Београдске општинске новине

— 74 —

Број 17.

одборниди, иредложе одбору, које би се земљиште могло уступити поменутим друштвима за подизање њихових домова. С екретар чита молбу Емплијс Јовановићеве, учиге.т.Јгце. за номоћ. Ђока ДимитријевиК. — Ја предлажем да јој се учини олакшица тиме, што ће јој се бесилатно уступити каква оиштинска кућа — ако има у крају где она живи, али у готовом новцу не може се. Игњат Ђа]лони. — Има ли то дечије забавпште какве пбмоћи од стране општине? (Чу је се: нема,); Иошто може бити да има грађана којима је то забавиште од потребе, то му треба дати какве помоћи. Коста ГлавиниК. — Овакво једно забавиште било је удунавском крају пре 5—6 година. Основало га је нарочито друштво, које је чинило што је могло да га одржи, добило је бесплатан стан код цркве и од општине нрибор: таблу, клупе, стол и т. д. међу тим друге номоћи није добијало. У том забавишту била је неко врема н г-ца Јовановићева а доцније је сишла на Саву. Пошто ностоји друштво за уленшавање Савског краја то бн требало оно да помогне ову госпођицу а општииа може да да прибор школски, јер зграде општина тамо нема. ( Чује сс: да се одбаци молба. ПредседавајуКи пита, да ли се решава да се одбаци? По решењу одбора молба је ова одбачсна. С екретар чита извештај о иогодби за откуп куће Маше Димића. Цена 15.500 дин. без икакве оправке. Ђе.рман ЈоваиовиИ. Ми смо пре овластили председника да он стуии у погодбу. Зграда је била нонуђОна за 16.000 дин. а 5.000 дин. траже се за оиравку ако хоћсмо. Ја мислим да примимо ово а иренОс танпје и сав трошак да падне на терет иредузимачу. Антоније Јовановиб. — Ја мислим да мп њсга треба да понудимо са још нижом ценом, јер, каква је та кућа, ми опет нећемо иматп школу као што треба. Требало бп да му понудимо за школу 14.000 дин. М ата ЈовановиИ. - Ја бих био рад да знам, колики је тај илац и пмали комоције за школу ? \\редседава)у&и. — Комисија је то прегледала и нашла да је добар. Андра ОдавиК. — По извештају комисије одборско у лицу г. г. Др. Павла Поновића н Ста-

СРПСКИ У СТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРШ У в Е 3 И СИ НАРОДННИ СЕОБШ У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА написали Р. АГАТОНОВИЂ и П. М. СПАСИЂ. (Ака,\е.иијскп Оавег Вел. Школе наградио арвом видовданском иаградом оггшт. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом намеку, и славити се туђом сдавом). Карамзин. —<§ф—• (наставак) С југа .тетео је г.тас, да се мостарски и босански паша са још пет других спремају на велику војну, да освоје целу Хрватску, а овамо у Славонији градови Моровићеви пада.ти су Турцима редом један за другим/ 1 ) (') 8 п1 1 6 1 к 1 а 8 Т.: Рју . ћгу. кљ. П. стр. 26.

ноја Николићи учитеља, види се. да комоције има довољно, а и иначе пробитачније је по опшгину да куни ово. Због тога смо ми и донсли решење да се оставл.а предеедиику ако може још што год да откине; он је откинуо 500 д. и ми пе треба ово да одбијемо, него треба да примимо. ГЈредседавајуКи. — Усвајате ли да се одкуни Хч-ућа Машина с тим условом да он сноси тСрег за пренос тапијо, а све за 15.500 дин.? По саслушању овога одбор је решио, да се кућа на топчидерском брду Маше Димића откупи за школу топчидерску за 15.500 дин. у сребру и да му се ова еума' исплати онда, кад општини иреда уредну и судом потврђену тапнју. Иснлата ова да иадне на терет зајма, а нродавац има сносити све тротнкове и таксе око преноса овог имања на општину. Секретар вели, неколика лица још су 1892'93 године поднела молбу да се ослободе мерине за угаљ Сењски који доносе у Бооград. Тако исто моли п Бродарско Друштво да се тога ослободи, пе је због тога бнла пзабрата и комлсија која се није састајала. Игњат Вајлони. — Што се тиче молбе нриватних лица не могу да се упуштам у дебату, али што се тиче бродарског друштва, ја вас молим да што пре решите јер ће оно иначе бити принуђено да тражи помоћ код влас/ги. јср оно плаћа таксу а међу тим не нреноси свој угаљ по београдској калдрми. Друга друштва која раде поред српске обале од толико година не плаћају ни 5 нара таксе, а за то што се ово зове бродарско друштво и што има своју управу у Београду, само за то плаћа. То нема емисла. Ја мислим да одбор треба ово одмах, без одлагања, да роши да се ослободи, — а што се тиче приватних лица то може комисијски." Мата Јованови/1. — Та је ствар била већ не колико пута пред одбором. Ја сам био увек одсудно противан да се мерина наплаћује, јер пема места да се нанлаћује ма од кога. Ко је год довозио сењски угаљ то је било да га протури за Шабац или на страну директно, и никад од мерине нијо ни епомена било. Дакле не само од бродарског друштва, него у онште ни од кога не треба да се морпна наплаћује. Коста ГлавиниК. — Бродарско друштво то јо једна трговачка уетанова алијошвише и патриотска, коју треба да потпомаже и држава, и онИсто тако градови око Бихаћа у бихаћкој крајини највшпе су овог пута страдали. У октобру су Турци прешли Уну и робили пределе око Бужпма и Стабанце; тамо су их превезли људи Зрињскога,_ који се тада пазио сТурцима/ 1 ) Град Крупа била је још у горем стању својим јако изложеним положајем према Турцима, који су највећма на њу навалшвали, знајући да ће настати крајна опасност за све околне градове у краљевини Хрватској, ако она падне. С тога се и бан Карловић највише старао, да њу заштнти. Још г. 1529. спремали су сеТурцм наКрупу, „а Карловић ни иушкара ни новаца да град у добром реду уздржи". Месеца јуна 1530. г, оиет се Турци спремаху на Крупу, а Карловић тражаше од Кацијанера, да му бар коју центу ираха пошље. Живећи у пријатељству са кнезом Зрињским, Турци су тим јане нападали ина градове око Круне, шго су штедели земље Зринскога, те августа меееца 1531. г., јавипге Бишћани капетану Еразму Турну, да се велика војсгеа турска креће на Круну и да Турци чак и топове вуку да град заузму.( 2 ) Кад пак бан (') Вора81с К.; ВШас 1 Т»1ћас'ха кгајта, етр. 15 5. ( а ) На истом меету, стр. 211. и 212.

