Београдске општинске новине

Број 13.

И:: овога се даје извести, да Београд лривлачи ноглавито као варош за намирнице материјалних потреба, а да је мало успео својим знаменитостима и својом лепом околином да намами страни свет или путнике. Ова се поставка потврђује до евидентности, кад се узме у помоћ занимање иутника, па видимо, да број трговаца расте овако: у Августу 1451, Септембру 1838, Октобру 2442, а у Новембру се држи на 2173. Тако и број занатлија у Септембру износи 349, Октобру 540 а у Новембру 1459. Разуме се, да се ово овде није рекло из жеље да се долазак путника радозналаца и уживалаца умножи на штету привредних редова. У интересу Београда желети би било, да се и број ових увећа, и ко од наших нривредника хоће да чује говор ових бројева, имаће шта шта и у томе нравцу да научи; али је овим хтело да се нагласи то: да Београд са својим ва рошким чарима и околном природом, штоје све укупно вредно виђења, није успео много да примами веће масе иутника; а то би му о много мање муке пошло за руком, него подићи нове гране индустрије, занатаитрговине, те да тиме умножи број евојих походилаца и потрошача. И Беч има своју велику индустрију и трговину, а ове гране имају велику привлачну моћ на путнучки свет и та је моћ изражена у онакој грдној цифри путника и странаца; али за то ипак дражи саме вароши показују јачи утицај на странца него нрохтеви за материјалним намирницама. Тако видимо да и Мај, Јун, Јул и Август месец, у којима се креће и бежи свет из великих вароши, показују веће °| 0 стране најезде него у нашем Београду. Тако у Мају Пешта показује 9*1, Беч 9*3, Берлин 8'4 в [ 0 , а Београд 8 - 2°| 0 , на који је проценат имао утицаја и априлски догађај. Јун показује у Пешти 8"6. Бечу 8.9, Берлину 8"8 а у Београду 7'6°| 0 . У Јулу опада нешто ром султановим краљу Фердинанду: Ваш господар није осетио, наше нријатељство и сусеествр, али ће га сада осетити; може те му рећи да ћу ја главом доћи, са свом својом моћи и силом да му вратим што од мене тражи. Реците му да се добро припреми да ме лепо дочека."^ 1 ) Запољино призивање турске силе у помоћ, дало је султану сулејману ионова повода, да се "под изговором, брани свога штићеника, крено на Еврочу, али сада право Беч. Чим је отпустио сапољино носланство, стао се спремати за тај новн ртт, и тек кад је нотпуно био спреман, онда отпусти Фернандове посланике, њиховим куКама. обдарив их са по 200 дуката. Ме1)у тим Заиоља чим је под јесен 1528. г. био сигуран, да ће му султан помоћи, врати се из Пољске у Угарску и стане око себе прикуиљати своје раније присталице, од којих већ неки беху приклонили колена краљу Фердинанду. Кушао је поново да задобије српске Шајкаше на своју страну. Шајкаши су били незадово.љни са Фердинандом што им није исплативао плату. С) На истом месту.

— 55 —

саобраћај иештански, на 8*3, у Бечу се подиже на 10*1 а у Берлину износи 9"9°| 0 , докле је у Београду 9*Н° „, чему је нрипомогао збор свештенички. Истина, Београду нико не може накнадити губитак вековне културе, коју је Беч и запад уживао, унапређујући се и своје

4С пЗ о. 40 о сб о Е а> 2 31 2= о и. >. Н—I м =Г ш о о Е 03 4С 3 (X) X

о з:

=г о а. С=

унапређење утврђујућн, п Србија нема онога система железница, пароброда и осталих модерних и кемунинационих средстава, која масама одвлаче и потребит и радознао свет у те модерне центре. Али у кругу својих погодаба и моћи Београд иије још дошао до граница, преко којих се не би могао поЗбог тога прете побуиом. Још 2. авг. 1528. г. пише Тома Падаждија, заповедник будимски, краљу, јављајући да су Шајкаши са 80 лађа засели под- Герзелечом (брег над Будимпештом) и да прете граду око им се не изда плата: Из речи краљева намерника де 4. апр. 1528. г. „...1атеп диошат 1;о1;ат 1оге ухс^опат 1П ИИв вИат ћо81е» епзИтоге боћт!"^) види се важвост Шајкаша, који уз то још предлаже краљу да њихов број увећа. А кад у мају Запоља поче да привољава Шајкаше исти намесник, бојећи се да га они не оставе овако узвикује Фердинанду: „... сегЦпп с»1 Тнгкоа тГга раиС08 сКеа 1пе БиЛат ивђие аДпау^-аШгов". После овога крал. нареди исплату, а Бакићу упути ласкаво писио. Али како иоваца није било, Шајкаши не добише ништа. Зт?то и није чудо што је српска суротиња, дуго колебајући ее најзад 18. јуна 1529. г. оставила лажљивог Фердиниода. Марта 10. 1529. г. крене се султан на челу своје силовите војске од 250.000 л>уди пут Беча; 300 топова, 20.000 каиила и 800 ла()а на Дунаву пратиле су

( Ј ) Гдасник срп. уч. др. кљ. 67. стр. 50.

