Београдске општинске новине

Б рој 15.

- 67 -

Год. XII.

Павлови!]. Марко Вблизарић, Мата Јовановић и Никола Вулковић од којих могу тројица радити. VII. Председник износи одбору на ренхење извештај иовсреништва изабратог у седници одборској од 10. Фебруара 1894. г. АБр. 863. за иреглед акта о накнади штете Раји Иавловићу, Марији Милојевићки и Милану А. Максимовићу. По прочитању тога извештаја АБр. 1856, одбор јс ]>ешпо, усваја се у свему извештај већине новереништва и да се према истом накнади у име штете и то: Марији Милојевићки четири стотине динара; Мплану А. Максимовићу пет стотина динара и Раји Павловићу две хиљаде нет стотина динара. Све ове три суме имају пасти на терет Управе водовода. УШ. Сходно решењу одборском од 22. Марта 1894. г. ГБр. 962. председник износи одбору на решење извештај повереништва о откупу куће Маше Димића на топчидерском брду заједно са његовом накнадном понудом. По прочитању тога извенггаја ГБр. 962 и накнадне изјаве Маше Димића одбор је решио, да се кућа Маше Димића на тоичидерском брду за школу тончидерску откупи. Овлашћује се председник општине, да према извештају поверениништва и накнадној изјави Машс Димића утврди цену са продавцем па споразум поднесе одбору на одобрење. IX. Председник износи одбору на решење извештај новереништва изабратог у седници одборској од 10. Фебруара 1894. год. АБр. 6880|93 за иреглед молбе Вучићевих иотомака. По прочитању тога извештаја АБр. 1853, одбор је одлучио да се овај предмет остави за идућу ,седницу. X. Председник ошитине моли, да му одбор одобри двадесет дана осуства од дужности због породичних потреба. Одбор је решио, одобрава се иредседнику оиштине двадесет дана осуства које ће му се рачунати од дана кад га стане унотребљавати, с тим, да га у дужности заступа први члан суда г. Јован Антонијевић.

динандо не могаше поверене му градове довољно да заштити. С тога се често чујаху ваиаји појединих команданата и на двору Фердинандову н на катедри папиној у Риму. А кад разне политичке неприлике, које у опште узбуркаше стање у целој Угарској и пре и после мухачке битке, одвукоше више пажњу Фердинандову на Будим него овамо на југ, где се ваљаху непрекидно турски чопори — онда одбранбено стање ових градова беше још жалосније. Уелед тога и Фердинанда су обузимале мисли, како да се боље заштите места, која од њега ишчекиваху номоћи. Није му требало дуго тражити начина, они му се сами пружаху. Ми смо напоменули нанред, да је већина исељеника српских из Босне и Херцеговине ступила у војничку службу пограничних земаља и градова хрватске господе. Њихов број, као и број таких стража на границама, све је више растао, што су чешћи и дубљи били турски упади у хришћанске пределе. Ну, њихова се компактна бројна јачина тек онда показала, кад су од таквих бегунаца, или доцније прозваних Ускока, страдале и читаве војске паша турских.

18. ВАНРШДНИ САСТАНАК 28. Марта 1894. год.

Прсдседавао предссдник г. Милов. Р. Маринковић, присуствовао члан суда г. Ј. Антонијевић, кметов. помоћник г. К. ЧуштК, од одборника били г. г. В Вадер, М. М. 'Бори1|. И. Милигаић, С Ј. Азријез, В. Чортановић, Т. Михајловић, М. Капетановић, А. Ј. Одавић, од заменика г. г. Ђ. Јовановић, Ст. Максииовић, Ж. Ј. Ђорђевић, С. Вељановић, С. ЈосиФовић, А. С. Јавановић, Св. Љ. Велицки, К. Ј. Рашић, Ђ. Б. Вехковић, П. Т. Милић, Јев. Главинић, М. Павловић. I. Прочитан је записник одборских одлука. седнице држане 24. Марта ов. год. и у одлуци КЊБр. 170 учињена је донуна, да се оправка калдрме у оба дела Споменичке улице има извршити на терет зајма. П. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 1922, 1942, 1923, 1924 и 1941, којима се траже уворења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио да је Светозар СтеФановић гостионичар доброг владања и доброг имовног стаЊа; да је Никола Лукић бив. надзорник наркова доброг владања и сиротног имовног стања: да су му непознати Риста Драговић надничар, Сима Секулић обућар и Петар Димитријевић надничар, III. Председник износи одбору на решење извештај повереништва изабратог у седници одборској од 10. Фебруара 1894. АБр. 6880|93. за преглед и оцену молбе потомака пок. Томе. Бучића Перишића. По прочитању тога извештаја АБр. 1853 и накнадног акта Саве Кукића, иоднетог у име иотомака Вучићевих АБр. 1984 одбор је одлучио, да се цео предмет врати истом одборском иовереништву да ствар понова цени ирема накнадно ноднетом акту од стране потомака Вучићевих, па свој извештај поднесе одбору на решење. IV. Председник извештава одбор, да су рачуни општински за 1893. год. склопљони и да би требао одбор да их преко повероништва прегледа. По саслушању овога и по прочитању извешштаја књиговодства ББр. 984, одбор је решио, да ове рачуне прегледају и одбору иоднесу извештај г. г. Соломон Ј. Азријел, Мика Павловић, Марко Велизарић, Мата Јовановић и Никола Вулковић, одборници. Без сумње да је та лавовска борба и издржљивост тих српских бораца по туђим градовима одавно привлачила пажњу и самога Фердинанда. На њима се морао можда чешће задржавати, иремишљајући, не би ли они били у стању бранити до последње капи крви оне градове, који њему беху поверени на одбрану. А када му још 1524. г. Кружићеви Ускоци код Клиса још боље посведбчигае. шта могу они учинити под вођством добра и јуначна војсковође, онда његовом премишљању беше крај, одлука би готова: да врата свију својих градова широм отвори тим Ускоцима сриским. Тако су сви далматински и хрватски градови постали уточиштем бегунаца српских из Босне и Херцеговине. Имајући тако поуздана заклона, иоједини исељеници вукли су за собом све веће масе, тејењиков број из године у годину све више растао, и поменути градови поред немачке посаде овим дошљацима — Ускоцима — бише прилично снабдевени одбраном. Ну то све инак не беше довољно, јер олује са турске стране не престајаху, него све више беснише, па с тога упоредо са њима требаху посаде градова дајачају. Ако је и било довољно голих

