Београдске општинске новине

БРОЈ 12.

ГОД. XII.

ЛЛ^^АЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЧАЛЛЛЛЛЛЛЛЛАДЛЛАЛЛЛЛЛЛЛ/ЧЛЛЛЛЛ

ИЗЛДЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ Цена за Србију: на годину 6 дин. на по.та године 3 ,, за схране 8ЕМЈ .е на годину . . 9 „

НЕДЕЉА 13. МАРТА 1894.

ЦЕНА ЈЕ 0Г/1АСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ претплсату" ваља слати упутницом на општински суд а све кореспонденције на уредника Рукописи не враЂају се НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

▼ТТТТТТТТУТТТТТГТТТУТТТТТТТТУТТТТТТТТТТТТТТТГУТТТТТТТТТТТТТУТТУТТУТТТТТТТТТТТТТТТТУТТТУУТТГГТТТУУТУТУУУУТУТТТТТТТТТТУТТГТТТТТТТТТУУТТТТТУ^^ А1АААА1АААААААА.АА1АААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААА1ААААА.АААА1АААААААААААААА АААААА1АААААААА ЈАААЈА1А1ААААААА АА1 АИЈЛА1АААЈААААААААААААЖААААААААААА^ААААААААААААЈААААЈААДААЛАААААААААААААААЈААААААА.АЈААА.

ГРАЂАНСТВУ ВАРОШИ БЕОГРАДА Потто су потребне зграде и обори за стоку на новом марвеном тргу на Тркалишту подигнути и потпуно готови, да се на њему могу обављати сви послови, који су до сада обављани на марвеном тргу на Батал-Џамији, — Суд општински на основу решења одбора општине београдске од 9. Јула 1893 године АБр. 3841. н а р е ђ у ј е: Да се марвени трг са Батал-Џамије нресели на Тркалиште. Сеоба ова извршиће се под 6. тек. м. тако, да се 7. Марта тек. године сви послови који су досада обављани на Марвеном тргу — Батал-Џамији — отпочну обављати на новом марвеном тргу — Тркалишту. 0 овоме се г])а1>анство вароши Београда извештава ради знања и унрављања. Од суда општине вароши Београда 5. Марта 1894. год. АБр. 1337.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ 11. РЕДОВНИ САСТАНАК 3. Марта 1894. год.

Председавао иредседиик г. Милов. Р. Маринковић, од одборника били г. г. В. Чортанови11, Ј. Бајлони, В. Бадер, М. Велизарић, Ф. Тоболар, Н. Крстић. И. Милиишћ, М. М. Т>орић, К. М Ђурић, С. Ј. Авријел, Ст. Ј Пииоли!!; замениди г. г. Т>. Јовановић, Ст. ЈосиФОвић, В. Д. Губеревац, Т>. Н. Петровић, С. Љ. Велицки. II. Т. Милић, Ђ. Б. Вељковић, Ж. .Т. Ђорђевић, М. Павловић, Ст. Максимовић, Ј, Главинић. I. Прочптан је заиисник одборских одлука седннце држане 28. Фебруара 1894. год. и учињене су ове измене и доиуие: у одлуци КЊБр. 94, да се у тачци што се има унети у уговор изрик ком каже. да поиуст цена износи четрнаест и седамдесет и пет стоти по сто; У одлуци КЊБ}>. 97. да сс додатак иредрачуиу за вишак радова у шест хиљада седам стотина педесет динара изостави. пошто з,а ово тр.еба нарочита одборска одлука. П. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд, АБр. 1188, 1224, 1099. 1189, 1124, 1286, 1285, 1287. 1100, 1096, 1058 1187, 1223. 1016, 1098, 1144, 1222, 1015, 1014, 1099, актаУправе вар. Београда АБр. 1049, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Магдалена ж. Милапа Младеновића чиновника доброг владања и доброг имовног

