Београдске општинске новине

- 51 -

Год. XII.

калдрма коцкаста и да ли би с-с коцке могле израдити у ком мајдаиу у Србији. па да о том јгоднесе одбору извештај. XIII. Председник саопштава одбору, да је члан суда Јован Плић ноднео иисмену оставку на часништво у општини београдској. По прочитању те оставке одбор је одлучио, да се позове Јован Илић да нред одбором или иисмено или усмено изнесе све неправилности рада грађевииског оделења, због ко.јих даје оставку. пошто их у оставци не наводи но само вели, да има неправилностп. Ово има извршити у идућој седници. у противном сматраће се да му је навод у оставци неистинит и гш томе оставка неоснована, XIV. Одборник г. Андра Ј. Одавић пита. шга је са оним нлановима Енглезовца н Новог селишта, којих је израда иоверена г. М. Андоновићу нроФ. Р). Школе н коме је цела награда за овај посао већ давно исплаћена. По саслушању овог питања и објашњењи управник граћевинског одблсња, да је г. Андоновпћ поднео израђснс иланове п да је одређена стручна комисија, да их нрегледа, али да се та комисија на неколико иозива до данас није састала, — одбор је одлучио. да се понова умоли одређена комисија да овс планове прегледа и извеиггај свој поднесс одбору. Да се' чдановима овс комисијс даде награда од десет динара дневно из нартијс буџетом одрсђене за непредвиђене трошкове, XV. 11о нрочитању извештаја судског, АБр, 652, да је на кланици опгатинској неиознато лице из зле намере учинило Стојану Ристићу касапину гатете тиме, што се обранило јсдног брава, услед којих јс рана брав угинуо, одбор је решио да се гатета у деведесет и седам динара и седамдесет и пет пара исплати Стојану Ристићу пз касе општинске а из иартије на непредвиђене трошкове и да се ова сума накнади општинскрј каси од лица, које је дужно да води надзор на к.танипи и оборима и чува и онштинско и т\1,е имање од злих људи.

СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКОЈ

Иутнички саобраћај вароши Београда. У седмици од 20. до 27. фебруара 1894. године допутовало 803. отпутонало 719. Од којих су: а.) Пола: мупшог 750. женског 44. б.) Вероисповести: православне 695. католичке и протестан. 69, мојсијевске 29, мухамеданске 24, свега 641. в.) Постојбина: Србија 462, Ауст-Угарска 104, Босна и Херцеговина 4, Црна Гора 3, Грчка —, Турска 31, Бугарска 3, Румунија 12, Русија —, Германија 7, Франц. 6, Италија 5, остале државе 4, ван Европе г., Занимање путника: Тежаци и економи 32, Занатлије 62, Трговци 266, индустријалци 5, шпекуланти и предузимачи 8, Гостионичари 22. Интелигенција (војска) 127, ђаци 1 7, раденицн и помоћници 26, Пиљари и бозаџије 17, надничари и слуге 32. Из статистичкдг одељка општине вароши Београда 28. фебруара 1894. год.

011ПГГИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ На основу решења одбора општине београдске од 7. тек. мес. АБр. 1282, Суд општине града Београда држаће на дан 15. ов. месеца од 3 — 6 сати ио подне јавну усмену лицитацију за набавку бавку материјала канцелариског, потребног за 1894. годину. Лицитација ће се вршити у канцеларији економног оделења овог суда. Кауција се полаже 300 дин. у готову или у српско-државним напирнма од вредности. Мустре и остале погодбе о набавци овог материјала могу се видети сваког дана у канцеларији економног оделења.