штина и приватни. Друге су општине помогле друштво тиме што су купиле његове акцпје; београдска поштина то до данас још није учинила него шта више још и емета друштву са мерином. Бродарско друштво има да издржп борбу са два страна друштва а то ће моћи ако његови пздаци буду што мањи. Издаци друштва врло су великп н најмања корист њему је добро дошла. Тај угаљ пакдо1>есамо на београдску станицу, ту се ранжира н одмах опет узимају га одатле бродови и троше, — у Београду самом од тога угља ништа се не троши. Приватни, који троше угаљ у Београду, треба да плате мерину ошнтиии алп они који довозе сењски угал, на станицу београдску на га даље транспортују или низ воду или уз воду, свп тн треба да се ослободе од нлаћања мерино. Уз то треба нашим људпма датП могућности да могу копкурисати са странцима, и с тога ја држим да би са. свим било умесио да сс односно бродарског друштва одмах вечерас донесе рсшење да га ослободимо, а одиосно приватних лица треба ако не _ данае, а оно прве'седнице донсти решење. Ђерман ЈовановиК. — Ја се потпуно слажсм с предговорницима, само бих молно опо: ако је то ушло у буџот нрихода онштинског, онда да се каже одакле ће се накнадити ова сума? Ђпка ДимџтријевиК . — Ја со потнуно слажем да се ослободи од мерине за угаљ, али не само бродарско друштво него и сви остали. Што се тиче овог што г. Ђерман каже, — мерина није само за угаљ ного јо мерина општа, дакле за све земаљске нроизводе. Овде ћемо ослободитн само један известан артикл, тако да ће у тој партији бити само^мање прихода и нншта више. Ми немамо шта да се бринемо да попунимо ту партију. ПрвдседавајуКи. — Ја мислим овако: да ми решимо вечерас односно бродарског друштва, и да изборемо комисију или да преустројимо ону која је нре била, те да оиа реФерише односно приватних лица. По саслушању овога одбор је решио, да се српско бродарско друштво оелободи плаћања мерине и осталих оиштинских дажбина на угаљ из Србије, што га на својим бродовима троши. Остале молбе да ирегледају и оцене г.г. Ј. Бајлони, А. Ј. Одавић, Вл. Чортановић, одборници па иоднесу одбору своје мишљење на решење. Карловић умре 1531. год., онда за његове градове Крупу, Мутник и Нови Град, настаде још већа опасност, што немаше човека, који би се за одбрану њихову тако ревносно старао. Али ипак за овај мах та опасност мину, што кнезови Зрињскн узеше на се да уирављају Карловићевим градовима. Док су овако на овој страни градовима словенске и бихаћке крајине претили само босански Турци, дотле су тамо у нриморским, далматинским градовима, особито Клису, цајвећа страха задавали мостарски и босански паша. Године 1530., када се сиремала она војска турска ирема Круии, дође глас да се и на К.тис вуку топови турски. Кнез Цетар Кружић једнако тражи од краља иомоћи, јер од кад служи кра ва, његови војници не добише илате. „Тешко је и мени — вели Кружић у своме писму —* оставити овај град, који сам толико пута од толиких војска одбранио, а да га ја оставим, пронао би, како су пропали толики градови"^ 1 ) Краљ га теши, да се стрпи за време, добиће помоћи, али она онет ни с које стране не долазаше, те град долазаше ( ! ) 8 т 1 б 1 к 1 а 8 Т.: Роу. ]1гу. кш. II. стр. 26.