Београдске општинске новине

Год. X II.

- 50 -

По саслушању овога одбор је решио. да се кнез Милошева улица приликом грађења макадама огкопа до утврђене сталне нивелете и да се овај носао уступи према пронисаним погодбама Живку Тришићу и Стојану Анастасијевићу предузимачима, за цену од шест хиљада седам стотина и педесет динара. Сума ова да падне на терет зајма. IV. Председник општине саопштава одбору, да је ошптински лекар Данило Данчевић. доктор цело купног лекарства, после дужег боловања умро и позива одборнике, да покојника до вечне куће испрате. По сасдушању овога одбор је одао последњу пошту покојнику са речима : Бог да му душу прости и примио позив к знању. V. Председник општине позива одбор да на место г. Николе X. Поповића, који је престао бити одборник општински, изабере друго лице за члана новеренишгва, које има нредложити одбору, које би се општинско земљиште могдо уступити лекарском, учитељском и опште радничком друштву за нодизање друштвених домова, пошто је одбор још у прошлој години у начеду решио, да се овим друштвима даде потребно земљиште. (Решење одбора од 24. Маја 1893. год. АБр. 2824, КЊБр. 229). Одбор је овластио председника општине да сам изабере једног од одборника ради нопуњења овог поверенинггва на место г. Николе X. Поповића. VI. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 1288, којим извештава општину, да с одређени присутници при ислеђењима кривичних дела: Никола X. Поповић, Мих. М. Ђорђевић, Илија П. Јовановић, Димитрије Наумовић Ђ. Цветковић неће да нриме ове дужности из разних узрока, — одбор је овластио суд општински да цени разлоге именованих грађана, на коме уважи да на његово место друго дице одреди за присутника. VII. Председник извештава одбор да ће у Септембру месецу ове године доћи у Београду до 400 лекара са лекарског конгреса што ће се држати у Будим Пешти, да прегледају у Београду установе, које служе чувању и унапређењу народног здравља; да је за дочек њихов одређен од

стране санитета нарочити одбор и да је позвана и оиштина београдска, да од своје стране одреди у тај одбор неколико дица. По саслушању овогаодборје одлучио, да чланови одбора за дочек ових лекара буду председник ошнтине, одборницп г. г. М. Каиетановић и Марко Волизари!) и унравник грађевинског оделења г. Т. Селесковић.

12. ВАНРИДНИ" САСТАНАК 7. Марта 1894. год.

Председавао председник г. Милов. Р. Маринковић, присуствовао члан суда г. Ј. Антонијевић, кметов. помоћник г. К. Чупић, од одборника били г. г. Ј. Бајдони, М. Велизарић, В Бадер, С. Ј. Аврије.!, М. Капетановић, М. Обркнежевић, М. Петровић, М Трпковић, Н. Крстић, А. Стејскал, П. Павловић, М. М. г Борић, А. Ј. Одавић, В Чортановић, од ваменика г. г. Т>. Јовановић, В Д. Губеревац, Мих. Јовић, ТЈ. Н. Петровић, М. Пакловић, С. Јосиљовић, А' С. Јавановић, Св ЈБ. Велицки, П Т. Милић. I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 3. марта 1894. год. и примљен је без измена. II. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр, 1326, 1323,1358, 1392, 1324, 1393, 1357, 1356, 1165, којима се траже уверењаовладању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су доброг владања и доброг имовног стања Јован Бобић служитељ, Ђорђе Соколовић иредузимач; да су доброг владања и сиротног имовног стања Илија Ковачевић кочијанг. Живојин Вучковић бив. кондуктер: да су му ненознати Сотир Марковић бив. каФвџија, Милоје Дамњановић раденик, Јован Калитерно бетонијер, Крста Марковић свирач, Јованка жена Бладимира Ж. Микића овд., да је Михајло Г. Дринчић новинар доброг владања и средњег имовног стања, пошто су му решењем суда првостепеног за вар. Београд од 22. Јануара 1894. год. Бр. 1230 враћена сва грађанска нрава, која је био изгубио нресудом истог суда од 30. Априла 1887. године Бр. 5500. Ш. Председник иЗноси одбору на мишлење молбе којима се траже уверења о имовном сТању и породичном односу. По прочитању тих молби СБр. 3541 и АБр. 1409, одбор је изјавио мишлење, да се суд предходно увери о наводима молилаца Ал. Алексића

ТТТта, је узрок томе? Сам краљ Запоља. Сумњајући можда у верноет Иавлову, који беше самосталнија духа од Божића, Запоља овога последњег, о Тројицама 1527. год., уздиже на достојанство деспота сриског, давши му ову диплому: „N08 Јоаппез е1с. Кех Нип^апае е!с. тетопае сотеМатиб ( јшн ! N08 (1е МеИШе гегшидие ^егешТагит (1ех1еп1а1е е! атпп т1е$п1а1е Дс1еИ8 N0841! е&ге^б КаДусћ Во8у1ћ сарИаиед Ка2а(1Ј81:агит (Шајкаша) К г ()81гогит а(1 р!епит соп!181 е<: соп81 (1ега1Ј8 8егуЦиб ргаезегИт т сопИпИв Ке^погит N081гогит соп!га Тигсоз СћпаИаш нотппа ћоа!е8 а1гос1881то8 е! 1треп.., Ке&чп Nо81г1 КазС1ае <1е8ро1ит, диет ћа81епи8 та^пШсиа 81ерћапн8 (1е Сгаћагуа (Веп8г1о) 1епиИ, 8е<! ех ео... 81срћапи8 нитетог 1к1еН1а118 ас 11с1е1 8иае оћШиз еИат ћопогит гећ«Шот8 ргор1ег VIа <Ис1и8 ^егташсае 1ас110П1 аДће8188е. <Нс1о (1е8ро1а11 тегИо рпуап (%по8сНиг, тетога!:о КасНсћ Вову1ћ с1игап1е по81го ћеие р1асНо (1их1ти8 <1ап<1 е1 сои^еген*!, Иа 1атеп, и1 1р8е еа диа ћас1епи8 Ко1п8 8е гш\т1 11(1еН1а1е е1 (1етсер8 8ег\та1. Ба1иш Ви(1ае 1епа а-а ргох1пга роб! 1ез1. 8апс! е1 тс1т(1 ТпиИаН« шШе-