Год. XII.

мицати, да себи привуче још много већу масу српскога и странога живља, који би га окрепио за нове скокове у своме даљем разцитку. Од 42.383, долазе на путнике са стране 9.931, што чини 23'43°| 0 . По нознатом резултату од 1890. год., Будимпешта је од својих путника у 121.046 имала странаца 38.768, а то су ЗГ8°| 0 , а Беч за ту годину од 285.308 нутника добио је са стране 136.606, што чини 47-9°( 0 . То је тако, кад се узме, да су Аустрија и Угарска две државе, па ее за Пешту броје Аустријанци а за Беч и Угри као странци; а када би се обратно узело, као што то Гриселич у својој студији чини, — тада би проценат етранаца Пеште и Беча био много мањи (11*5 и 20*1°Ј о ) и сразмера би по Београд постала много повољнија; јер би тако нретекао Будимнешту са скоро 12°| 0 а заостао иза бечког саобраћаја тек са ненуна 3°| 0 . Према томе, што је у стању један збор учитеља и свештеника својим бројем чланова да утиче толико на путнички саобраћај вароши Београда, да му за читав један месец поремети нормални обим, — мора се закључити, да је иолазак путника ове варопш још нејак. У Бечу на иример то не могу да учине ни саме изложбе. Биће од интереса прибележити по расправи Гриселича, да изложбе не привлаче онако баснословни број путника, као што се то у ошите мисли. Он вели за Беч, да му ни једна изложба није довела више од 20.000 странаца нреко нормалног броја. Збор немачких иевача 1890. иретурио је број нормалнога саобраћаја тек са 2.000 душа; тако исто и укоп цара Виљема у Берлину. Велики скок у пештанском саобраћају путника учинила је зонска тарифа уМађарској, која је годпшњи број у 85.296 путника новећала на 107.841, то јест за 22.545 више, а то је 26'4"ј 0 . Године 1890. напредовао је тај саобраћај за 14.000, 1891. кретање сулланове војске преко Македоније, Србије за Угарску. Излив река Марице, Мораве, Саве и Дунава јако је отежавао пролазак толике војске, и као да се пропашћу неколико војника наговашташе зла судбииа султана која га чека код Веча^ 1 ) Султан је 17. јуна већ пршао с војском Дунав код Београда, а код Осеке нови мост му поможе да брзо претури силу на пут к' Будиму. Таком брзином је брзином ишла осмаоска сила, а Фердинандо, као год његови предходници у Угарској још ни кршенс паре да има ради прикуиљања војске за отпор Уитшњен тако он посла Хрв. бана Ник. Јурипшћа султану на сусрет, да га моли за мир десет година, обвезујући се да ђе му давати сваке године по 100,000 дуката а велиКом везиру по 6,000( Ј ) Али Јуришић вије ни допро до султана, што овај за Фердинанда ни да чује, хитајући само да што пре ститне Будиму, те да га ослободи немачке посаде. Уз пут к Мухачу поручи султан Занољи, да би га радо на Мухачу примио. Запоља му изађе у суерет на Мухачу, праћен Ласкијем и само ( т ) 8 ш 1 с 1 к 1 а Ј : Р оу. ћго. књ. II. стр, 23.

(!т?9К9аоц

С1В901310

С!Т?9ГС0хп9З

хо^лау

иг^х >

ср о:

С5 со

оо оо

о 6

со

со со

»с

Сч1 со

I—

ги<1пу 1(1ки

(1в/[1у9ф

о о о а

со 00

оо

о^

СГ5

1Г-

со 1П

ср 10

со о* оо

к ф о 5 оз Рн с_ј Н а

ср оо

со С5

тн

1р СО

кО

, о ^ ^ о>И ^ СС К и со [5 о 00 ^

к о

оо оо

Гг-

СО

о, о^

§о5 о ' гН ЕГ ^ м о ђ 4 о РЗ

оо оо I оо к оо о о 5 * Рн о к