Исти ови новереници да у току ове године прегледају како касе општинско тако и тромесечне рачуне и о нрегледу извештавају одбор. Одборник г. Соломон Ј. Азријел саопштава да се многи грађани жале против нанлате рачуна за потрошену воду, а да има и таких случајева, да уирава водовода од извесних лица није до данас тражила иаплату. По саслушању овога одбор је одлучио, да г. г. Ђерман Јовановић, Светозар Љ. Велицки и Ант. С. Јовановић одборници у споразуму са управником водовода расправљају молбе ове природе и изнаћу начина да се рачуни уредније достављају дужницима и правилније и брже наплаћују. VI. По прочитању протокола лицитације ГБр. 1317 држане за откоиавање и калдрмисање улице на Булевару између Пашоне и ФОтограФије Лекићеве и извештаја грађевинског оделења о овој лицитацији ГБр. 1338, одбор је решио, да се ова лицитација одбаци као неповољна и друга распише с тим, да тротоар не буде од ломљеног камеиа ного циклоп или од илоча. VII. Грађевиноко оделење онштине београдске пига да ли се према решењу одборском од 20. Марта ов. год. ГБр. 1212 и 1297 има држати другалииитација за набавку плоча и полагање тротоара у одређеним улицама или ћо се усвојити већ поднете ионуде за овај посао. Одбор је решио, да сеза набавку плочаиполагање тротоара у одређеним улицама држи лицитација према прописаним условима и решењу одборском од 20. Марта 1894. г. ГБр. 1212 и 1297. Одборник г. Ђерман Јовановић предлаже да се умоли Српско-Француско друштво да што ире сагради трамвајску пругу кроз Душанову и Ратарску улицу како би становници тих крајева што лакше могли долазити на марвени трг на Тркалиште; исто тако иредлаже, да се Ратарска улица што ире испресеца попречним сокацима ка тркалпшту, како је то предвиђено у регулационом плану, те да се тиме олакша саобраћај са марвеним тргом. Председник је изјавио, да је за, грађење трамвајске ируге кроз Душанову и Ратарску улицу одређен рок до августа месеца ове године, а што се тиче другог предлога, да ће нреиоручити гра-

снага, шта могу гола прса — па нека су у њима сама челична срца — против бесне турске бујице, којој ни природне силе не могаху стати на пут? А Фердинанда тада занимаху ствари на другој страни, те на срества, да посаду снабде потребним материјалом бојним, и не могаше помишљати Али га инак у скоро развијени политички. догађаји у Хрватској нагнаше да на Ј *ужне своје градове и посаде обрати мало озбиљ нију пажњу. Године 1527. 1. јануара састадоше се хрватски племићи у тврђави Цетину и ту изабраше за свога краља овога Фердинанда аустријског. Његови пуномоћници у име његово подвежу уговор, по коме ће краљ Фердинандо, за одбрану „градова у Хрват ској и Крањској, поставити известан број војске, — 1000 пушаки и 200 коњаника, градове у добро одбранбено стање ставити, најпоеле земљу у опште као и понаособ у њеноме старом праву бранити"^ 1 ) (НДСТАВИЂЕ СЕ) -——~

(') В а н и ч е в (Шииић Ј. М.): Ист, војн. Крајине, књ. 1. етр. 5.