Београдске општинске новине

— 75 -

Год. XII.

Сккретар (чита:) — Године 1890. одборје био решио да се Даринка Маленић иошље у Цирих ,да изучи медицину. По закљученом уговору имала је сад да сврши медидину, она то није урадида због болести и моли да јој се продужи рок за ссвршаваљо. (Чита модбу.) М аоко ВелизариА. — Мени је иозната ова девојка за то, што ми је била ученица док сам био ' наставник. Она је од одличних ђака, ја сам јој видио индекс, врло јо уредна. Она се тамо поболола и дозволом од деканата садје овде и боље је сад са здрављем. Ја мислим даје право дајој се учини што она тражи. Одбор је рвшии , да се Даринки Маденић изда неиздата штиггендија но 200 дин. ме•сечно од 1. Септембра 1893. до 1. Маја 1894. г. Да се Дарпнки Маденић нродужи нздаваље штипендије. од 1. Маја 1894. г., иа :;а 18 месеци, у коме ,ће року опа бити дужла, да положи докторат. Ово иродужење ,да будс иод истим иогодбама, под којима јој је и до сада издавано. ДХтипендија јој се има издавати тромесечно у иапред у злату. С екретар (чита:) Врачарско друштво поднело је овакав акт оиштини: (Чита.) Влада ЧортановиЛ. —' Ја се сећам да има ту ваздан иредмета који стоје и данас, а подносе нам се они којн су јуче и прекјуче поднесени. € тога треба ићи редом а не узимати пове ствари ире него што се старе реше. Секретар чита иредлог друштва, који гласи да се један део преетонице назове „Оавинац" и .једна улица „улицом Св. Саве". Г1<ж Жарко П етровић. — Наша су г. г. учитељи ушли непромишљено у ту прославу, и пошто ■ова у Ст. Ср.бији и Македонији неби била ни од какве користн, него бп само изшпла на једну параду као и многе друге свечаности што смо их приређивали, то су се учитељи решиди да је ■оведу само на чисто школску нрославу. У остадом ■брука. је за престоницу српоку да цео један њен ,део носп имс Енглезовац. Мени се чини да би то требало снречити, да такав назив треба сузбијати. Због тога ја сам мишљења да би овај нредлог требало остварити. Једина неприлика то је, што не знамо шта 1>е Макензи на. ово рећи. Ћока Димитри)вви&. — Ја се само могу радовати кад видим да ее иоједини грађани или кориорације старију да се отресу туђих назива, у све већу опаеност. Тако г. 1531., јавља неки Андрша, Михаљеви!), да је Кл.ис у крајњој невољи, (агх СКавепбГа т пШпо .а<?И; роиси!о). Турцп на име саградшпе тврђавпцу у Солину, не далеко од Клиеа, те да одатле ударају на Клис. Године 1532. падоше и иод сами Клие предвођени Млечашшом Николом Кверинијем. Кружића не беше у граду, што јамачно беше некуда за помоп отишао. Турци опколе град, па покушају да га издајом освоје. У град се увј т че неки пздајица, који, обунен у свештеничко одело, склони грађане на нредају, пошто Кружнћа иема, да граду притече у помоћ. На тај пачин 4. јула уђе у Клнс Никола Квериније са Турцима, па заузев варош и тврђаву, стави у њу јаку турску иосаду. Ну, на скоро за тим, кад је једном пошао Кверини на сајам у Нољице, доплови изненада Кружић из Јакина са 2 000 момака, и снажно ударив на варош Клис, освоји је помоћу евојих приврженика. Тамотиње Турке све посече, осим Саиџак-бега, кога баци у тамницу. Неколико дана доциије предаде му се и град, где у беснилу његови војници посекоше онога фратра, који је наговорио Клишане на недавну предају; а

јер ће се после сто година мислити да су ту Енглези живели. Ја сам за то да се још вочерас то реши и са похвалом бих сваки такав предлог прихватио. Коста ГлавипиК — Господин Марко лепо је казао да ми врло често правимо параде које нам не доносе користи а врло често штете, а то је са свнм оправдано. Још пре 4 иди 5 год. образована је комисија овде у одбору ради прекрштавања улица и крајева, и та је комисија — у којој сам између осталих и ја био — предложила да се тај крај зове „Св. Савски крај" а не „Савинац". Г. Макензи без сумње нема права да тражи да се по његовој волш крштавају улице и крајеви, а ја мислим да би тај крај требао да се зове „Св. Савски крајЧ. Ми смо онда предложшш били другу улицу да се нрозове по имену Св. Оа.ве, а та је била у близнни Св. Оавског Дома, а то је било за то што смо по извесном принцииу улице крштавали и грунисали. Мага ЈовановпИ. — Ја сам хтео да одговорим ион Марку који се боји да иеће што Енглез нашкодити тамошњим становницима ако они иромене назив тог краја. Ви знате да је он повернлац већпне тих становника и зна се шта он може према својим дужншџша да чини, али он не може никаквим законом да их натера, да тај крај зову Енглезовац, које се име случајно иротурило. С теван Максимоеи&. — Ја се потпуно слажем с предговорницима само имам то да приметим, да се не би ко збунио те да не зна ко је тај Сава, нека се сове Св.-Савски крај, јер ако хоћемо да мењамо имена нека је јасно и чије је. М арко ПетровиЛ. — Ја нисам мислио својим иримедбама да одбијем предлог, само сам скренуо нажњу, знајући какав је положај многих дужника нрема својим повериоцима, С тога сам дакле изнео ово, а ако ви налазите да нсће бити ништа, онда ја немам ништа нротив изнесеног нредлога. Влада ЧортаповиК — Пошто једино општин. Управа има право да даје називе иојединим крајевима вароши, то отпада бојазан оца Марка да може Енглез да гони тамошње становнике, јер од њихове воље не зависи име тога краја. Ја потиуио иримам овај предлог врачараца да се овај крај покрсти, само не могу да примим назив Савинац, јер многи не бц знали ко је тај Сава, него да се нрими назив старе комисије а то је „Св. Савски крај" а Орашка улица да се нрозове „Св. Савина улица". Давид СилшЛ — Ништа неће да нам бмета да се тај крај нрекрсти, и да се не зове више 18. септембра оте Кружић помоћу капетана речкога и еењскога, такође и турску тврдињу у Солпну. У сред овог околишног ратног тпамена С једне и друге стране стајаше у бнхаћској крајини тврди град БихаЛ (Бизиће), као сури орао на високој стени, изиад хаоса ратне вреве, која у подножју њетовом букташе вудканском ватром. Но паду Јајца босанскога не беше на крајини тврђег и важнијег града, који би могао својим бедемима за дуго пречити пута османској бујици у хришћанске земље. Стојећи на згодном стратегијском месту, на левој обали реке Уне, Бихаћ својим ноложајем домииираше целом околииом, будући једини у стању, да, после заузећа Лике и Крбаве од Турака, спречи истима елободан прелазак у Хрватску. С тога се и хрватски сталежи стараху, да га из раније што боље утврде, како би од њега за своје краљевство направили друго Јајце босанско. Још г. 1527. месеца фебруара тражио је бан Баћан од Фердинанда војску, да поседне град, и то само — Славонце или Чехе. —- Краљ одговори 28. апр. исте г. хрв.

