Београдске општинске новине

Год. XII.

86 -

Број 20.

ОПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА ПРЕГЈГЕД СТАЊА НА ДАН 31. МАРТА 1894. ГОД.

Д У Г У Ј Е

1 ПО ТРАЖУЈЕ

Главница

6660963

Фондови разни

—

197462

Повериоци

—

120515

Дужници

3756676

—

Текући рачун код новч. завода

—

2142993

Пријеми — акцепти —

—

2120000

—

Оставе код новчаних завода

2120000

—

Непокретност

5169873

—

Покретност

78771

—

Благајна у готовом

21855

—

„ у вредећим хартијама

18438

—

„ у приврем. издатцима

210959

—

Буџет Општинског Суда

4886

—

„ трошаринске управе

—

132669

„ новога гробља

—

6856

11381461

Из књиговодства београдске општине, 31. марта 1894. год. у Београду. Главни књшовођа Млађи књиговођч К. Ј. Ј А Н К 0 В И Ћ. МИЈШЈА ЈОВАНОВИЋ.

НЕДЕЈБНИ ИЗВЕШТАЈ од 25. до 30. Априла 1894 године о хемијском прегледу животних ереетава и других предмета од утицаја на здравље људско за општину вароши Београда.

Из санитетске ревизије, коју је у кварту Савамадском извршио лекар општ. вароши Београда г. Др. Е. Михел , послати су дрИзврвгене аналнзе вода београд. водовода, дале су ове резултате:

жавној хемнској лабораторији ови предмети на преглед и оцену, 4 пробе бибера, 3 зејтина, 4 цимета, 5 алеве паприке, 6 вина и 6 ракије, од којих неиеправни беху: 3 зејтина (мешана с котоновим уљем), 1 бибер и 1 паприка (обе пробе фалсификоване кукурузним брашном. Остали предмети били су исправни.

Увета проба

Темп. ноде

Чврстих матер.

УТЈ10Ш. перман.

Хлора

Азотне кисел.

Азотас. к. и амон.

Гвожђа оксида

У ЈЕДНОМ ЛИТРУ ВОДЕ ГРАМА

Број кол. у 1 см 3 .

Нов. водов. у лабор. Вар. вод. чес. делиј. Биљбиљ. на Зереку Римски чесма I.

7,-

: 3° ц. 13-25 12° 13

0.520 0.300 0.323 0.288

0.0018 0.0013 0.0008 0.0014

0.020 0.0048 0.0052 0.0056

0.0027 0.008 0.005 0.010

Е4 Ч ^ О ^ ^ * 85 § и н л " ко м о

0.0008

и н . & н н и Сч и к о

в 8 § м % р

Из државне хемијске лабораторије у Београду 6. Маја 1894. год.

1. Нико несме и ни под каквим погодбама уводити псе у кафану, хотел, трамвај и друге јавне локале. 2. По јавним парковима сме се исето водити само везано на канаиу. 3. Свако псето, које се ноћу слободно на улици или у парку нађе па имало оно марке или немало биће убијено, а сопственик истог још и кажн>ен. Од суда општине вар. Београда 28 Марта 1894. год. АБр. 1945.

0 Б Ј А В А Према извештају Управе водовода београдског има неколико стотина грађана, који у својим кућама троше воду из водовода а неће да плаћају, те се тиме не само штете општински интереси, него се ствара и излишан посао око срачунаваља л вођења тог дуговања по књигама. Да би се ти приходи од водовода тачније прикупљали, Управа водовода псро вела је суду општинском све ненаплаћене рачуне, да их екзекутивним путем наплати. Суд општински извештава о овоме грађане београдске — дужнике управе во довода, да је ове рачуне иредао већ сво јим извршиоцима и позива грађане, да свој дуг исплате, јер ће се иначе исти екзекуцијом наплатити. Од суда општин вар. Београда 19. Марта 1894. године АБр. 1636.

пуљским вице-крал>ем Дон Фердинандом Гонзагом, искрсну 27. октобра код Кастел-Новога, и срећним јуришем још истога дана га освоје.^ 1 ) Интересантно је знати побуде Шпанаца, да после свога пораза на мору, чине ОФанзиве на суху. Ч. Мијатовић( 2 ) каже, да су Шпаци заузећем К.-Новога хтели да орга низују устанак народни у Далмацији. Али ми пре мислимо, да је стратегијски разлог нагонио папу и Млечане, да на обали морској имају у К.-Новоме поуздана ослонца за одбрану своје ослабљене флоте од силнога Хајредина Барбаросе. А зацело, разбијеним Шпанцима није могло пасти на памет орханизовање народног устанка на суху, од кога би они имали најмање користи. Да је К.-Нови својии ноложајем, како за господаре великим делом пучине јадранског мора, тако и сухе земље, био важна стратегијека тачка, ви се ио оној журби и ужасној енергији турској, да тај град опет поврате из хришћанских руку. Не би смо се занимали описом поновног пада Кастел-Новога у турске руке, да у његовој одбрани поред 4 000 ( Ј ) Наттег V. Ј.: (Језсћ. (1. озт. Ке1сће8 В. П. 8. 161. ( 2 ) Годишњица Ник. Чупића, књ. I. стр. 71—72.

Шпанаца, не играју главну улогу Срби иод командом војводе Лазчра , који нам даје најбољег доказа светла карактера српског, какав је народ српски могао одгајити у данима свога највећег понижења. Да лустимо једно вештије перо, да нам лепше опише трагични пад К.-Новога и хероичну борбу Лазаревих јунака: „Веч 1. јануара 1539. појави се турска војска, три санџак-бега са шест топова под командом Мурат-бега, који је родом био из Шибеника, па се као потурчењак одликовао у борбама у приморју. Посада из К.-Новога иепадне, разбије Турке и отме им топове. Овај пораз узнемири јако порту. Њој је стало било за тим, да се још у течају те године Нови поврати од Шпанаца. Хозревпаша, беглербег румелиски, добије зановест, да са шест хиљада људи нанадне на Нови са сува, Хаиредин, чувени Барбароса, цар корзарски, страх и ужас Шнаније и Италије, са најславнијим турским адмиралима Драгутом и Чифут-Синан-иашом са две стотине галија, појави се с мора пред Новим између 13. и 17. јула. Хаиредин искрца 80 великих топова, међу њима три базилиске, које су бацале ћулад, тешку по читаву центу.

Све ово величанствено развијање силе султанове, није ни најмање потресло храбре људе, који су прсдузели да бране красни град Херцега Стевана. Шпански војници били су већином најамници, ислужени бећари, опробани у срећама и несрећама ратним. Срби су имали са собом у граду и жене своје и децу своју. Сам командант њихов, војвода Лазар, имао је уза се верну своју љубу и две нејаке кћери. Љубав његова к овим њежним створењима била је равна јачини карактера и величини јунаштва његова. Турци отпочну страховито бомбардирање. По некима од сувремених нисаца пало је на град и на варош девет хиљада, а по некима тринаест хиљада топовских зрна! Раби Јосиф не претерује, кад прича, да су од силног трештања „море и земља дрхтали". Али посада се није дала потрести. Бранила се јуначки и даље. Осмога августа удари велика киша. По кшии и ио густом мраку Турци се приближе зидинама градским, успужају се и уђу унутра. Посада их осети, скочи на оружје. али од кише није мога ни једног топа и ни једне пушке опалити. То је била страшна ноћ. Борили су се очајнички само ножевима и копљима.