Београдске општинске новине

Год. XII.

- 162 -

Број 38.

дин. по килограму, а да ее леб продаје у вароши по 20 пара у тежиии од 1112 гр. Ова цена вреди од 16. о. м. закључно. РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК држан 26. авгуета 1894. год. Председавао предеедник г. Михаило М. Богићевић, присуетвовао чдан суда г. Јов. Антонијевић, од одборника биди: г. г. Стеван Јоеифовић, Јаросдав Везуха, Милан БелчевиК, Алекса Стојановић, Стеван П. Поповић, Фердинанд Розелт, Др. Никола Николић, Благоје Мидошевић, Сава Петровић, Јеротије А. Миливојевић, Љубомир Марковић, Милан Маринковић, Ср. Ј. Стојковић, Мил. Марковић, Љ Каљевић, Љ. Ковзчевић, Стеван Ђ. Јорговић, Јанаћ Ко стандиновић, Ђор])е Димитријевић, Живко Кузмановић, Со 1фоније Јовановић, Дим. Милојевић, Коста Петровић, Михајло Михајлоиић, Горчаков Миловановић, Јован Ристић. ('СвршетакЈ XV. На предлог протбжрезвитора беогр. АБр. 5458 Одбор је решио, да главни тутор цркве Вазнесенеке буде Ђорђе Бранковић пензионар, а његови помоћници Миленко Стевановић трг., Благоје Ајдуковић каф. и Коста Симић шпедитер. XVI. Предссдник износи збору на решсње тражење трамвајског друштва са мишљењем надзорне комисујс о измени тариФе трамвајске. Одбор је одлучио , да овај предмет остане за идућу седницу, кад одборници буду проучили уговор о трамвају. XVII. По нрочитању нонуде Драгутина Ј. Илића за лиФеровање коцака за калдрмисање улица, нанрављснпх од камсна пешчара из мајдана у Моштаници. Одбор је решио , да се ова понуда одбнје и да се потребна количина коцака набаш.а путем лицитације с тим да коцке од овог камена имају нрвенетво над осталима као најбоље. XVIII. Услед молбе грађанаМилутпнове ул. АБр. 5181 и извештаја грађевинског одељења ГБр. 4105. Одбор је решио , одобрава се кредит од шеснаест хиљада седам стотина и десет скоро по столећа Хришћани и Турци не ратују — изузииајући неке омање сукобе, ко.ји су више зваци наговештавања од стране Турака, да они нису заборавили на Еврону — али за то време и једни и други окрећу своје оружје на друге страве: Турци на Персијавце, а хришћапски народи у Европи једаи против другога. Није вамера да описуЈемо узроке и ток крваве и чувене верске тридесето-годишње војне у Европи. која је најбоље показала труло стање организације хришћанских на рода и држава, и ако бисмо дужношћу и захвалношћу према оним хиљадама изгину лих сриских бораца на бојиштима европским, за спас натоличке вере, били позвави да и то изнесемо на углед и оцену данашњем српском нараштају, Већ ћемо у место тога прећи ва описивање последиц^, које је донела српском народу — нарочито онима на Крајини: приморској, хрватској и славон ској — она дуготрајна борба њих )ва за спас и одбрану Хришћаества. Мало раније напоменули смо какву су захвалност добили они српски јунаци, што на мору и суху стојаху на иут турској најезди. Ну изгледало је да ће леоших иосле

