Београдске општинске новине

Год. XII.

- 70 -

Н А Р Е Д Б А У вар. Београду виђа се у последње време много паса по улицама а нарочито по трговима, парковима и другим јавним отвореним и затвореним местима. Ово је штетно по здравље људи, јер ти пси н.ушкају и погаие животне намирнице што се по трговима и локалима продају; опасно по становнике јер на топлим данима пси лако бесне а и иначе могу на људе насртати; штетно је даље и по паркове јер их кваре и расаде уништавају. С тога суд општине вар. Београда Наређује: Свима и свакоме, да се по овој наредби тачно управља, у противном биће кажњен према § 326. кривичног закона. 1. Нико несме и ни под каквим погодбама уводити псе у кафану. хотел, трамвај и друге јавне локале. 2. По јавним парковима сме се исето еодити само везано на панаау. 3. Свако псето, које се ноћу слободно на улици или у парку нађе па имало оно марке или немало биће убијено, а сопственик истог још и кажњен. Од суда општине вар. Веограда 28 Марта 1894. год. АБр. 1945.

0 Б Ј А Б А Према извештају Управе водовода београдског има неколико стотпна грађана, који у својим кућама троше воду из водовода а неће да илаћају, те се тиме не само штете општински интереси, него се ствара и излишан посао око срачунавања и вођења тог дуговања по књигама. Да би се ти приходи од водовода тач није ирикупљали, Управа водовода псро ве ^ је суду општинском све ненаплаћене рачуне, да их екзекутивним нутем наплати.

СРПСКИ У СШИЦИ ИРОТИВУ ТУ РАКА У В Е 3 И М #ри ИЕШ) шш од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА написади Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЂ. (Академијски Савет Вел. Школе наградио арвом видовдаиском наградом отит. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат блт умними чужим умом и елавними чужоју елавоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом с.чавом). Карамзин. —<88>(наставак) По овоме уговору, дакле, Фердинандо је сада морао, нагнан и својом обавезом, што више иажње иоклонити одбрани својих градова, на наишм странама. На већу ревност у томе још га је јаче нодстицала она противна струја, која се, због избора крал>а угар-

Суд општински ттзветтава о овоме ^ра. ђане београдске — дужнике управе водовода, да је ове рачуне црсдао већ сво јим извршиоцима и иозива граЦне, да свој дуг исплате, јер ће се иначе исти екзекуцијом наплатити. Одсудаопштин вар. Веограда 19. Марта 1894. године АБр. 1636. НЕДЕЈБНН ИЗВЕШТАЈ од 14. до 19. Марта 1894 године о хемијском прегледу животних срестава и других предмета од утицаја на здравље људско за општину вароши Београда. Поводом више случајева разболевања од сира, прикупљенб је од овдашњих продаваца 30 разних проба сира а поред тога наре1)Сно је једнога дана, да се сав снр, који се из околине Београда у варош уноси, иретходно у државној хемијској лаборат. прегледа. Ова наредба и ако није имала сгручњачке основе и ако је о њој држав. хемијска лабораторија тек у очи даиа прегледа сазнала, ипак је према приликама, како се могло. извршена. Све пак послате пробе сира испитане су на метале, микросконски а и на отрове, којп се по кад кад у самоме сиру стварају и који вероватно у ред птошаина долазе. При свем том што су пробе сира том комплокованом и свестраном испитивању подвргнуте биле, инак ни у једној нроби не беше могућно какво страно, по здравље шкодљиво тело доказати. Познато је, да у извесним случајевама, сир може у организму човечијем појаве тровања да изазове и испитивањем таквога еира, нађено је у њему једно у иглицама кристалисано органско једоњење, које испод 100° ветри и које се љутим укусом одликује и на организам као отров дејствује. Вероватно, да је такав сир и код нас био узрок оним случајевима разболевања. Али на жалост, међу многобројним послатим пробама сира не безле ни једне од оних, које ског, иротив њега разви у Хрватској. Јер он сада, да само и своје противнике за се задобије, мораше свима силама радити, да своје градове што боље заштити, тим пре, што Турци, користећи се тим домаћимвојнама, најжешће беснише по околним пределима питоме Славоније, Хрватске и леие Далмације. Да дакле испуни своју обавезу, он мораше у градове хрватске и далматинске, који се њему иокорише, ирикушвати јачу посаду. Могаше ли та прибављена посада при ондашњим околностима Фердинандових аустриских земаља бити од људи друге народности, ако не од све самих сраских Ускока и хрватских најамника? Немачка војска зацело није могла датп задоволења, а сем тога њу и нерадо примаху хрватска властела у своје градове. Тако г. 1527. мес. фебруара бан Баћани договарао се са бискупом Дринстифом Раубером, као поуздаником краља Фердинанда, да се за посаду бихаћског града не узимају Нсмци, већ Чеси нли Словаци (Даз воЗеће Киесћ! 1исћ! 1)еи1"8сћ зешЈегн Воћппбећ о(1ег \\чп сН«сћ о-и! рнсћбепбсћШхеп веш 8о11еи.)( ! ) Ираз(') 1орас1с К.: ВШас 1 ђЈћаЉа кга.јша, стр. 62.

