Београдске општинске новине

- 83 -

Год. XII.

морамо да калдрмишемо тај тг тај сокак. А данас п.чк кад се знају цеие иајииже од све три врсте камена, данас сс не може ни номисдити даможе бити монополисања. С тога, ношто је комисија решила који ће сокак да се калдрмише којим каменом, ја мислим да од тога, распореда не одступамо. Игњат Бајлони је мшнљења да може остружнички камен да замени пиротски, и нрема томе овде о ииротском камену не може битп говора, иошто је много скупљи. Андра ОдавиК. обраћа пажњу да је ииротски камен процентуално јачи но тврдоћи, и молп г. инжињера да објасни то. Инжињер Рака МутавџиК објашњава да је заиста пиротски камен тврђи од остружничког, и да би имали рачуиа ди се оп илати и мало више него овај. В. Б адер вели да је разлика пзмеђу инротског и остружничког за 2'40 дин. у цени, од кв. метра, а питање је, да ли је он толико тврђп да би имали рачуна ла га узмемо. (Чује се: јесу ли иоложили кауцију? ПредседавиууКи : нису). Пои Марно ПетровиК мислн да се сад не може то питањс решити докле не иоднесу кауцију, и за то време да грађевинско оделење ре®ерише која је понуда најбоља. Инжињер Рака ЖутаеџиК всли да еу сви нудили кауцију, али да кмет није хтео да је нрими. Андра ОдавиК каже да је само лицитант из Пирота положио кауцију у 5000 дин. Никола ВулковиЛ је за то да прво положе кауцију нрема количини камена, па онда да му се да посао да ради. Итат Бајлокм се не слаже с тим да се ова етвар одложи за идућу седницу, јер је крајње в})еме да се сад реши. Ои је за то да ее сад реши и само да они иоложе кауцију. После свега овога одбор је решио , да се набавка плоча и полагање тротоара од тончидерског камена у улицама: Кастриотовој, Крунској и (лшпл.анекој уступи Тодору Остојићу по јединачним ценама и то: за рушење старе калдрме и слагање камена и песка у гомиле по десет пара динарских од квадратног метра; за одкопавање и одношење земље на одређено место по један динар и петнаест пара динарских од једног кубног метра; за набавку

плоча од топчндерског камена, израду тротоара по прописаиим погодбама са нвнчним каменом по једанаест динара и двадесет пара динарских од квадратног метра. •Да се набавка плоча од остружничког камена и израда тротоара у улидама: Васиној, Љубичиној, Жељезничкој, Зелени венац, Лимској, Милановој, Савамалској, Ноцерској, Обилићевог венца, од кнез Михај лове до Позоришиог трга уступи Ф. Тониту и Команији, но јединачним ценама и то за рушење старе калдрме и слагање песка и камена у гомиле по двадесет пара динарских од квадратног метра. За откопавање и одношење земље на одређено место по осамдесет пара од кубног метра. За набавку плоча од остружничког камена са ивичним каменом и намештањем тротоара по прописаним иогодбама по дванаест динара од квадратног метра; за оправку кал дрме за олуке по педесет пара динарских од квадратног метра; за оправку старог тротоара по један динар и педесет пара од квадратног метра. Да именовани предузимачи буду дужни положити законом нрописану кауцију за овај рад. За израду циклоп тротоара да се држи нарочита лицитација. На иредлог грађевинског оделења ГБр. 1338, одбор је региио , да се држи лицитација за израду коловоза од ломљеног камена, тротоар од плоча норед Пашоне и циклоп тротоар поред Лекићеве фотографије. Анлра ОдавиК реФерише одбору као члан комисије која је ирегледала акта односно удовица чиновиика општинских, које уживају пенсију, и вели да нису још добили сва иотребна дата, и да су на првом свом састанку решнли, да се обустави даље издавање издржавања из касе опигг. свима удовицама, до деФинитивног решења одборског, надајући се да ће се то свршити најдаље у року од ирошле недеље. Али пошто то још ннје свршено јерсунекп на страни, тенису моглп лично да предстану комисији, и пошто настају сад велики празници, то моли одбор да

лину, знађаше, да ће му се за то Турци на брзо осветити. С тога оиомињаше краља Фердинанда, да подигне у Солину другу тврЈјаву, где би се Клиски Ускоци, у слу чају нужде, могли склонити. Али поред свих тих оправданих молби Кружићевих, Клису од крал.а не долазаше никакаква помоћ, као ни војници његови, игго никакву плату не добијаху. УзтоКлису стаде прети опас ност и са хришћанске стране. Лукави Мле чани већ да свисну од муке, што никаквим начином не могахуусвоје руке придобити одбрану Клиса, да га начине заштитником својих приморских земаља у Далмацији, јер га Петар Кружић не нушташе из својих руку. За то му се они стадоше љуто светити, отимљући му на мору лађе а на копну посаде његове. У такој двојној невољи од Турака и Млечана Клису помагаху само папе римеке Климентије УИ. и Павао III., и то у толикој мери, да је султан једном ириликом узвикнуо: „та то је папииски град".^) И ако је од г. 1533—1536. трајало прнмирје измећу краља Фердинанда и султана Сулејмана, ипак код Клиса не беше

(') Шајја, орјз иетаЦа с(;е II., 102.

