Београдске општинске новине

Б рој 16.

71

Год. XII.

беху: 1 млеко с водом раиблажено, 2 зеј тина, један еа еезамом а други с котоновим уљем измешан, 1 бибер фалсификован пројиним брашном, 2 цимета један са ше^ером, други са сувим лебом изметнан, 1 лонче рђаво глеђеисано, из кога слабо сирће ])аствара олово и једна ..воштана" свећа, која је од чисто церезина. Остали предмети беху исправнн. Резултати анализа вода из београдских водовода:

Нов- водов. јј г1 |, чес. у лабор. ј 94. Вар. чеома код Воз.црк. |ј Римск. вод. ,ј чесма II. Биљбидерс. ј чесм. палил. I пијаца

[Чврсти маторнј.

Утрош. перман.

Хлора

Азотне кис.

ГРАМА У 1 .ШТРУ ВОДЕ

10° 1! о-5зо 0-310

7- 25 "| 0 274

8 26 °, 0 330

0-0021 0-0015

0 017 0 004

0-0015, 0-0068

0 0009 0 0052

0 0028 0-008 0-010 II 0 0056 ,

■ < а

Ноз. водов. чесма у лаб. Вар. водов Тоскиначее. Римск. вод. чесма II. Нил .биЈгдер Скадарс. ул. чесма

30| 94

"Ц 10 V, 10-,, 8-,;

лора

•Лвроти I Утрош. I ^ матер. 5 | хамел. '

ГРАМА У 1 ЛИТР.У ВОДЕ

I Азотне киеел.

0 535 0-32) 0 298 0-342

0 0028 0 0018 0 002 0-0012

0017 0-048 О-006 0-0048

0 0025! 0008 0011 0 00421

29

Из државне хемијске лабораторије у Београду 7. Апрпла 1894. год.

ИЗВЕШЂЕ о кдању стоке на ошитинсшш кланицама ii отуд добивенн приход у месецу марту 1894. Г.

Према досадањим извештајима било је прихода од месарске аренде и узгредних таксау!89о. год.: Јануара 31.758'50 дин., Фебруара 25.589 дин., Марта 26.944'60 динара; ау 1894. год.: .Јануара 31.98Г70 динара, Фебруара 30.844-90 динара, Марта 35.103'15 динара. Из контролног оделења суда општине града Београда 6. Марта 1894. год.

СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД ПОЖАРА У мееецама: Јануару, Фебруару и Марту 1894. г. 1. МЕСТО ПОЖАРА

Из државне хемијске лабораторије у Београду 31. Марта 1894. год.

Од 28. Марта до 2. Априла 1894. год. Из санитетске ревизије, коју је извршио шеф ошнт. лекара г. Др. Мих. Хоџи-ЛазиЛ, послато је државној хемијској лабораторији на преглед: 6 проба млека, 1 мед, 1 сир, 2 пробе саламуре од сира, 3 масла,

I. За грађанство заклато је: 1 биво, 371 во, 300 крава, 107 телади, у тежини од 3570 кгр.; 3 овна, 5895 ја-. гањаца, 12 јарета; — 1372 свиње, дебелих и средњих, који су укупнотежиле 82092кгр.; 36 прасади до 20 кгр. и 13 прасета до 10 кгр. комад. Од напред поменугог броја свиња, марвено декарским прегледом нађено је 34 комада бобичавнх, од којих је месо прописно поништено. II. За државне заводе : 28 волова, 10 крава и, 31 јагње. — Од ове етоке, коју је лиферант к.тао, претекло

У КОМ КРАЈУ

Кров

Таван Слеме

и (ТЈ д а а

. -д В- св 5- О л ° Р-1 о

л к о Н

Оотало I

СВЕГА

У кв. варошком

1

8

1

_

1

11

„ „ теразиском

—

6

—

1

— •

7

„ „ савском

2

—

—

1

3

„ „ дунавском

—

—

3

—

—

—

3

„ „ палилулском

—

—

—

I

—

1

2

„ „ врачарском

1

—

—

—

1

2

Изван варотпи

2

2

С В Е Г А

1

3

17

2

1

6

30

2. ВРЕМЕ ПОЖАРА

1 милерам, 3 вина, 4 зејтина, 3 паприкс, је и у варош за грађанство унето 300 кгр. 3 бибера, 1 сирће, 1 цимет и 1 воштана — За вишак у варош унесенн, наплакена свећа. Од тих предмета као неисправнп по- је нрописна аренда. казали су се ови: 2 пробе бибера једна Ш

ДОБА ДАНА

Недеља ||

и: Ф в о И

Уторак ј|

оЈ Ч Ф о< О

н а и Н Ф

« еЗ Н Ф Д

Субота јј

СВЕГА

Од 6 с. ујут. до 6 у в. Од 6 с. у в. до 6 ујут.