су тровање ироузроковале. Нити је држав. хемијекој лаборат., као■ што бино правилу требало бити, упућена избљувана маса болесника трованих сиром, у опште никакав објекат, који би стајао у неноередној вези са случајима тровања. Да су пак ову стпар надлежни нравилно извели, свестраним испитивањем сира сазнао би се бар узрок тровања, а кад се зна узрок, онда је већ лакше нредузети нужне мере ради спречавања таквих несретних случајева. Надлежни а и појединп грађани умољавају се, у случају, ако би се, сачувај Боже, онет тровања са сиром десила, да држав. хемпјској лаборахсјрији пошљу пробе баш од онога сира, који је тровање проузроково а по могућству и избљувану масу. Све нробе сира, које су на иреглед послате, беху исправне. Поред испитивања сира, аналисане су и воде из београдских водовода. Резултати су тих анализа ови:

03 ој ^ \о © о

И Ф .

Чврсти материј.

Утрош. перман.

Хлора

Азотне кис.

5 ај « о

со | аа!

И

ЕН м

У 1 ЛИТРУ ВОДЕ ГРАМА

еЗ - I

л 1 - |

Нов. водчн. чесма лабар. Вар. водов. чес. Дом сиротне деце Биљбидер. вод. скадар. Римск. вод чесма I

141 , Г'3' 94.

«,.0 ^'25 8

0-530 0-305 0-330 0-292

0-0022 0-0008 0 0012 0-0015

0 0185 0-0048 0 00 о 1 0-0068

о-ооз 0 008 0 -0047 0011

св ©

47 | 1 а> и: : О | 05 ј И

Из државне хемијске лабораторије у Београду 31. Марта 1894. г.

Од 21. до 26. Марта 1894 године, Из санитететскс ревизије, коју је у кварту теразијеком извршио општ. лекар г. Др. Јован ЈоеановиЛ Змај , упућени су д])жавној хемијској лаборагеорији на преглед и оцену ови предмети: 6 пробе млека, 1 боза, 2 милерама, 7 бибера, 6 цнмета, 7 паприка, 7 зејтина, 1 вино, 3 кисела млека, 1 лонче, 1 воигг. свећа, од којих неисправни нина, која се јако осећала у св.има градовима хришћанским према Турцима, ноиуњавана је ириновљеним доерљеницима српским, којн нагрнуше у хришћанске нределе онда, кад упоредо са султановом војекомна Беч (1529) и босански и херцеговачки Турци навалише јаче на Славонију и Хрватску. Је]> после тогарока највише опустеше плодне равнице у Славонији, а сав народ }тече у градове, од којих неки овог пута већ падаше Турцима. „Зато краљ би принуђен нове мере нредузети, једно да одговори својој, на Цетинском сабору иримљеној, обавези; друго да сачува своје унутарње аустријске земље од турских вандалских наиадаја"^ 1 ) . С тога 1530. г. наименова за главног војводу своје војске у Хрватској и околним градовима Јована Каг^ијанера, па му допусти да ио земљи унутарње Аустрије купи добровољце. Прцродно је мислити, да су тс добровољачке чете Кацијанерове, чим је дошао у Хрватску, још већма нарасле новим дошљацима или Ускоцима српским. Тако повећану војску' своју и од оних нерасе(') Ваничек (Шимвћ Ј. М$ Ист. војјг, крајиие, кљ. X, с'тр. 11.