Београдске општинске новине
Год. XII.
■?
годишњем саобраћају показао је октобар у 12'83°| 0 , али оно је по свој прилици абнормално као и новембарско у 10 - 24°[ о . Ту абнормалност можемо протумачити либералним абором, који је за 3. октобар заказан био и још вигае састанком Народне скрнгатине, која је утицала и иа новембар месец. Учегаће по постојбини показује, да целокупан саобраћај страних нутника износи 23-43%; дакле ни * 4 од целе суме путника. На прво место долази Аустро-Угарска са 13 - 68, за њом Турска са 3 - 42, па Босиа и Херцеговина са 1*36°| 0 . Мање од 1" „ путника гаал>е нам Бугарска у 0*91, Румунија
ђењем зар уверити, да са својим маленим ироцентом женских путника — ни нотпуних 5°| 0 ! — доказујемо да је Београд на Истоку. Најиитересније је учешће по занимању. Највећи проценат дају трговци: 44'34, па занатлије: 14-30, интелитентни редови са војском: 13*73. Нсиод 10°| о ређају се: тежаци и: економи 6*15, надничари и слуге 5*69, помоћници и радници 4*03 и т. д. Тек упоређењем путничког саобраћаја од вигае година могу се утврдити за Београд неке сталне норме. А погато су нагаи извегатаји тек са оном годином започели,
вило, које одговара једном закону, што је и Гриселич у својој студији нагласио. Из онога, гато смо код I. табеле рекли о месочном учешћу у годишњем саобраћају, види се, да проценти за месечно учешће нашег саобраћа,ј'а не могу бити нормални. Али они онде поменути догађаји нису могли знатно утицати на модификацију месечног резултата, — те добијамо у главном. приближну слику београдског годишњег саобраћаја. У томе нас уткрђује и та,ј факат, што се и овим једногодигањим резултатом | утврђује нравило, које су већ резултати пегатанског, бечког и берлинског саобраћаја
II. САОБРАЋАЈ ПУТНИКА ВАРОШИ БЕОГРАДА ОД I. АВГУСТА ДО 31. ДЕЦЕМБРА 1893. ГОДИНЕ.
П о
л и
Вероисповест
3 а
нимање пут
н и
к а
С В Е Г А
МЕСЕЦА
Н О К а
Сн О ' ђ и н К
ч О О ра <
Н № 8 о Н
и н , ^ и о >-5 о
К К !§! и >>
н к § Н Н н
ад 3 4 н -а М < со
& м О Н Рн М н о м
в § 8 3 2 3
и о „ р 5 о ? н
11 Н О д « к
н И" 5) в
н и и К о м § к ° < «
а ® Е и< 3 ^ о 5 м
! | К ч < о к
ДОПУТОВАЛО ОТПУТОВАЛО Август Септебар Октобар Новембар Децемб^р
3800 3804 5238 4166 2133
259 229 199 171 107
3510 3672 4771 3913 1959
430 246 458 333 211
67 66 83 32 48
52 49 125 59 22
211 243 394 271 118
299 349 540 1459 227
1451 1838 2442 2173 1011
20 44 11 13 15
67 80 103 79 21
114 84 123 125 120
771 545 649 461 335
312 315 180 115 30
59 73 400 147 131
32 38 134 55 14
391 183 243 214 114
4059 4033 5437 4337 2640
3264 3496 3733 3447 1982
Свега
19141
965
17825
1678
296
307
1237
2874
8915
103
350
566
2761
952
810
273
1145
20106
15922
УчешЂе I прортш
95*20
4-80
88*66 II
8*35
1*44
1*55
6*15
14*30
44-34
0*51
1*74
2*82
13*734*74
4*03
1*36
5*69
0*67, Германија 0*62. Италија 0.60, Црна Гора 0*58, Русија само 0.23 аГрчка 0*19°| о . Целокупан број путника за 1893. год. износи 42.383, што долази просеком на дан 113 особа. Највигае путника било је 18. Новембра — 362, а најмање 26. Декембра —"9 особа. По овој табели за пет месеци, (II. таб.) од када се дневно води понис путника, може да се види учегаће по полу, вероисповести и занимању путника. Да статистике осталих варогаи распоређују своје путнике и по овим категоријама, могли бисмо се упоре
