Београдске општинске новине

Год. XII.

- 66 -

Милан Бранковии памукл., Милан ПетровиЋ каФ., Јован СтеФановић наднпч.. Владимир И. Ристић трг. помођ ., Сретен А. Милићевић калФа кломф., Лазар Ђ. ГавриловиЋ лађар, Јулије Ј. Лек књиговођа трг., Драгутин Миловановнћ номои. трг., Иван М. Мнловановитх, иомоћ . трг., Милош Ми пић калФа бакал.. Ед} г ард Стоишић , Тодор Остојић тамбураш, Никола РусумировиЋ столар, Тимотије РадовиЋ келнер, Момчило МиловановиЋ кал®а стол., ^еврем МилетиЋ служ., Милан ЂорђевиЋ, Милосав ВучићевиЋ трг. помоћ . , Милош МарковиЋ калФ. кројач., Велимир МиндеровиЋ ђак трг. шк., Владимар СтанојевиЋ калФа крој., Коста АјдачиЋ дијурн,, Љубомир Мунц литограФ, Никола Карамфиловић Финанц трош., Петар ЈанковиЋ званич., Јован Ј. АцамовиЋ тесач, Илија Мандит раден. мон. дув., Ђока МаршиЋ кочијаш, Ђураћ Витас земљод., Драгутин В огићсвић кочијаш, Јован МихаиловиЋ позор. царин.. Стојан МитровиЋ кал®а трг,, Јован РадовановиЋ калФа обуЋар., Милан ЈовановиЋ књигов. држ. штамп., Светозар Филиповић раден. монон., Љубом. ЂорђевиЋ правник, Љубом. Сте ®ановиЋ позор. царин., Стеван КаналиЋ бив. писар, Благоје П. Симић Финанц трош., Сава БорисављевиЋ бив. иозор., Глиша Ђукић практ,, Живан БрзаковиЋ сллж., Милосав Ј. Бошковић ка®., Петар Батос терз., Макева А. Којен трг., Владислав Радовић трг. иомоћ., Димитрије РадошевиЋ чувар осуђ., Бого,љуб Марковић калФа обуЋ., Вељко Бојић бакалин. Живота ВеличковиЋ абаџ., Коста Ј. Лињак раден. монои., Карл"-Коста ЗаплетиЋ писац, Боривоје С. КрстиЋ књигов., Видосав ПечиновиЋ трг. помот.., Милош ЛазаревпЋ практ., Светислав Илић калФа бербер., Милија Потковић кал®а зидар., Теша ЈуришиЋ Фијакериста, Василије АнастасијевиЋ, Стеван ЗариЋ наднич., Михаило С. ПавковиЋ бив. дуван., Стеван Г. ГрчиЋ столар, Мирче Наумовии зидар, Мих. ЈовановиЋ сакаџија, Илија ЂуриЋ кал®а ћурч., Драгутин ТасиЋ келнер, Танасије Божиновић калФа абаџ., Драгутин Миљковић бравар, Душан ЂорђевиЋ кал®а кожар., Никола А. Жабарац скитница, Аранђел Димић кал®а игеЋорџ., Танасије ПетковиЋ кожар, Раја КнежевиЋ бив. позор., Милош Елета бакал., Младен ТодоровиЋ калФа шнајд., Иса ТатаревиЋ шустер, Соломон Б. Иинто шнед., Гроздан С. СтојчевиЋ калФ. зид., Сретен МатијевиЋ наднич., Сихара НешиЋ кројач, Младен СтеФановиЋ слуга, Живко РадојчиЋ, СиХара СтаниЋ ка®., Димитрије С. Живковић кочијаш, Никола Дикић кал®а столар., Јоца МиловановиЋ калФа крој., Михаило Т. ЈовановиЋ кал®а

СРПСКИ УСШИЦИ ПРОТИВУ ТУРДКА У В Е 3 И СИ НАР0ДИИ1СЕОБШ У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКД РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЋ и П. М СПАСИЂ. (Академијски Савет Вел. Школе наградио ирвом видовданском каградом општ. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славнимп чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. —4Ф(НАСТАВАК) Узалуд је Фердинандо настојавао, да га одврати од таке намере, најзад и сам буде иринуђен иросити мир у султана, који му га по цену великих дарова и даде г, 1539. У томе умре на скоро Запоља 22. јула 1540 г. оставивпш за намесника своме новорођеном

тргов., Кузман С. Бошковић каФ., Драгутин Л. ТодоровиЋ калФа памук., Јован ЈовановиЋ наднич., Ненад ЈелкиЋ слуш., Јаков С. Којен трг. номоћ.. Милан А. НиколиЋ башгов., Васа Т. МнлутиновИЂ келнер, Михаило Д. ПетровиЋ б. позор., Дамњан 0. ЈовановиЋ наднич,, ЈованЖ. СтанковиЋ калФа кломф ., Јаков Ј. СараФин трг. помоћ ,, Милан П. МилановиЋ лађар, Стеван ГрелиЋ наднич., Душан Ђ. Живковић калФа столар., Јован РадосављевиЋ калФ. лимар., СоФроније Стојковић лебар, Михаило Ј. СтеФановиЋ бакал., Светозар АнтонијевиЋ б. позорник, Рајко М. ВасиЋ трг. помоћ ., Велимир РадивојевиЋ келнер, Илија Ж. ЂуриЋ практик., Божидар М. СтојановиЋ момак касаиски. Ђорће Јовановии, обуиар. Од стране суда општине вар. Београда 1. Анрила 1894. год. АБр. 1962.

РАД ОДБОРЛ општинског 17. РЕДОВНИ САСТАНАК 24. Марта 1894. год.