никад мира. Повода томе давали су не само Турци, него и Кружићеви Ускоци у Клису, који одатле чешће излетаху и пљачкаху турске крајеве. Маја 18. 1534. г. продре турски заповедник Ливна, Зефер до Клиса и Солина, па се ту утврди. Год. 1535. паде под Клис Санџак-бег босански Беговић, са другом својим из Херцеговпне, те опседаше град двадесет и осам дана. Нс могући га никако силом заузети, покушаше Турци исте године на последњи дан иоклада, помоћу Ускока Матка ТврдосаииКа издајом заузети град Клис, али не сспеше.^ 1 ) Последња опсада Клиса била је 1530. г. у оно исто време, кад се горе на северу, Кацијанерова војска спремала за атак према Турекој; али овог пута и судбоносна. Оно што Фердинанд на молбе Кружићеве није хтео учинити, учинише то сад Турци без ичије молбе, само осећајући своју потребу, да лакше заузму град. Год. 1536. саграде они ирема Клнсу три тврћаве, у Огулину, Солину и Кучини, на ту сместе јаку војску. Одлучивши да глађу присиле посаду на предају, више од године дана трајаите та

(') На истом меету.

одобри да се тим удовицама изда за Март месец пенсија. Тако исто комисија је решила за мајку пок. Тасе Јанковића, да јој се за Ускрс изда 40 дин. Одбор је одобрио овај поступак повереништва. М, Вели.чарнК као члан комисије за проучавање молбе иотомака пок. Илије Томе Вучића Перишића, саопштава да је она свршила посао, и моли да се прочита извештај. Секретар ирочита извештај те комисије, која предлаже да се наследницима пок. Вучића Перишића да једном за свагда 12.000 дин. из општинске касе. М. ВелизариК помиње како је пок. Вучићједан од највећих добротвора општине београдске, да је оставио општини 10.000 дуката за нодизање болнице, и да је е тим парама општина руковала као што је требало, она би имала сад нреко 100.000 дуката. II пошто су његови наследници са,д дошли до таквог стања, да скоро умиру од глади то моли одбор да усвоји овај извештај. ПредседавајуИи вели како је Илија Вучић био један од поштених чиновника, како су га полилитичке ирилике отерале на робију, али је ипак изашао из робије као поштен човек и светао карактер, јер је доказаио, да је на правди био оеућен. с тога је потребно његовој породити одредити помоћ. Стејскал вели да општииа није никако обавезна да мора да да ту помоћ. јер со не зна шта је са тим поклоном, и је ли у опште он и постојао. Мисли да се за сад може говорити само о некој помоћн — као издржање, које се даје и свима осталим Г|>а1 ; анима сиромашним. Председсвају&и. — Усвајате ли да се његовој породпци одреди стална месечна помоћ? (Усваја се). М. ЋориЛ није за месечну помоћ. ПредседавајуИи. — Колику сте суму вољни да дате месечно. М. ВлизариЛ вели да иок. Илија има и девојку, којој је сад 18 год. и за удају је и због тога јс потребно да се сад одреди једаред за свагда једна помоћ. (Чује се: кад се буде удавала, нека поднесу молбу на ново). То је онда друга ствар. (Чује се: нека се да но 60 дин. месечно). Одбор је решио, да се жени пок. Илије Томе Вучпћа Иерипшћа, његовој неудомљеној ћерци и болесноме сину издаје из оппосада и 500 Кружићевих Ускока храбро су сваки турски јуриш одбијали. Најзад видећи да сам не може одбранити град, обрати се Кружић са молбом на папу Павла III. и на крал.а, да му пошљу помоћи. Иапа му посла 700 војника под Луком Јакињанином, а краљ 2 000 људи под храбрнм Турном. Сјединивши се са том војском, нападне Кружић, одмах турску војску у оним тврдињама; већ су први редови њихови иродрели у Солину, кад од једном пуче глас, да турској војсци лети у помоћ Мурат-бег из Босне са 1 000 коњаника. Панички страх завлада у редовима хришћанске војске, што сви од страха иреувеличаваху овај број турске номоћи, те први Немци и Талијани стадоше у дивљем бегу узмицати мору, да се дочепају својих лађица. Збуне се и Кружићеви јунаци, па и" они нагну за овима, те је узалудна мука била јуначком Кружићу да устави узмицање. Видећи се најзад сам без војске, узјане коња, иа полети мору, да на лађама спасе главу, што у град не могаше у хитрини ући. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ФШ>