Београдске општинске новине

ГОД. XII.

БРОЈ 25.

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ

Цена за Србију: НД ГОДИНУ 6 дин. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 „ ЗА СТРАНЕ 8ЕМЉЕ НА ГОДИВУ . . 9 „

НЕДЕЉА 12. ЈУНА 1894.

ЦЕНА ЈЕ ОГМСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ПРЕТПТАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А ОВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враћају се НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

ГРАЂАНСТВУ БЕОГРАДСКОМ Према наређењу другог става члана 14. закона о устројству онштнна н оиштинских власти, Суд је општински саставио снисак гласача, који имају право гласања на општинском збору. Извештавајући о овоме грађане београдске Суд их онштински позива, да своје примедбе на овај списак ради његове исправке учине, те да нико не буде лшпен права гласа на општинском збору, који по закону то право има, а који би погрешно из списка био изостављен. На° општинском збору имају право гласа сви пунолетни чланови ошптине, који плаћају најмање потпуни грађански данак, који нису под туторством или старатељством, који нису под платом код другога у служби, или којима по прописима члана 16. овог закона право гласања не би било одузето. (Чл. 14. зак. општ.). Немају право гласања на општинском збору: 1., Они који су осуђени због злочинства, докле своја права не поврате, или кад

СРПСКИ УСШИЦИ ПРОТИВУ ТУРШ У В Е 3 И СА НАР0ДНИ1СЕОМАIТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЋ. (Академијски Савет Ве.г. Школе паградио арвом видовдаиском награ.дом оашт. београдске). Мото: — „Пора пам перестат бит уиними чужим умом и славнима чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. —4Ф(НАСТАВАК) Становници Крајине и целе јужне Хрватске поврве сада сви на север, бежећи чак у Крањску и Крушку. То њихово нагло узмицање зададе тамошњим Хришћанима толики страх, да се и они чисто осећаху изложени непосредној навали турској. Услед тога краљ

су лишени грађанске части, за време пресудом одређено, као н они којп су осуђени због преступа или иступа, који човека бешчасте н јавни морал вређају, док не прође година дана од дана издржане казни; 2., Који се налазе под кривичним ислеђењем, за дела под 1. наведена; 3., који су палн под стециште за време док стециште траје, и док се не нрогласе за невине; 4., Који су под полицијским надзором; н 5., Који дугују држави порезе више од оног полгођа у коме се збор држи. (Члан 16. закона). Официри и војнпци стајаће војске не учествују у саветовању општинског збора. (Члан 15. закона). Од суда општине београдске 11. Јуна 1894. год. АБр. 3448.

НОЛИЦИСКА НАРЕДБА Управа вар. Београда, као надлежна, да одржава јаван ред, да се стара о одржању морала и здравствености у престоници; на основу закона кривичног § 326., закона о Рудолфо би принуђен, да предузме озбиљне мере за обрану својих земаља на Крајини, Поводом тога сазва он у јануару 1577. г. све покрајине на договор, ну при финанцијској исцрљености они не могаху да исплате ни 1807 сраских хајдука у Славонској Крајини. С тога Рудолф сазва други сабор 1. јан. 1578. г. у Вруку на Мури, који иза дугог саветовања, донесе 1. марта нову уредбу за крајишку војску, иознату под именом: брушки указ (Вгискег ШоеИ). По томе указу врховну команду над целом Крајином славонском и хрватском доби надвојвода Еарло , „од Драве до Јадранскога мора нека заповеда надвојвода, док цару буде драго а надвојводи могућно. Нека брани ове земље, али навални рат на Турке не сме водити без царске дозволе. Ако буде ве лика потреба, помоћи ће му цар".(') Сем тога одобри се тим указом и повећа сума новаца за исплату крајишке посаде, од које се тада псплатило и 1315 хајдука сриских.(~) У ово време једнако је боравио у Цариграду Рудолфов посланик, тражећи да порта (') 8т1б1к1а8 Т.: РоУј. ћгу. кн>. II. стр. 71. С) В а н и ч е в (Шимић Ј. М.): Ист. војн. Крајиие, кн>. I. стр. 32.

општинама чл. 34., тач. 9., закона санитетског чл. 9., тач. 5. и расписа г. Министра унутрашњих дела од 20. Априла 1894. г. ПБр. 6144, даваће дозволе за: балове, разне представе позоришне, циркусе, мађионичаре и гимнастичаре, концерте сваке врсте, излагање на углед слика, панорама и менажерија, обртушка, мала стрелишта и све, што служи на уживање публике, под овим условима: 1, Сваки онај, који жели у Београду давати балове, позоришне представе ма које врсте, концерте ма кога рода, представе мађионичарске и гимнастичке, певање у кафанама, излагање слика на углед или менажерије, панораме и све томе подобно, што у ову врсту спада, а служи као ужнвање публике, — мора нредходно, на један дан, имати за то одобрење од управе варонш Београда. 2, Дозволе те даваће се само на одређено време, а најдаље за један месец од једном и то онима, који но добивеном предходном одобрењу, поднесу признаницу, да су општини платили прописну таксу. Без плаћене таксе општини, несмеју се нигде држати јавне забаве. Који би сопповрати све оне градове с оне стране Уне, које је Ферхат-паша заузео за време мира. Али кад ни дарови ни претње његове не помогоше, одлучи надвојвода Карло, да оружаном силом поврати изгубљене градове. То му јс саветовао и сам краљ Рудолфо. Нареди се скупљање војске по целој Крајини и Хрватској. Градови се почну снабдевати јачом посадом и муницијом. За врховног заповедника целе војске, која са крајишком народном милицијом — српским хајдуцима — износаше на 10 000, постави надвојвода Ђиру Кевенхилера , који дошавпш код Кастела ХерендиКа , огласи одатле 21. авг. 1578. г. формални рат Ферхат-паши.(') Сем главнетрупе Кевенхилер је имао још и 500 копача шанчева и 18 топова. Са том војском пође из Херендића преко Слуња на Дрежник у Босни, који Турци одмах напусте. Исто тако без боја заузме и градове Цазин и Острожац, у којима одмах остави своју посаду. Ну кад дође под Бужим, мораде га опседати, што се турска посада не хте предавати уздајући се у скору помоћ, коју заиста Ферхат-паша вођаше у јачини (') II а ш т е г V. Ј,: веасћ. (1. озт. КекНез, В II. 8. 457.