код чесме Књагиње ЈБубице, иа којој није било ни једног лицитанта, одбор је решно, овлашћује се суд ошптинскп да овај илац сам изда под закун ако га ко затражи за цену, која ће по могућству бити приближна оној суми, што јс буџетом предвићена као ириход од овог нлаца, X. Управник грађевинског оделења онштине београдске подноси ре®ерат, којим тражи одбо])ско решење, којим каменом да се тротоаришу улице, иошто су на држаној лнцитацији за овај иосао поднела три нредузимача понуде са разним каменом. До ирочитању тога ре®ерата, ГБр. 1044, одбор је рсшио, да одборски повереници г. г. М. Капетановић, К. Главинић и Ст. ЈосиФОвић, одборппци и управник грађ. оделења г. Т. Селесковић, као стручњаци оцене који је камен најбољи за тротоариеање улица, па да се према томе мишлењу држи по нова лицитација за израду тротоара. XI. По ирочитању реФерата грађевинског оделења општнне београдске ГБр. 786, одбор је решио, одобрава се кредит од нет хиљада седамдесет девет динара за откопавање и калдрмисање улице између ФОтограФС -ке радње Н. Лекића и „Булевара". Да с.е овај иосао да на израду путем лицитације. Да се нредседник општинс извести чије је земљиште, на коме иостоји радња ФОтограФСка Н. Лекића на о томе поднесе одбору извсштај. XII. Председник износи одбору на решење предлог грађевинског оделења, да се око саборне цркве, од основне школе до Национала калдрмише дотераним каменом и да се нанрави тротоар пред Митрополијом и свуда где га нема. По саслушању овога нредлога. и но еаслушању усменог предлога г. Т. Селесковића управника грађевинског оделња, да би на томе месту требало градити калдрму коцкасту, одбор је рсшио, одобрава се кредит од двадесет и пет хиљада девет етотина тридесет и шест динара за грађење калдрме с дотераним каменом и тротоара око Саборне цркве, од основне школе до Национала. Да. се овај посао да на лицптацију. Но п]>е него гато би се за израду овог носла држала лицитација, да се управник грађевннског оделења извести, шта би коштала за ово место изгубио битку, буде код Такаја разбијена( Ј ) и уништена војска Запољи, а да се он одатле морао заклонити за Тису, а иристалице Фердинандове у Мађарској полете победиоцу на сусрет, и 3. новем. 1527. г. крунишу Фердинанда у Ст. Београду круном кра.ља МаНарског. Будим је био у рукама Фердинандовим. и он законом огласи Јована Запољу и Вербоција за непрнјатеље домовине,( 2 ) За нас је важно оно, што се догодило при овој битци краљева код Тркаја. Да ли је Божић учествовао на страни Запоље у самом бојуУ — Поп Ђурђе. као очевидац и савременик свих ових догађаја, каже нам. како је краљ слао налог Вожићу (а тај налог носио је ноћу у логор Радишин сам пон Ђорђе), да удара на Немце. Божић одговара посланицима краљевим, не баш учтивим начином. како судба Запоље лежи у рукама његовим — Радишиним, па нај зад поп Сремац признаје, да се Ра(') На страни Фердинандоиој у овој битци било је и Срба ив Восне, које гроФ Салм хвали као храбре борце за ствар Фердинандову (а'а гарЉге КатрСег Шг Ше 8асће ГегДЈпапз.) — (БЈе Вегђеп Ап81е(Ј1. т 81;е1егтагк, 8. 7.) (') I о п 9 е џ е г 1з(:. де Г Аи1г.-11он§1'1е (изд.) р. 306.

диша \\ож,иЈ% није хтео да туче с Немгцимо.^) Нама је са свим појмљив овакав поступак Божићев, те и речима поиа Ђурђа ноклањамо поверења. Јер без сумње, у по следњем часу и сам Божић је се уверио, да је Запоља био једно ништавило и да од његових обећања, да ће га потпомоћи да узме на се улогу деспота Јована Црноје вића. нема ништа. А и како би се он могао као Србин борити иротиву своје рођене браће, које у великом броју беху на противничкој страни? Да је друкчије учинио, ми би смо га можда осуђивали, али овако његОву непоколебљиву верност према својој заклетвн и задану реч краљу своме, коју одржа н до последњег часа свог живота, морамо похвалити, уздиЖући још више изнад тога иатриотизам његов, што српску мишицу није хтео узалудно трошити на човека, коме је пронаст већ нре битке лебдила пред очима. На скоро је, цо сведоџби нопа Сремца, Божић умј>о, а на његово место дође његов брат Стевак, Бажптип (81ер11ани8 ВаНпШ Тгаслапиб. §'егш ии8 ејпб), (') Летопис. М. С. за г. 1858. ч. II. стр. 70.

који, управљајући градовима Шољмошем и Липом, стајаше отворено уза Запољу. Са њиме је, без сумње, било је још Срба, који су и даље остали на страни Запоље, што наравно нитн је могло толико користи донети Запољи, нити је иак сриска мисао, српска аспирација тиме што год добила. Тако је партијска поцепаност угарских Срба пореметила једииства и сложени рад на политичком програму с]»пском, који дотле јако напредоваше; а непоколебљива верност и оданост и једне и друге стране Срба према једном и другом краљу доведе срп ски живал, у У гарској дотле да се за дуго (све до 1848. г.) није у грудима свих Срба у Угарској расиалио онолики жар за слободом II самосталношћу државном какав жар распали у њима Јован Црнојевић. Онај осећај који нису могле да униште стотине турских војника ни легије мађарских олемића у души Србиновој, то је сада лагано али поступно учннила само партиска борба њихова и слепо пристајање неких уз једну. а некцх уа другу страну. НАСТАВИИЕ СЕ