земљу, с тога су

(') X' р б и ћ М. карлов. влад. кљ. I. стр. 24. ( 8 ) Карлов. владич. кш. I. стр. 16—17.