Председавао п^уедседник г. Милов. Р. Маринковић, присуствовао члан суда г. Јован Антонијевић , кметовски помоћник г. К. Чупић, од одборника били г. г. В. Чортановић, II. Павловић, Н. КрстиК, Д. Л. Симић, М. Петровић, К. М. Ђурић, Ст. Ј. Николић, И. Милишић, М. Велизарић., Ђ. Димитријевић, А. Стејскал, М. М. Ђорић, М Обркнежевић, А. Ј. Одавић; од ааменика г. г. Ђ. Јовановић, 'В. Н. Пегровић, Ђ. В. Вељковаћ, В. Д. Губеревац, М. Павловић, Ст. ЈосиФовић, Ст. Максимовић, Св. Љ. Велицки, А. С. Јовано-вић, М. Јовић, С. Вељановић, П. Т. Милић. ]. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 22. марта 1894. год. и учињене су ове измене и допуне: у одлуци КЊБр. 165, да се изоставе речи: „које би се могло нродати" иа до краја тог решења; КЊБр. 167 да се пугем стечаја позову страни нредузимачи ради носла у том решењу наведеном; КЊБр. 166, да се интерпелација К. Д. Главинића не тиче Лимске улице но оне, гато води ка житном тргу поред Гођевчеве Фабрике. II. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 1872, 1870, 1871, 1902, актаалексииачког нрвостепеног суда АБр. 1842, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, дасуму непознати Младен Илић надничар, Цвета жена Лазара Ђорђевића баштована; да су доброг владања и доброг имовног стања Димихрије Ј. Нанђело звасину Жигмунду лукавога бискупа варадинског, Далматинца Ђуру УтјешеновиКа, Мартинуција , и поред њега Стевана Вербеција и свога рођака Србина Петра ПетровиКа и Вал. Терека. — Верујући речима попа Сремца, да је Запоља српскога порекла, за нас је врло интересантна и поучна ова појава, да и после Запоље на двору његову главну улогу играју опет Срби: Утјешеновић и Петровић. Види се, да је словенски елеменат, на по се српски, у оно доба у краљевини мађарској заузимао ирво место у држави. Смрт Запољина дала је повода новој домаћој војни у Угарској, која за собом повуче ноново мегиање султана у унутарњс ствари угарске краљевине. Али ово пачање било је судбоносно за саму краљевину. Ну о овоме мало ниже.

ничник, Алекса Петровић гостионичар и Благоје Ристић адвокат. III. По ирочитању нротокола лицитације ГБр. 1414, држане и по четврти пут за оправку калдрме у 1'орњој и Доњој Споменичкој улици, одбор је решио, да се оправка калдрме у доњем делу Споменичке улице усгупи према пронисаним погодбама предузимачу Ристи Крстићу по јединачним ценама које је у своме ОФерту поднео за иоједине радове у овом делу сноменичке улице и којп ће посао према предрачуну и понуђеним ценама коштати двадесет и две хиљаде девет стотина шесдесет и три динара и осамдесет пара; да се оправка калдрме у горњем делу Споменичке улице уступи према прописаним погодбама предузимачу Тоши Ос/гојићу ио јединачним ценама, које је у своме ОФерту поднео за поједине радове у овом делу споменичке улице, који ће посао ирема нредрачуну и понуђеним ценама коштати двадесет и пет хиљада осам стотина девет динара п двадесет пара динарских. Материјал који се буде нашао у садањој алдрми, да се поменутим предузимачима уступиио ценама, које су обојица ноднели но тако, да се од тог материјала употреби само онај део, који одговара прописаним ногодбама. Надзор над овим радом да воде поред надзорног инжињера исти они одборници, ко.ји су одређени за кнез Милошеву улицу, а овима да се додаду у помоћ још и г. г. Јеврем Главинић и Стеван ЈоеиФОвић одборници. IV. На предлог одборника г. Ђермаиа Јовановића, одбор је решио, дасеоФерти при ОФерталним лицитацијама никад не отварају, а усмене лицитације никад не држе без присуства два одборника, које ће суд одредиТи, једнога кмета и инжињера. V. На предлог благајника општинског АБр. 1861, одбор јс одобрио кредит од пет хиљада динара из ирихода гробљанског за зидање гробница. VI. У свези са решењем одборским од 20. Марта 1894. АБр. 1813, одборник г. Владислав Чортановић предлаже, да се изабере одборско повсрештво, које ће у споразуму са председником општине одредити буџетске партије из којих да се илаћају ноћни стражари. По саслушању овога, одбор је решио, да овај задатак изврше г. г. Соломон Ј. Азријел, Мика

II. Напредовање Турака на далматинском приморју.

Први зачетак војничке крајине. — Турциједнако иродиру у хриш&анске иределе. — Град БихаИ у улози босан^скога Јајца. — Мартолози. — Пад Клиса.и ио други иут Кастел Еовога. — Срби насељавају Жумберак и Вараждинску крајину. По уговору од 22. дец. 1522. г. између бечког и будимског двора имао је Фердинандо, надвојвода аустријски, да поседне својим четама градове Сењ, Круну, Енин и Острвицу.^ 1 ) Његова је посада, видели смо, одмах извршила своју дужност. Али са том нроменом у посади, слабо се опажала и иримена у одбрани поменутих градова. Једно што у опште све те немачке војске у овим српским градовима не беху ни близу толике, да би могле бити стална и довољна одбрана њима; друго што ни тако малобројни војници не беху навикнутн на оно дано-но]шо стражарење на бедемима градским, каквом се издржљивошћу одликоваху домородци, — све то чињаше да ни Фер( т ) Борасјс К.: ВШас 1 ћШаска кгајш* стр.. 61.