Београдске општинске новине

М^^^^^А^ЛЛЛЛЛЛ^^^ЛЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛ^/УУЧЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ ЛЛЧЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛАЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛАЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛАЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ Цена за Србију: за годипу 6 дин. јт д пола године 3 ,, НА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 „

НЕДЕЉА 18. СЕПТЕМБРА 1894.

ЦЕНА ЈЕ 0ГУ1АСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ претптату каља слати упутницом на општински суд а све кореспондендије на уредника Рукописи не враћају се ПЕПЛАЋ.ЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

Н А Р Е Д Б А Управа вар. Београда актом својим од 2. Септ. 1894 г. ЛБр. 1193 ирепоручила је општини београдској, да забрини увос живине и прасади, кад су везани и о обрамицу обешени, јер је то противно наређењу министарском од 1887 год, и гато је тпко донета живина ио исхрану људи лошија и штетна. С тога суд општине вар. Београда н а р е ђ у ј е: да се живина и прасад може уносити у варош само у нарочито зато удегаеним кошевима или кавезима. Ко иротивно овој наредби учиви, биће кпжњеи но § у 326 казненог закона. Од суда оиштине вар. Београда 4- Сеит. 1894. АНр. 5984.

0 Б Ј А В А Сточарским трговцима извозницима. Решењем суда општине вароши Београда од 6. Седтембра 1894 ДБр. 5962, одобрено је, да се на име мерине оиштинске има у будуће наплаћивати од крупне рогате марвс

СРПСКИ УСТДН1ЦИ ПРОТИВУ ТУ РШ м шпџа мш 1 тм» од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА написали Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЂ. (Академнјпеи Савет Вел. Школе иаградио првом видов,\анеком наградом општ. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славпими чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати ту];Ом памећу, и славитч се туђом славом). Карамзин. (наставак) мира, које су и Хришћани и Турци исче кивали још није могло бити: једно с т< г*, што су Ћесаровци, развојем својих унутар њах аолитичких прилика, томе највише до иривели; а друго с тога, што огранични Турци микако нису могли да забораве на

по 0'20 дин. од комада а по 0 - 05 дин. од свиња по комаду и то само на кантару на жељезшшкој станици и за стоку што се извози у иностранство. Од стране суда општине вароши Београда 7. Септембра 1894 г. АР>]>. 5962. 0 Б Ј А Б А Пошто на дан 30. Августа ове год. није извршена ОФертална лицитација за набавку таблица за улице и домове вар. Београда због недовољног броја лицитаната то ће се иста но еова држати на дан 25. т. м. ове године Предавање ОФерата биће горњег дана тачно у 5 сати но нодне. Кауција је за домородце 1500 а за странце 3000 динара у готову или вредећим папирима. Услови за ову лицитацију, могу се видети сваког дана у канцеларији грађевинског оделења. Из канцеларије грађевинског оденња општине Београдске 3. Сетембра 1894 г. ГВр. 3688. —

0 Б Ј А В А У канцеларији дунавске дивизијске ин тендантуре држаће се лицитације за набавку нотребних количина људске хране за 1895 год. и то : На дан 19. Сеитембра за насуљ, ииринаџ и крис. На дан 20. Септембра за масг, сланину, алеву паирику и сирће, и На дан 21. Септембра за виио и ракију. Лицитације почињу од 9 сати пре а закључују се у 1 сат ио поине. Услови се могу видети сваког дана у интендантури а и на сам дан лицитације. Из канцеларије команданта дунавске дивизијске области 31. Авг. 1894 г. ЕВр. 6239.

ОПШТИНСКИ ПОСЛОВИ Цена хлебу. Суд ошнтине београдске по овлашћењу одбора ошптинског а према средњој цени жита за прошлих петнаест дана, решењсм својим од 15. Септ. 1894. год. АБр. 6339 одредио јс цсну хлебу 18 пара

негдашњу славу свога оружја; на су се радо користили сваком даном приликом с хриш ћавске страпе, да покажу, како се тешко могу да иокоре наредбама султановим, да не пљачкају хришћанске земље. Велики Ус почки раг ид 1642 — 1617 г. који поведоше Сењски Ускоци против Млечана, с којима беху још из раније крвно завађени Ј,бог прегињења на мору и шуроввња истих с Турцима. Повод рату био је што Млечани ва превару нозатварају више Ускока, после једиог заједиичког упад-. уТурску. Да освете ту нревару дигву се 300 Ускока под Ђ Даничићем и заплсне једну млетачку лађу. Зато их Млечани оитуже аустриском двору из чега се најзад излеже да устаде већи део 'Хришћ. Европе да сломи сн&гу једне ш»ке храбрих српских синова у Приморју. Огорчена борба с промевљивом срећом вођепа је с почетка између Млечана и Ускока, аии се у брзо ту разни интереси тако ;(»плету, да се истаче питање о госнодаротву над Далмацијом. Војена је вођена све до 1617 г. када се завађкне стране најзад измирише у Мадриду. По том миру Ћеса ренци су морали да иселе Ускоке ив Сења у упутрашњост. И на 130 ускочких поро

дица оставише Сењ и одоше неки у Отачац а други браћи својој у Жумберак. Турци су за време ове војне и поред закљученог мира упадали у хришћ. земље, али више у циљи пљачкања него освајања. Без сумње, да су истинити били и они гласови, тада распростирани, да су их на то вајвише иодстицали сами лукави Млечави.^ 1 ) Стогапоново захтеваше крајишници код цара, да утврди мир са Турцима, како би се једном прикратила она вечита њихова страховања од турских пљачкаша. Цар Матија збиља и сам увиђаше неонходну нотробу таког мира са турске стбане, што се тала и пад хриш ћанском Евроном почеше ваљати густи црни облаци, који натовештаваху страшпу буру. И год. 1615. у лето, састадоше се у Бечу изаславици турскога цара са Матијиним застуиннпима, и на основу житва-дорошког мира одредише сталне гравице обеју царстава, и ваепоставише стално и срдачније нријатељство између оба владара него што је то досада било. Овај бечки мпр чини један прегош у историји борбе крста с полумесецом. За

(') 8 ш 1 с 1 к I а 8 Т.: Р оуј . ћгу. ка>. II. стр. 129.