2 2

2 1

1 8

2

4

2 1

2 3

9 21

С В Е Г А

4

3

9

2

4

3

5

30

измеигана с брашном а друга са сувпм лебом, једна проба цимета такође фалсифи-

П р и х о д. За стоку која је клата за грађанство, кована са сувим лебом, 3 паприке од којих ј за претекли вгапак од тајина унесен у две беху измешане с брашном а трећа са варош, наплаћено је свега на име арснде ситном цигљомили црвеиом минералном бо-' 33.378-70 динара, на име кланичне гаксе јом, једно сирће нечисто, бешс пуно сир- 1.008-35 дииара, на име лекарске таксе ћетних јегуљица. 716-10 динара.

Остали предмети беху исправни.

Свега прихода од месарске арендо и

Аналисањем вода из беог])ад. водовода I других такса у месецу Марту, било је добивени су ови резултатп: I 35.103 - 15 динара.

Из статистичког оделења суда општине вароши Београда 10. Априла 1894. године У Београду. СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКОЈ

Путнички саобраћај варопш Београда. У седмици од 20. до 27. Марта 1894. године допутовало 859. отпутовало 732. Од којих су: а.) Пола: мушког 815. женског 44. б.) Вероисповести: православне 772. католичке п протестан. 53, мојсијевске 29, мухамеданске 5, свега 859. "

љених становника јужне граиице горње Славоније и Хрватске постави Кацпјаиер у Хришћанске градове као јаку одбрану против Турака.(') А да таква спрема Фердинандова на оним нашим странама не беше без значаја, види се најбоље отуда, што се Турци од тога узнемирнше, те паша освојеног дела Хрватске између В])баса и Јадранског мора премести свој главни стан у Ливно; а Ибрахим војвода у Удбнни предузе да сагради себи двор и да ту остане. Тврђаву Мерзин одлучпше Турци да оираве, утврде и да ставе носаду; а ишту да ее и остаде твр^аве утврде, и да одатле униште све крајеве ове крал>евине.( 2 ) На ова:ј начин поступно Дође у све градове у горњој Славонији, јужлој Хрватској и Далмацији, који беху ближе Турцима, меето домаће војске, ова друга најамничка »ојска, који сачињаваху у главној маси српски Ускоци. Кад се та тако наоружана маса показала и војнички храбра и врло уиотребљива за брањсње Крајине од Турака, онда се она мало ио мало по војнички до-

(') На истом месту, стр. 1. (®) На истом меету, стр. 11 дрнје војводи Кацијанеру).

теривала и претварала у праву народну војску, која је доцније добила неко особито државно-грађанско уређење, удешено у војничком духу, за војничке државе. А прави службени зачетак тако војнички уређене једне крајине, бива тек 1538. г., када се од нових досељених српских Ускока образовала у Гор. Славонији три капетана. А дотле све, као што видимо, развитав те т. з. Војничке крајине ишло је поступно. Из руку домаће војске одбрана војничка прешла је у туђцнске, а из ових у Ускочке српске, који и сачињаваху главну масу крајишке посадне војске. С тога мп држимо, да зачеци постанка Војиичке Крајине датирају из много ранијег времена, од ирвих доеелења ускочких у дллматинске, јужно хрватске, босанске и славонске градове, јер су прво те мале гомилице дале новода, да се број њихов уве^ава новим досељеницима, из чије компактније масе постадоше доцније сталне пуковније. Пазашто Феслер и Енгел не греше много, кад „означујукао заметак Војннчке крајине насеобине Матијекраља у Личке и Крбавске крајеве"^ 1 ) и ако Ва-

-12. (Иисмо бискупа Ан-

( Ј ) На истом месту, стр. 18.

ннчек не мисли тако; а ниЈе потпуно оправдано ни мишлење Керчелића и Ч. Мијатовића да је Сењ „излазна тачка војничке крајине", или да се у њему ударио први камен темељац за образовање Војничке крајине.^ 1 ) „Нрво доба Војничке крајинеје, дакле, оно време кад она беше поседнута са не хрватском војском до устројења првс народне војске у горњој Славонији, која сачнњава ираву излазну тачку њезинога постанка".( 2 ) Крвави домаћи рат, који је 1530. поново букнуо у Угарској, разбуктао се и у целој Хрватској, те су Турци тада употребили најзгоднију прилику, да са свију страна ударе на „хрватско краљевство". (НАСТАВИИЕ СЕ)

( Ј ) „Матица" за г. 1865. бр. 10. ( 2 ) Ваничек (ШимиК Ј. М.): Ист. војн. крајине, кн. стр. 1.