Београдске општинске новине

Год. XII.

Б рој 19.

Н. ВулковиК. је противан томе да се узму од њега та к<>ла за то, што је казао, да је кмет с њиме већ погодио, и само да му се исплати. С. МаксгшовиЛ је такође противан да се узму та кола, јер, вели, да су добра, задржао би их ©н за себе. А. ОдавиК види из извенхтаја комисије да су кола већ 2—3 месеца у рукама општинским, и нрема томе не може ни бити говора о томе да ли да се узму или не. И он мисли да треба да се одбије ова молба, али ако се одбије онда ће овај тражити накнаду за нослугу. \1релседат)у(1и обраћа пажњу одбору да је он заиста још пре месец и по дана понудио та кола општини и да се она ту и налазе, али да нису никако била у унотреби. После тога та су кола секвестирана од стране нолиције, за неки његов ! дуг, и ми ако их узмемо морамо новац полицији нослати а не њему. А. ОдаекИ пита јесу ли кола послата општини од стране полиције или од његове стране. ПредседавајуИи каже да је он нонудио колаопштини, али у току тих нреговора, да је стигао секвестар од иолиције на њих. Поа Ћарко Петровиб је мишљења, да, пре него што се о овоме реши, треба да се зна колико онштина издаје годишње на ириватне Фијакере, и да ли тиме не издаје више, него што би је коштало да сама има свој Фијакер. ПГго се тиче обог Фијакера, види да ће бити изложен јавној лицитацији, па ако је добар нека се и онштпна надмеће, па нека га узме на лицитацији, јер ће га тако много јеФтиније кунити. Председавајуби одговара и вели, да не може тачно да се зна колика је сума нотребна за ову годииу, јер то зависи од разних случајова. По саслушањ)' свега овога, одбор је решио, да се преко ове молбе пређе на дневни ред. Влада ЧортановцИ предлаже да се ислрави у једноме од прошлих протокола оно мссто, где се говори о благодејању Даринци Маленићевој, н то у оном смислу, да јој се штнпендија издаје у сребру, а не у злату. (Чује се: нека и дал»е прима као што је и у ночетку примала). 11 ои Марко ПетровиИ вели да се њој иродужује оно благодејање, које је она имала у почетку, па како је онда имала нека га има и даље. Одбор је решио , да се штипендија Даринци Маленићевој издаје у оној монети, у каквој је и до сада примала.

СРПСКИ УСШИЦИ ПРОТИВУ ТУРШ У В Е 3 И СЛ НАР0ДНИ1СЕОБШ У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЋ и П. М СПАСИЋ.

(Академпјски Савет Вел. Школе наградио првом пидовданском наградом оашт. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит унними чужим умом н славними чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. (НАСТАВАК) Такав је случај био и са оним Маргетићем, кога мало пре споменусмо, који је као војвода ускочки, прешав на страну Хришћана, чинио ћесаревцима знатне услуге, а Турцима велике штете. Па такав случај био је и у ово доба код града Бишћа, о

Секретар чита протокол лицитацпје о давању под закуп па три годиие оиштинске утрине, Одбор је решио , да се попаша на општинским утринама уступи Адањи и Суботићу за хиљаду и четири динара годишње а да се од Леона Папе и његове кауције сва штета наплати. Инжињер Рака МутавџиЛ чита лицитацију односно плоча тротоарских, и саопштева одбору да лицитант Тонито нема мајдаиа камеиог у Остружници, и да је он тиме хтео да омете лицитацију. М. ВелизариИ мисли да би требало инжињерско оделење да одреди који је од те три врсте камсна: тончидерског, пиротског и остружничког најбољи по квалитету, и да иосле према томе ! узму онај камен чији су услови најбољи, па носле да се одреди која улица да се калдрмшпе којом врстом камена. После тога, мишљоња је, да би требало да суделује што већи број предузимача. Инжињер Рака МутавџиИ објашњава да је већ решила једна комисија у којој еу били чланови: М. Капетановић, К. Главинп]! п С. ЈосиФОвић, које улице да се калдрмишу којим каменом. За тим чита извештај те комисије. М. ВелизариК послетога објашњења мислн, да би требало стунити у погодбу са предузимачем из Пирота, ношто је он само јодал. иа ако он пристане на цену коју су два лицитанта за остружнички камен дала,. онда да се прими његова ионуда. И. М илишиЛ јс за то, да се узме камен који је најјеФтинији ио квадратном метру, а но елаже се с тим да мора бити у једној улици н. нр. пиротски камен, него који је јсфтинијн. Ст. МаксимовиК, се слаже са г. Милишићем и мисли да не треба узиматп пиротски камен ношто је он скупљи за два динара од кв, метра од остружничког, него да се узмо тончидерски и остружнички, јер је овај носледњн по квалитету једнак са пиротским. Влпда ЧоратновпИ говорн како је ово већ четврта седница како се о том камену говорн и то све једно и нсто; вели, да је питање о квалитету тих плоча већ решено, и скинуто с дневног реда, и да је решено да се тончидерски камен унотребљава у равним улицама, а остружннчки и ииротски у стрмим, и у улицама живљег саобраћаја. Пошто је пиротскн камен скуп, н ношто га можо да заменп остружнички, то мисли да треба узети тончидерски од 11-90 кв. мет,, а остружнички од 12 д. кв. мет. коме сад говоримо. Турски „Власи", који се беху настанили око Динарских планина и код извора Уне, око Унца, Срба и Гламоча. („Уа1ос1п ТПшгсогшп сцп сошогауегип* 111 2егђ, т ХЈпасх е! 111 Шашосћ")^) кад се изневерише Турцима, те стадоше ка хришћанству прелазити, јако су се томе Бишћ ани радовали, Таких је примера било и доцније много више.' Ове пак п]>ебегле „Влахе" — или босанске Ускоке — препоручшне Бишћани г. 1530. генералу Кацијанеру, молећи га, да их прими у хринтћанство, јер су ваљани и храбри .људи (бип! ћоиииоа с!е уа1оге.) Држало се, да ће за њима прећи у хршићанство и многи други „Власи". Поглавица влашкн Владислав СтанковиИ од Гламоча пношао је био главом у ЈБубљану, да се препоручи. Одмах трећи дан чим ови Ускоци у Бихач стигоше, раздрагани Бишћани потукошд једну турску војску под силним зидинама градским. Властелин жумберачки Јован Кобаснћ уступи овим Ускоцима зна тан део својих земаља у Жумберку да се