динара за калдрмисање Милутинове улице с тим да се овај посао изда на лицитацију. XIX. Услед предлога грађевин. одељења ГБр. 3953 и молбе грађана АБр. 3137 (ГБр. 3542) да се још ове јесени откоиа Крунска улица (између Београдске и Костине) и да се нивелише и калдрмнше Зорина улица, Одбор је одлучио , да одборски повереншга г. г. Љуб. Марковић, Живко Кузмановић, Ф, Розелт и Н. Стефановић оцене да ли је потреба, да се овај носао још ове јессни цредузме с обзиром и на финансијско стање оптптине, или ће то моћи остати за идућу годину. XX. Одборник г. Љуба Марковић пита, зашто је само једна страна крунскс улица тротоарисана, а одборник г. Ф. Гозелт, зашто се не налдрмишс Писарска и Орловска улица, кад јс всћ одобрсно ово калдрмисање. Председник је изјавио, да ће у идућој седници одговорити на ово питање. кад прибавн потребна извешћа XXI. Председник износи одбору на решсње понуду београдске читаонице, да ошнгина узме на себе руковање и старање о њој. По прочитању те понуде АБр. 6138, Одбо}» је одлучио, да одборски повереници г. г. Љуб. Ковачевић и Миленко Марковић проуче ову понуду, па ноднееу одбору своје мишљење на решење. XXII. По прочитању нонуде Љуб. Остојића ГБр. 4280, и мишљење грађевинског одељења ГВр. 4397, којом се нуде општини плоче трогоарске и ивични камен. Одбор је одлучио , да се ова нонуда одбаци; да се нотребне илоче и ивични камен лицитацијом набавља. XXIII. По нрочитању писменог предлога Јоротије А. Миливојевића и других одборника АБр. 6139 да се гробљанска п])авила нЈ)етресу и да се учине измене и доиуне нрема садањој потрсби и ириликама, дица донети бечки мир оној нашој браћи, по другим крајевима аустриским. Али, на жвлост, није тако било. Место захвалности, место ловорика за своја јуначка дела, српски род добио је — трнов венац. Место мира и одмора, који је требао да настане иза овог последњег договора с Турцима и Србима на Крајинама, да опорављају своју изнурену и истрошену спагу; ондашњи наши преци сту пили су у другу борбу, али не са Турцима, већ са онима, који су им дуговали захвал ности — са Хришћанима. Страшна је ова периода историје хришћанских народа, где брат на брата, Хришћанин на Хришћанина, удара жешће него ли на највећег противнкка крсту — на Турчина. Струја верске борбе, која у почетку ХУП. ст. захвати целу католичку Еврону, није могла мимоићи и крајње границе католицизма, а да не захтева и ону нашу браћу, коју је несрећна судбина предала у руке препредених језуита. И Србе, следбенике православља нису оставили ва миру затуцани синови Лојолини, већ их стадоше кињити и гонити као „невернике" и „шизматике". Поменули смо, како су хрватски цле мвћи гонили Србе д^сељенике на земљама

Одбор је одлучио , да гробљанска правила нроуче и поднесу одбору предлог за измене и допуне у њима прена садањим потребама и приликама г. г. Стеван II. Поповић, Јеротије А. Миливојевић, Стеван Г Б. Јорговић, одборннци, Јован Антонијевић члан суда и Др. Е. Михел општ. лекар.

ТАБЛИЦА За паљење и гашење електричних лампа у Веограду за месец Септембар 1894. год.

Дана

Упалиће се у

Угасиће се

1., 2., 3, 4., 5.

Неће се никако палити.

7 с. 10 м.

8 с. 30

м.

7 с. 10 м.

9 с.

7 с. 10 м.

9 с. 30

м.

9. и 10.

7 с. 10 м.

4 с. 30

м.

11..

, 12., 13 ,14., 15.

7 с.

4 с. 3 о

м.

16..

, 17., 18., 19., 20.

6 с. 50 м.

4 с. 30

м.

21.,

, 22., 23., 24., 25.

6 с. 40 м.

5 с.

26. и 27.

11 с.

5 с.

28.

12 с.

5 с.

29.

1 с.

5 с.

30.

2 с.

5 с.

Напомена. 1. Ове су таблице израђене према месечевим фазама и на основу члана 25. уговора о електричном осветлењу варогаи Београда. 2. У случају облачног времена лампе ће се палити и онда, кад се ирема овим таблицама иначе не би палиле. 3. У 11 часова пре по ноћи угасиће се половина лампа онда, кад исте светле од пре па до иосле по ноћи. Од суда општ. вар. Београда 30. Августа 1894. год. ЕБр. 3293.

СТАТИСТИЧКП ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКОЈ Путнички саобраћај варогаи Београда. У времену од28. Августа до 11. Септембра 1894 год. допутовало 1977. отпутовало 1989. Одкојих су: а.) Пола: мугаког 1796. женског 181. б.) Вероисповести: православне 1689. неправославне 182, мојсијевске 72, мухамеданске 34, свега 1977. које су им некада припадале, али које су Турци опустили. Та се борба сада паставља још живље, после свршеног рата с Турцима, и ако су досељени Срби стекли од самога цара, права на заузете земље. Хрватски племићи нису никако могли да нрежале своја имања, на којима су сада били густи редови срнских домова. Радо бн хгела да то буду њихови кметови, па не бира срества, да то иостигну. Поново лете тужбе надвојводи и цару, да су то њихове земље, и да су на основу наследнога права сви досељени Срби њихови подложници, и да њиховим властима треба да се покоравају, а никако царским генералима као до сада. Далеко би нас одвело описање те борбе ио свима деловима Војннчке Крајине, већ ћемо само рећи кој'у о оној у вараждинском генералату, а несрећне Србе постигла је иста судба и по свима осталим деловима. Земље које су Срби насели у вараждинском генералату прииадале су загребач коме бискупу. Као и сви други хрватски племићи, тако је и он исиред гурске навале напустио те земље, а за њим су побегли и његови „кметови". Срби пак кад су се доселили добили су те земље царском повла-