Београдске општинске новине
Број 20.
— 87 -
Год. XII.
ИЗВЕШТАЈ 0 заклатој стоци на општинским кланицама за месец Април 1894. год.
ТЕЖИНА У
II
р
и X
0
д
С В Е Г
ВРСТА СТОКЕ
КОМАДА
аренда мвсарска
шнич. такса
лшр. танса
А
КИЛОГРАМ.
ДИНАРА
ПР.
дин.
ПР.
дин.
ПР.
ДИНАРА
ПАРА
Бивола
2
54
40
80
55
20
о
Волова
256
6912
—
51
20
102
40
7065
60
сч
Крава
314
-—
5652
—
62
80
125
60
5840
40
и о
Телади
122
3297
659
40
12
20
12
20
683
80
м
Овн. и оваца
—
—
-—
•—
—
—
-
—
—
Јарч. и коза Јагањаца
7263
—
8781
50
363
15
363
15
9507
80
Ач
Јаради Свиња
15 894
64078
17 6407
50 80
357
75 60
89
75 40
19 6854
80
со
Прасади до 20 к. Прасади до 10 к.
1 10
—
2 10
2
20
1
10
2 13
30
И Ч
Волова
21
4
20
4
20
о м <ј
Крава
24
—
—
—
4
80
—
4
80
со
Овн. и оваца
—
—
—
—
-—
—
—
—
-—
—
Ј аг ањ аца
187
—
—
—
9
35
—
—
9
35
< со
Претекли вишак унесен у варош
351
70
20
70
20
С В Е Г А
П Р и X 0 Д А :
28566
40
868
65
695
40
30130
45
Упоређење целокупног прихода између ове и прсшле године.
Н А Р Е Д Б А
Чланом XXVIII. правила о слободном клању стоке од 19. Новембра 1890. год. АБр. 2164, забрањено је урејону варопш Београда продавање живе стоке по вароши, већ се иста може продавати самона једном месту, које Суд општински за то одреди. На основу поменутог члана — правила Суд олштине вароши Београда, . НАРЕЂУЈЕ: да се куповина и продаја живе стоке у рејону вароши Београда врши искључиво само на Марвеном тргу — Тркалишту. Сваки купац и продавац који се о ову наредбу огреши, казниће се по параграфу 326. казненог закона. Од Суда општине вар. Београда 2. Априла 1894. год. АБр. 2038.
Р А
3 л
И К А
1893. Г 0 Д.
1894. Г 0 Д.
М А Њ Е
В И III Е
у 189+. год.
М Е С Е Ц А
ДИНАРА
ПАРА
ДИНАРА
11АРА
ДИНАРА
1ТАРА
ДИНАРА
ПАРА
Јануар
31758
50
32081
65
323
15
Фебруар
25589
—
30844
90
5255
90
Март
26944
60
35104
15
■
8159
55
Април
27143
70
30130
45
2986
75
с В Е г А
111435
80
128161
15
16725
35
Наиомепа. Од свиња клатих у месецу Априлу, марвено лекарским прегледом нађено је 21 комад бобичавих, од којих је месо прописно поништено. Из контролног оделења суда општине града Београда 2. Маја 1894. год.
Н А Р Е Д Б А Да би се на Марвеном тргу, на Тркалишту, одржавао ред у погледу куповине и продаје стоке и осталог, што приватни за своју потребу купују, Суд општине града Београда, НАРЕЂУЈЕ: I. За време док грађани за своју личну потребу купују предмете, што се на овом тргу продају, прекупци не смеју ништа куповати. Ово време траје до 9 часова пре подне, што ће се спуштањем заставе објавити. Трговци, који се баве храњењем стоке и извозом, и месари, који су испунили прописе за уиражњавање месарске радње, моху куповину вршити у свако доба без икаквог ограничења.
Потискивали су се из куће у кућу, из улице у улицу. Безпримерном енергијом и жртвама, безграничним Сармијенто и војвода ЈГвзар истерају Турке из варонш. Те јс крваве ноћи пало 8 000 Турака и 3 000 Хришћана. Ујутру зором два Шпанца пребегну у стан турски, те искажу Хаиредину, да у граду нема више ни хране ни муниције, и да је у горњем граду посада од 700 људи лала само на тридесет. Турци сад предузму нов јуриш са свих страна, продру у варош, секући ж,ене и децу, старо и младо. Сармијенто се повуче са остатком својих људи — свега њих 300 — у доњи град, и одатле со преда Турцима на милост и немилост. Кад је предаја већ утврђена била икад је већ ваљало лредавати се Турцима, војвода Лазар сам својом руком убије женр и обе кћери своје! Запрепашћеној својој околини рече: „Женска је страна слаба, — страх ме је, неће моћи одолети мукама турским, па ће вером преврнути. Боље је да од моје руке помру!" ЈГазара су одвели у Цариград. Све што су всзири могли чути о овом човеку, ис пуњавало их је дивљењем и жудњом да га лророка задобију. Сва њихова усњљавања,
сва њихова обећавања беху узалудна. Тада се окренуше другим срествима. Метуше га на страшне лагане муке и најпосле га натакну на колац. Лазар се дуго мучио и на мукама и издахнуо, радостан што даје до каза верности Исусу Христу. Луоџије Босано — који је на сву прилику и сам био међу оним „многим Хришћанима", за које каже, да су били сведоци мученичке смрти Лазареве — нема доиољно речи, да опише величину ове мученичке славе његове; на зивајучи га „најсавршенијим примером верности, побожности и постојанства", упоређује га са мученицима, који су се посветили.^ 1 ) Сва ова турска напредовања пратила су и редовна расељавања српскога народа из Босне и Херцеговине у хришћанске крајеве. Ми смо напоменули напред за два српска населења у Жумберку од г. 1526. и 1531. Такође и 1535. г. населила је Жумберак једна трећа колонија српска, коју доведе барон Никола Јуришић из босанске
(') Годишљица Ник. ЧушЉа, I. стр. 73—75. — Нашт е г (Ое»сћ. 3. о.чт. Ке1Сћез II, 161—163) описујући пад Кастед-Новога, не спомиње ништа о војводи Лазару.
крајине од Унца и Гламоча, покрај Бишћа.^ 1 ) Ово ће битх они исти српски Ускоци, који су под именом турских Мартолоза, прешли на хришћанску страну и о којима смо ми горе споменули. Мушке главе, које беху за оружје, оправише и заузеше град, те чуваху ту стражу као градска. посада. За њихове услуге, а да би преко њих намамили и друге Ускоке из Босне, даде краљ овим жумберачким Ускоцима једну повељу 5. септ„ 1538. г., у којој зајемчи Србима ова права: 1.) Да они са својим породицама уживају слободно за 20 година, без икаква пореза и терета, све оне земље, које им је одредио за населење барон Јуришић. 2.) Да ће њихови капетани или војводе, ако скупе под своје заповедништво по 200 момака, добивати годишње плате по 50 фор. рајнских. 3.) Што упљачкају од Турака, да је њихово, изузимајући: села, градове, заробљене непријатељске капетане и одличне Турке. 4.) Што упљачкају док су под царском платом, од тога ће се остављати једна тре-
(') Грбић М.: Карлов. влад. кн>. I. стр. 24. 25.