стања: да су доброг владања и сиротног имовног стања Спасоје Јањић качар, Нпкола Ђорђевић каФеџија, ЈБубисав Константиновнћ калФа браварски, Никола Мплојевић бив. дијурниста, Јосиф Прител тапетар, СоФија С. Глишпћ, Параскева ПауновИћ; да су му непознати, Ђорђе Гавриловић димничар. Стеван Милутиновић ложач, Катица Миловановић надничарка, Јован Боговац б. контролор, Тодор Шаиер бакалин, Драгољуб син Стевана Димитртгјевића-, Јован син Стевана Сакошаннна шиајдера. Сотир Мицковић скитница, Лпна жена Милете Гојковића служитеља, Тома Грнчаревић бив. таљигаш, Петар Васић свирач, Јован Петровић б. жандарм, Ката ж. Јована Томића надвичара, Владимир Нинић скитница, Игњат Филиповић бив. надничар, Јован Крчединац таљигаш, Стеван Станисављевић таљигаш, Марија ж. Мнлутина Станојевића службеника на же•лезници. Ш. П])едседник саошитава одбору, да треба улицу кнеза Милоша отконати до нивелете, бдобренс од Мннистарства грађевина, па иредлаже, да се ово откоиавање изврши приликом нрављења макадама у тој улици, по решењу одборском од 28. Фебруара 1 894. год. ГБр. 985, да се тај посао да на израду иредузимачима Живку Тришићу и Стојану Анастасијевићу, који ће н макадам градити а према нредрачунској цени од шест хиљада седам стотина и недесет динара.

СРПСКИ УСТАННЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У В Е 3 И СА НАР0ДНИ1СЕ0БА1АIТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА написали Р. АГАТОНОВИЋ и П М СПАСИЋ.

(Академујски Савет Вел. ТПколе. наградно првом видовданском наградом оишт. београдске). Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју 'славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом елавом). Карамзин.

(настдвак) Тако је жалосно свршио овај знаменити човек, који је духом својим умео да заталаса хиљаде својих земљака, а иогледом и силом да застрапш хиљаде својих непријател.а,. У животу његову огледа се потпупо с.пгка целокуиног дотадањег душевног

расноложења српског народа уУгарској.а у још жалоснијем свршетку живота његова назире се судбина оне с]»пске државне мисли којој он беше оличени преставник; којој беше душа и срце. Смрћу његовом погибе и та мисао, и ма да оста још доста живих војвода и јунака српских, и ма да Срби и даље радише за своју ствар или бар мишљаху да раде, никад се вшпе не појави 'друго издање деспота Јована Црнојевића, никад више српски живот у Угар ској не доби ону политичку улогу у историји угарских земаља, коју одиграваше за живота свога омиљеног п цара и Јоваиа. како га Мађари крстише због силе, којим ]>асполагаше. Запоља је тек сад навукао на се мржњу оз.тоје1,еног С ])нског народа, који зна, да се смрћу Јовановом ишло на то, да се угуши радња С])ба на евојој државној идеји. Чим ногибе деспот 25. јула 1527. г.,(') сви српски Шајкаши, на и они чак у Вудиму, пређоше Фердинанду кроз кшиу од танади из градића, које на обалама Дунава беше подигао Запо.ља, да спречи њихов

( 1 ) Гласник срп. уч. др. књ. 07. стр. ХШ1

одлазак ; пробију се ови храбри синци на својим шајкама, негледајући ништа на то, што веела споро иду, а зрна као киша из об.така сииају с обе обале дунавске. Такве срчаности беху Срби угарски XVI. столећа! Ови будимски Шајкаши до1 )У у Коморан, где су били и остали деспотови војници. За таку преданоет Фердинандо их богато обдари, давши им, г. 1528. у баштину селиште на Вагу.0 За старешину иостави им Фрања Ревају, одликовавши га тим звањем, пгго је оставио Запољу и прешао њему. Српске војводе: Бакић, Божић, Балабан, Марко Јакшић још су уз Запољу. У томе се већ пЈЈиближаваше време, да оба краља на бојном пољу докажу своја права на круну угарСку. Али Фердинандо је и даље настојавао, да иридобије на своју страну и кога чувенијег војводу српског. Највнше је циљао на јуначког Павла Бакића, што он заиста беше најомиљенија личност код Срба. После неког времена ми видимо и Бакића на страни Фердинандовој. ј (') Ргсо( Е (Павловић Ст.); Срби у Уг. књ. I. стр. 1 60. — .Рајић Ј.; Ист. Срб. св, IV. стр, 12.