81П1о дип^еп1е811по лч»'е81то аерНто." — Зар није ово чисто вређање осећаја Бакићевих, кад се дсспотска власт даје другоме лицу, које га ничим не надмаша? Ако томе додате. да је Фердинандо, без сумње знајући за овако расположење Бакићево према Запољи, понудио Бакићу повратак свију добара Хедерваријевих, која му је некада краљ Лудвик био даровао, па му доцнији сабори мађарски одузели — онда нам је јасно, зашто је Бакић оставио Запољу и прешао Фердинанду.(') Уза Запољу сада остају пређе поменуте војводе српске: Рад. Божић, Балабан (а«1о 1е8сен8) Јакшић, и Радоња Уоха и Петар Овчаревић (011ћаго\\т11).( 2 ) Поп Сремац даље наводи, да се и Емерик Цибак спрема да изневери Запољу, па наводи ове значајне речи слугу Цибакових, које карактеришу оно доба и журбу, којом се спремао Фердинандо, да се сви Срби од(») ВМепаап вели да је том приликом II. Бакић добио од Фердинаном на поклон добро 84епатаи(1ег, где се настанио са ио већим бројем својих коља' ика — С; ба. У исто време дошли су у Коморан и многи српски Шајкапш, одакле су их носле раселили ио Раду, Пресбургу на Дунаву и 8е11уе-у на Вагу ДОе 8ег1> АгшеШип^еп т 81е1егшагк) 8. 6—7.) ( 2 ) Летопис М. С. аа ч. 1358. г. II. стр. 69.

и Јелене Т>. Милошевић па тек онда да им изда тражено уверење. IV. Управа вар. Београда сироводи одбору на мишлсње молбу Хуберта Апела и његове жене Лујзе, којом моле да се приме у српско поданство. По прочитању тога акта АБр. 7188Ј93. год. одбор је изјавио, да су Хурберт Апел и његова жена Лујза доброг владања и да заслужују да се приме у српско поданство. V. По прочитању иротокола лицитације АБр. 1282. држане ио други пут за набавку канцеларијског материјала, на којој није било ни једног лицитанта, одбор је одлучио, да се за набавку канцеларијског материјала држи по трећи иут усмена лицитација. VI. По ирочитању протокола лицитације АБр. 1278, држане и по трећи пут за давања под закуи наплате таксе за вађење песка са обале савске и дунавске, на којој није било ни једпог лицитанта и ио прочитању накнадне понуде Косте С. Јовановића АБр. 1279, којом нуди за овај закуи нет стотина динара годишње, одбор је решио, да се понуда Косте С. Јовановића одбаци као неновољна по ошнтину; да наплаћивање таксе за вађење песка оа обала савске и дунавске врнш сам суд општински преко својих органа. VII. По прочитању нротокола лицитације АБ. 1354, држане за израду завеса на новој згради основних школа за дунавски крај и накнадне нонудс Стојана Б. Костића АБр. 1373, за израду овога иосла, одбор је решио, да се како лицитација тако и накнадна понуда одбаце. Овлашћују се одборски повереници г. г. Тодор Михајловић и и Соломон Ј. Азријел да ову ствар регулишу, како нађу, да ће по општинске интересе бити најбоље. VIII. По прочитању протокола лицитације АБр. 1301. држане за давање по закун кијоска на Калимегдану, на којој није било ни једног лицитанта, одбор је решио, овлашћује се суд онштински да ове кијоске сам изда нод закуп ако их ко затражи за суму, која је као приход од ових кијоска буџетом предвићена. IX. По прочитању-протокола лицитације АБр. 1302, држане за давање нод закуп општинског плаца вуку од Запоље: „Већ су сви Мађари поред нашега господара Цпбака, али овај погани РадиК с Рацима неКе да се оцепи од краља Јована, кад би још и Ради& хтео, могли бисмо краља Јована уароаастити. 1 ' Толику важност играли су у ово доба у ово доба у Угарској не само Раде Божић, већ и сви Срби. Радиша стоји код Кошице са одабраном војском, за коју поп Ђурђе вели, да су сви били једнакога стаса као соколови (Е §Ч1 »Н 81а1ига ћинјиат 1'а1сопез егап1.) Фердинандо је већ био добро спреман за одсудну битку са Запољом. Изгубив невештином и не заузимљивошћу својом већину српског елемента, Запоља се још једино надао у Крсту Франкопана, који још једнако у Хрватској стајаше на његовој страни. Али Крста рањен у боју код Вараждина, кад је покушавао да освоји од присталица Фердинандових, 27. септ. 1527. г. издахну, а његова војска сва готово пређе бану Ердедију пријатељу Фердинандову.(') Истога дана кад је, смртно рањен. Крста

( Ј ) 8т1с1к1а» Т,: Р оу . ћгу. књ. П, стр 11.