Београдске општинске новине

може доћи и дужност на овоме збору вршиги, то је еуд оиштинеки био принуђен, да овај :н1ор решењем евојим од 6. Јануара 1894 год. АВр. 52 одложи за доцније. С тога је еуд ошитинеки, да би иенунио проние члана 19. закона о ошнтинама а на оенову члана 13. тач. б. иетог закона по иова решио, да ее еазове ■ ЗБОР општински НА ДАН 30. ЈАНУАРА 1894. Г. РАдИ ИЗБОРА 12 ЛИЦА ЗА ЧЛАНОВЕ СТАЛИОГ БИРАЧНОГ 0ДБ0РА ЗА 1894. ГОДИНУ Ео може бити биран за члана сталног бирачког одбора, одређено је у члану 19. знЕона о оиштинама. Ко има ираво гласања или га нема ; и шта имају радити они грађани, који имају нраго гласања али случајно или погрешно нису уведени у списак, — изложено је у члану 9, 10, 11, 15, 16 и 17 закона о онштинама. Збор овај почеће у 8 часова пзјутра а бирачи могу долазити до 6 часова у вече тачво, у које ће време престати иуштање бирача на биралиште. Гласање на овоме збору вршнће се но квартовима и то на овим местима: а) За кварт варошки — У основној мушкој школи (дубровачка улица). б) За кварт теразиски — у теразиској мушкој школи (улица два јаблаиа). в) За кварт ДОр$гОЛСКИ — у новој згради основних школа (Душанова улица). г) За кварт савамалски - у оеновној мушкој школи (улица Краљевић Марка). д) За кварт палилулски - у основној мушкој школи (школска улица); и V) За кварт врачарски У основно .ј мушкој пп ;оли (иријепољска улица, Сироћу војне болнице). Састав бирачких одбора објавиће ее доцније. Од суда општине вар. Београда 19. Јануара 1894. године АБр. 212.

•свуда но освојеннм земљама насељавали што више раје, да пм обрађује зем.:г»у и да храни Турке, као своје господаре. А ношто •се је хрватеки народ скоро сав раселио и нобегао нспред Турака, то они доведоше ■Српски на])од и:) негдашњих ернеких области, па га насељаваХу као своју рају, по освојеним земљама овуда ио Хрватској. Тако населише Турци сијасет српско-православног народа: по босанској крајни, но ТЈрбави и по Љгцн и дадотпе томе народу све земље и сна иодва око градова; а гг:; градова заповедаху Турци као аге и бегови".. Прве даклс насеобине српске православне у Лику и Крбаву догггле су скугга са Турцима. „Нема ближет иодатка о томе, колико се свега доселило нашег народа и куда све ио Крбави и Д1 ггци, само се зна, да га је •било доста, и да се ченгКе дизао на своје господаре, па се раеељавао испод Турака на оне стране, које не бејаху под ТуЈпшма, само да их бије и да им се евети; јер се Срби од Косова иа до дана данашњега никада не могаше са свггм покорити Турцима. Можда је још тада постала нословица: „Лика сав свијет насели а себе не расели". Али, ослањајући се на ВШег-

шапи-а,^ 1 ) можемо емело тврдити, да је већ у првој трећини XVI. ст. било компактније насељене масе ('рба из.ме1)у Драве и Саве, доиирући на запад најдаље до Валиова и Ђаковара (Уа1ро 'нис! Е)1акоуаг).( 2 ) - ОставЛзајући да доцније иродуишмо о спородичним српским иеељавањима из Босне и Хе])цеговине; вратимо се сада поново угарским Србггма, те да видимо њихову судбину после м.ухач ке катаст]) офе.

( т ) Г>1е Кегћеп - АпзЈес11ип§еи 111 8Ге1еггаагк инЛ 111 \Уа гавШпег Огепг-к'епега1а1е, (Јгаг. 1883. етр. 5. ( 8 ) 1 ј а /. ЛД 7 оН§. вг. на својој карти Угареке (•№011»апае сГебспрГо) означио је као „К а 8 с 1 а" предео поред Ванке (\\ г апка) и Егтапу-а (исхочно од Гаре и северно од киш-Шапца).

ГЛАВА ТГЕЋА I. Срби у Угарској од 1526—1540 г. Борба Фердинанда аустријског и Јована Запоље око круне угарске; Срби су ту од пресудна значаја. — Деспот Јован Црнојевић („Цар Јован") оличени преставниц ерпске државне мисли. — П. Бакић оставља Запољу, Р. Божић се и даље држи уза њ; поеледице ове поцепаности Срба. — Запоља побеђен тражи заштите у Султана. — Први поход Сулејманов на Беч 1529. г ; П. Бакић спасава аустријску престоницу. — Други поход Сулејманов на Беч 1532. год. свршује се опсадш Кисега. — Кацијанеров поход на Осек 1537. године и смрт Баки^ева. Даља борба око круне и смрт Запољина. Султан јеТга Мухачу сахрангго крал.<■■: ство угарско, али ипак земљу није претво. но у своју провинцију, како то чињаху са осталим хришћанским земљама његови , пј -.*дходници. На први поглед то изгледа ч \ ..овато, али ако се дубље загледа у саму ^уштину таког политичког корака Султановог, онда Се загонетка лако решава. (НАОТАВИЕ СЕ)