^ 1 ) 1|0ра81С К ВШас 1 1)111аска кгајша, с р. 60.

Н. ВулковиК је противан да ее то цитањо на ново нретрсса и одуговлачн, јер је крајње врсме да се то реши. Мисли да треба да с'е узме остружнички камен, јер се он разликује само за 0-10 дин. од топчидерског а међу тим је много бољи од њега, а што се тиче тога што предузимач нема мајдана у Остружници, то се одбора нншта нс тиче, он мора да калдрмише тим каменом, а ка.ко ће да га набави то је његова ствар. В. Б адер држи да је ово врло оиасна практика, што се не верма ништа оно, што је комисија била предложила, јер у комисији су били све стручни људи, и они су свестраније нроучили то питање. Мисли да се треба етрого држати онога распореда који је комисија учинила. Ст- М пксимовиИ је противан мишљењу г. Бадера н држи да не мора да се усвоји оно што је комисија иредложила, јер су у комисији само 3—4 човека, а у одбору је много више, и да ће боље решити што је више људи, него што је мање. За то је да узме онај камен, који имајеФтинију цену. Аитоније ЈовановиЛ иотиуно верује члановима комисије да су савесно вршили свој пос.ао, само. мисли, да не мора да се узме баш тај и тај камен који еу они одредили, јер би предузимачи мисдили да ми морамо да узмемо баш тај камен, и онда бн нам скуио наплатили. Он је за. то да са узмс камен који је јеФтинији. В. ЧортаноеиИ жали што није ту нИ једанод чланова комнсије, да објасни због чега су узели све три врете камена. Он мисли да је њих руководило то да доћу до и1то је.ФТиније цене, ида би сви иредузимачи имали посла. Моли да се прочита решење одбора о томе. Сенретар прочига то решење. Поч Марко ПетровиЛ мисли да се може овде мишљење комисије да измири са решењем одбора. Она је казала д се корисно могу употребити све три врсте камена, и да би остружнички камен могао да замени ииротски. Па ношто је велика цена пиротском камену, то је мишљења, да он отпадне, а да се узме само остружнички, па тек у случају ако ои не би могаО све да подмири, онда да сс оно остало замени тончидерским каменом. В. Гадер каже да је прошле седннце решено да се може један камен заменити другим с тога што је г. Ђерман Јовановић казао да ћемо ми моноиолисати ту ствар ако усвојимо с.амо једну врсту камена, и да кажемо да од тога камена

ту настане. ма да беше ту жестоких противника том насевању Срба.^ 1 ) С пролећа пак г. 1531. опет се сирема.га велика турска војска на Бихаћ, водећи за собом многе топове и справе за опсаду града. Бишћани, чувши за то, пошал>у одмах гласиика Кацијанеру с нисмима, у којима болно описиваху своје стање, преклињући га, да им пошаље помоћи „и плату војниццма и то у добру новцу, јер новац што га добивају не ваља, и нико га неће примити". — На крају писма исповедаху: „да су готови умрети за краља и веру хришћанску, само ако им се пошље хране и барем нешто иушака и бојне справе".( 2 ) Ну овог пута Бишћане мину опасност од Турака, јер они тада беху уверени, да још нису кадри заузети тако тврд град, окрећући зато сад своје оружје вишенадругу страну, где сс издајом лукавих издајица хришћанских иадаху заузети исто тако важни г])ад Клнс. Петар Кружнћ, кад оно г. 15.42. истера Турке из Клиса и сруцга тврђаву у Со( Ј ) Иа истом местју, стр. 127. ( 2 ) На истом месру, стр. 70—71.