Енглезовац. Али да не би направили збрку са именом „Св.-Савски крај" пошто има већ „Савски крај", то ја мислим да треба да оетане назив Савинац. Ђ"рман ЈовановпК. — Ја мислнм да усвојимо како друштво предлаже те да задржимо назив „Савинац". Коста ГлавнниИ. —- Већ је иапоменуто један пут да Савинац не одређује оно што треба да значи. Сава има ваздан у народу, и ио чијем со имену назвао тај крај? — Много је одрсђеније кад се каже Свето-Савекн крај ; ту збрке ие можо бити између Савског и Св. Оавског краја. Андра ОдавиК. — Ја сам хтео да донуним говор г. Главинића, јер усвојпти назив „Оавинац"' за цело не би било оправдано. Ја ћу да упозорнм г. г. одборнике на Васину улицу за коју врло мало људи знају да је улица Васе Чарапића. Давид С имиЛ — Г. Главиннћ изволео је роћи да је боље назвати Св.-Савски крај него како друштво ово тражи. и вели да у овом другом случају не би ее, знало по коме је тај крај тако црозван. Ја мислим да је боље име Савииац, јер ако има сложено име н. пр. с придевом, ипак се изговара само последља, главна реч, и онда би имали два. краја с једним именом. Мата ЈовановиЛ — 0 овоме називу без сумње су размиелили добро они који су га предложили. Ви знате да наш народ избегава многе речи, и пре ио нгго би он употребљавао те три речи, уиотребиће назив Енглезовац те би овај инак остао; с тога треба узети име Савинац. То је лепшп назив и радије ће се нримити него кад би се казало Св. Савски крај. Коста Ј'лавини/1 — Ми смо имали само једиог Ваеу Чарапића, а колико има београђана који знају на кога се одноеи име Васино улице? Ми не дајемо цме за данас него за будућност. Андра Одавиб — Име Св.-Оавски крај неће начинити никакву забуну. Та ми н. нр. имамо два Врачара: имамо „западНи" и „источии" Врачар, и онај кога се тиче пита где је „западни" а где „источни" Врачар. 11редседава}у&и ■ — Ја мислим да се гласа ко је за „Савинац" а ко је за |Св. Савскн крај". Настаје гласање, и Одбор је већином гласова решио, да се део Београда између Крагујевачког и Смедеревског друма и Београдске улице назове „Св. Савски крај", ; а Орашка улица „улица Св. Саве". Лррдседавају&и — Још има Да се реши једна молба ЈеФте Најдановића. сталежу: „да ће Бихаћ утврдити у сврху, да буде поглавитим браником Хрватске, али нека се сталежи иобрину за то, да тај град пређе после у краљевску влаот... Краљ је радио, да што пре нспуни своје обећање, а то већ с тога, што је ндг.л •. муха ше битке одбранбена линнја на Врбаеу била напуштеиа, а паша борански Хозре ј) д херцеговачки Мурат све жешће продираху у Хрватску, па се већ тада требало бојати, да ће и Бихаћ нодлећи турској снли'^ 1 ) Године 1528. но.стави краљ у Бишћу иосебнога капетана, којије уједно и Сењем зановедао. Али доцније се указала нотреба, да та два града имају засебне капетане, те је први капетан бихаћки био Еразмо Турн , а кад он отступи, повсри краљ 1535. одбрану града, Биптћа и Рииса вараждинекоме жунану Петру Кеглевићу. Тако старање за утврђење тога града изазвала је потреба, што се одмах месеца јула 1528. г. већ купила једна турска војска нод ВиШћем, која крај њега иродре тада чак, до Крањске. (НДОТАБИЋЕ СЕ) {') 1 ј о р а 81 с К.: ВЈћас 1 ћШаска кгајта, стр. 62.