то нам није могуће да чинимо; али гато можемо, то је: да овај нага једногодигањи резултат уиоредимо са резултатом великих варогаи, које су дугогодигањим вођењем те статистике догали до резултата, неминовних по својој сталности, као природни закони. У поменутој студији налазимо те резултате за варогаи Пегату, Беч и Берлин, које у табели III. износимо, и то за Београд резултате од једне године, а за остале варогаи просек за онде означени низ година. Узесмо резултате месечног учешћа у го дигањем саобраћају нутничком, пошто су они скоро једнаки, дакле стални као пра-
потврдили: да су месеци декембар, јануар и фебруар, најмањи по учешћу у годишњем саобраћају. Специјалност београдска је у томе, гато је у њега најјачи месец Октобар (12*8°| 0 ), а код осталих је варогаи Август врхунац сезоне. У Пегати са 11 - 3°[„, Бечу 12*7°| 0 , Берлину 11*4°[ 0 . Само је у Берлину Септембар са 0*1°| о претекао Август. Иначе у Октобру и Новембру путнички саобраћај нагло пада, а у Београду се држи на великој висини. У Пешти показује Новембар 8 - 8°[„, у Бечу 6*8°| 0 , у Берлину 6*7°[„. а у Београду 12*8°[ 0 .
СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРДКА У В Е 3 И И НЛРОДНИН СЕОБШ У ТУБИИУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАДИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЋ. (Академијскн Оавет Вел. Школе паградио ирвом видовдапском наградом општ. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит уаними чужим умом и славними чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. —«§»>(НАСТАВАК) На тај начин значај оних српкких емиградија у Угарској изгубио се, а са њим је и тежња за отиарањо мисли српске, раслабљени услед децентрализације Срба по разним угарским градовима — ту заомчалу тежњу српску пробудио је, много
доцније један други чувени србин, чије ћемо име доцније поменути. Пораженом запољи није више било станка у мађарској. Он утече у Пољску, преклињући свога таста краља Жигмунда за номоћ иротиву Фернанда; а своме протектору и пријатељу султану посла још исте год. посланство, позивајући га да одржи своје краљевство. Јеронум Ласку , иосланик Запољин на султановом двору, заслужује да му се име иврсти међу највештије европске дипломате, јер он умеде својом вештином брзо задобити наклоност султанову. Знајући карактерну ману свих турских великодостојљива, и Ласки просипаше силно благо, којим преко силног везира Ибрахима задобије и самога султана, који на аудијенцији рече Ласцију: „Радо ппримам поданост твога краља ; краљевство које је било моје њему уступам и јога ћу га бранити од Ааустријаица Фернанда, диће моћи мирно спавати на обе стране."^ 1 ) (') Наттег V. Ј.: СгРвсћ. <1. оаш. Ке1сће8, В. II. 8. 62-64.— опширно описује радљу Лаецијеву при задоПијату везиру Ибрахнма, из чијег се говора види карактерна ха лапљивост за новцем.
Сулејман се закуне пророком и мачем својим, да ће бити веран земљи и да свога „драгоЈ брата, краља угарскога", ни у највећој, невољи оставити неће. Обдари, по обичају, Ласкара врло скупоценим оделом и знатним цекинама па га отпусти. За млло времена, а лађе султанове носиле су Дунавом Запољи, муницију и другу ратну спрему. Узнемирен пријатељством турским са Запољом, Фердинанд одмах, но поласку Ласкијевом из Цариграда, посла султану своја два посланика: „не да траже савеза и иомоћи као Запоља, већ да краљевству уга])ском, поврати отете градове, да му понуде мир или ти само примироје частљубе"^ 1 ). Ну овај поступак Фербинандов донео је само зле последице; јер на грубо понашање иосланика 7. Хоборданског, који само захтевагае и полагагае право на неке градове. Ибрахим одговори ирезриво: Као што се се мого наслутити, ово поеланство не само да није саслушао добро, него је још и хуапшено, па тек на 9 месеци доцније (20. марта 1529) би отпушсено, с овим одгово(') На истом месту 8. 65.