Београдске општинске новине

Год. XII.

- 110 -

Број 25.

ственик локала или зграда то учинио, биће кажњен. 3, Дозволе за јавне забаве, балове итд. даваће се у локалима, који су бар 4 метра високи; да имају добру вештачку вентилацију и бар још два споредна повећа локала (један за оставку врскапута, а други, као локал, где ће се јести пити и пушити) и да није на досади комшилуку. 4, Дозволе за представе приватних позоришта и циркуса, одобраваће се само за време великог одмора српског народног позоришта. 5, Представе мађионичарске и акробатске, менажерије, панораме, изложбе слика, мала стрелишта, обртушке и друго том иодобно, дозволиће се само у сате оне, кад нема иредставе у народном позоришту. 6, Неће се дозвољавати; прве и последње недеље Божићњег и Васкршњег поста: јавне забаве, менажерије, певанке, музике, панораме и томе подобно, а балови, канцерти, и предавања разна, ако су у вези са игранкама, ни за време целога Вожићњег и Ускршњег поста; изузимајући дане опште народног празника „Цвети" и „22. Фебруар". 7, Све дозволе: за забаве, представе итд. даваће се, ако управа за умесно нађе, да треба то да учини, само онима, који јој поднесу тачан програм њихових продукција из којег ће се видети: да у њима нема ничег вређајућег ни у погледу морала (наравственост) ни у погледу вере, народности, постојећег општег реда или постојећих редова грађанства. 8, У дозволи означи ће се увек личност, која се продуцира и локал где ће се продукција давати. За друштво у дозволи биће означено поименце свако лице. 9, Сваки страни вештак (продуцент) мора поднети уредан, велики, загранични пасош државе чији је поданик и уверење власти од 30 000 војника. Сем недаће, што хришћанска војска беше према сили непријатељској врло слаба да издржи одсудну битку, која беше неминовна, још их десетковаше болест и мораше оскудица у храни. У таком стању затекоше прве предстраже Ферхатове Кевенхилера под Бужимом, и потукоше се одмах. Они истина одбију овај првинападај, али увиде да нису у стању издржати борбу са главном трупом Ферхатовом, те одмах узмакоше. Турци нагну за њима да поврате оне градове, које је Кевенхилер био заузео; 27. сеит. појаве се пред Цазином, и после дводневног опседања, у пркос храброг отпора малене посаде, натерају на предају. Исто тако прође и Острожац, а заповедник му Богданић допаде ропства на превару.( 1 ) Тако је рђаво прошао и овај напад на Турке, дајућн им само вшпе повода, да задобивене градове још јаче утврде. Турци, утврдивши те градове, образују од њих засебан санџак, који Ферхат преда новом заповеднику. Така предострожност Турака подстакне надвојводу Карла, да с оне стране Уне утврди градове, који ће моћи одговарати јачини ових турских утврђења. А да би имао неки јаки град на Купи, који би својим положајем С 1 ) 1 ј о р а 8 1 с К: ВШас i 1лћаска кгајша стр. 161, 239. — Ваничек (Шимић Ј. И.). Ист. вој. крајине, кљ. I. стр. 194-195.

своје државе, да је заиста вештак за каквог се издаје. 10, Тањиром или иначе купити паре од публике.у опште је забрањено. 11, Сопственик локала, којн је добио дозволу, да се извесне особе могу код њега продуцирати, мора дан пре, но што продукцију одночне,' унраву известити написмено где станује сваки поједини вештак. Ако су продукције у нарочито саграђеним зградама, као: циркуси, менажерије, панораме и томе подобно, дужан је то учинити сам стареншиа друштва. 12, Директор друштва, односно газда локала (кафеџија, гостионичар), дужан је одмах написмено известити управу варопш Београда, ако неко од вештака, ма из каквих разлога, престане продуцирати се. 13, Продукције ма које врете, као и певање са свирањем (тингел-тангл) по кафанама и гостионицама, не смеју дуже трајатн но до 12 сати ноћу. 14, На захтев власти сопственик локала, односно директор, дужан је свакад показати писмену дозволу управе вар. Београда и признаницу, да је плаћена такса каси оиштинској за тај дан кад је представа. 15, Певачице не смеју становати у зградама, које ирииадају локалу (кафани, гостионици) у којим се продуцирају. Ако станују у хотелу, гди иначе долазе путници, то се и у овоме стану, у хотелу морају морално понаптати. 16, Певачице носле свршених продукција, не смеју се задржаватн ни у општим ни у споредним локалима где се продуцирају, нити са гостима седети. Ако која од продуцирајућих се женскиња неморални живот проводи, казниће се моменталним одузимањем дозволе и протераће се, ако је странкиња; а српске грађанке ставиће се под санитетско-полициски надзор могао бранити прелаз преко Купе, реши се надвојвода. да баш на утоку речице Коране у Купу подигне нови град, да га добро утврди посадом и бедемима. Године 1579. 13. јула нодиже се на 900 турских глава, данашњи град Барловт^ који носи име свога основаоца.(') Да се град брже насели, подари Рудолф повељу, „да у тврђи одређеној на заштиту земље прве повластице имају војнпци, били коњаници или пешаци".( 2 ) На тај начин град се брзо насели новим становнпцима, којн образоваше јаку посаду. У опште свп градови с оне стране Уне добро су били у ово доба снабдевени посадама, и ми налазимо, да је самих српских хајдука у тим градовима било г. 1580 на 1245 момака.( 3 ) — Чаркања на граници између Турака и Хришћана продужавала су се једнако, променљивом срећом на обе стране. Иа Бихаћ су Туурци наваљивали и ове и г. 1581., али ништа нису учинили, но су још и штете претрпели од иосаде градске, која им попалила Крупу и Иови на Уни.( 4 ) ОзбиљНији је нападај Скендерпаше пожешкога од 1580. год. на вараждинске пределе. Њему изађу на сусрет неке хрватске војводе са 2 500 људи па у изне( Ј ) Г р б и 11 М.: Карлов. влад., кн>. I. стр. 85. ( 2 ) 8т1с1к1а8 Т.: Р оу . ћгу. књ. II. стр. 74. ( 3 ) В а н и ч е к (Шимић Ј. М.): Ист. војн. крајине, кн>. I. стр. 54. ( 4 ) ^ о р а 8 1 с К-'. Вјћас и т. д. стр. 83.

(види распис Министра унутрашњих дела СБр. 1141 од 29. фебруара 1884. год. 17, Певачице и вештаци не смеју ни за време ни после продукције зачикивати публику неморалним и безобразним кретањем. 18, Певачице морају бити обучене за време представе у солидном оделу; хаљина да је до чланака, рукави да покривају руке до изнад шака, а прса да су до врата закопчана. Изузетно дозвољаваће се вештакињама код циркуса и гимнастичара. 19, За време представа п продукција присуствоваће полициски орган, кад управа нађе за потребно, да то наредн, који ће контролисати, да се одобрени програм не прекорачи и да се ред одржава. У овом случају газда локала или старешина друштва платиће и 3 дин. у име дијурне томе чиновнику од једне представе. 20, За сваку неуредност, одговоран је газда локала (кафеџија, гостионичар) односно директор дружине и казни ће се: а, За неисправност из тачке 1, 2, 3, 8, 11, 12, 14, 15, 16 и 18, но § 326. крив. закона. б, За неуредност из тач. 6. по § 364. крив. закона. в, За неуредност из тач. 7., за ругање вере по § 365., тач. 1-ој истог закона. г, За безобразне речи и понашање по § 362. тач. 4. или § 363. истог закона. д, За неуредности из тач. 13-те по § 364. тач. 5-ој. е, За неуредности из тач. 17-те по § 363. казн. закона. Ова наредба важи од 15. Јуна 1894. г., и њом се замењује наредба унраве вар. Београда од 10. Новембра 1892. г. Бр. 19975. ПБр. 11085. — Из канцеларије управе вар. Београда 31. Маја 1894. г. у Београду.

надном љутом боју тако разбију Турке, да паде и сам Скендер-паша; уз то заробе 430 људи и 20 застава, па све то са главом Скендеровом пошљу надвојводи Карлу.( д ) Така и друга мања турска упадања нродужавала су се и даље једнако, док г. 1584. није предузео босански Ферхат-паша већи поход чак до Крањске. Он сакупи до 10 000 људи, па прејурн преко Хрватеке чак у Крањску пленећи на све стране. Хрватски бан са крајишком посадом карловачког генерала Таха дочекају Ферхата 6. окт. код Слуња и тако га потуку, да је он и сам пао на бојишту са својих 2 000 бораца. Преко 600 сужања ослободе ропства, а 40 живих Турака и 10 застава пошљу на дар надвојводи Карлу.( 2 ) Осокољени овако славном победом Крајишници помишљаху и на освету. С тога се бан Ердеди одлучи г. 1585. те упаде у Босну, освоји и попали Костајннцу, па преко новодигнутог моста пређе Уну, продирући наиред, не да осваја, већ да само зада Турцима страха. Ну Турци слабо су се тога бојали, већ они продужише свој стари занат, упадајући у хришћанске пределе са свију страиа, зашто су нм се опет Хрвати и Крајишници добро светили. Такојестање тра(') Натшег v. Ј.: Оевећ. озт. КеЈсћез В П. 8, 511 —512. ( 2 ) В а н и ч е к (Шимић Ј М.): Ист. в. кр , кљ. I. етр. 195'