Београдске општинске новине

БРОЈ 40.

ГОД. XI«.

л^л»лллла^лллл^л^ллл^аллл^лллл^л-лл^лл^лла^л-^ллл^лл^л^лллл^^л/>

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ

Цена за Србију: зд годину 6 дин. на нојга године 3 „ на стране 8емље на годиву . . 9 „

НЕДЕЛзА 2. СКТОБРА 8894.

ЦЕНА ЈЕ 0Г/1АСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ претшату вајба слати упутницом на оиштински суд а све кореспонденције iiа уредника Рукописи не враЂају се НБПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

РЛД ОДБОРА ОПШТННСКОГ Р Е Д 0 В Н И ОАСТАНАВ држан 10. С0пт. 1894. г.

Председавао вастуПник предеедника, члан суда г. Мих. П. Живадиновић, присуствовао члан суда г. Јов. Антонијевић, од одборника били: г. г. Јеротије А. Миливојевик, Јаков Алкалај Ст П. Поповић, Бла оје Милонгевић, Милан Маринковић, Ђорђе Димитријепић, Снва ПетровиК, Горча-1 ков МилованЈВић, Јарослав Бевуха, Со»роније ЈовановиК, Живко Кузмановић, Фердинанд Розелт, Миленко Марковић, Коста Петров -ић, ЈБуб. Марковић, Ст. Д. Поповић, Н. Д. СтеФановиК Љ. Каљевић, Зах. К Поповић, М, Милашиноновик, Павле Ђ. Радосављевић, Стеван ЈосифовиК. ('СвршетакЈ XIII. ГГо прочитању молбе еснач>а бозаџиеког АБр. 5919, којом моли да се њему устуии наплаћивање таксе онштинске на бозу за 1895 год. а он —• еснаФ, да отсеком нлаћа онштиии свака три меееца у напред као што је до сада било, а загодишњу цену од 2000. дин. — одбор је рашш,: да се наплаћивање таксе за продају бозе у варомш уступи за 189-пету годнну еснафу бозаџисшм аа 2000. дин. годишње, с тим, да ову суму еснаф иснлати у тромесечним ратама у нанред. Погодбе изложене у решењу одборском од 27. Јануара 1894 год. АБр. 377. вреде и за ово уступљење,

XIV. По нрочитању протокала лнцитација ГБр. 4402 и 4515. држаних за отконавање земље у Колубарској п Боровој улпци и за продужбње канала у Колубарској улици одбор је одлучпо: да се ова оба предмета врате грађевииском оделењу, да оно и по једиом и но другом предмету изради планове из којих ће се видети, колико се земље има отко пати и каквих размера ће бити канал. 1 Да грађев. оделење у будуће пре држања лицитације за какавграђевинскиносао увек изради тачно планове и стави их ли цитантима на углед. Осим тога, да кад се решава о грађевинсгсим стварима увек буде у одборској седници дотични инжињер, ради давања потребног обавештавања. XV. По прочитању п])Отокола лицитације АБр. 5886 држане за давање нод закуп куће општинске у у абаџиској улици, одбор је решио: да се куКа општинска у абаџиској улици Бр. 20. уступи под трогодишњи закуи, од 1. Јануара 1895 г. до 1. Јануара 1898. год. Илији С. Илићу. овд. трг. за 960 - 05.

дин. (девет стотина шесдесет дин. и пет п. д.) годишње кирије, нод иогодбама прописаним за овај закуп. XVI. По прочитању протокола лицитације АБр. 5885 држане за давање под трогодишњи закуп три онштинска дућана у Которској улици, одбор је региио : да се трп олштџнска дућана у Котор ској улици уступе нод трогодишњи закуи, од 1. Јануара. 1895. до 1. Јануара 189-осме године Димитрију X. Фичо за цену од девет стотина и два динара годишње за сва три дућана. XVII. По прочитању протокола лицптације АБр. 5613 држане за давање под закуп општинског плаца код војног магацина у бари венецији, на којој лицитацији није било ни једног лицитанта, и нонрочигању ћонуде И. Бајлонија и Синова АБр. 5612 по овој ствари, — одбор је р'ш-о: да се општински плац код војног магацина у бари Венецији уступи под трогодишњи закун до 1. Јануара 189-осме године досадашњим закупцима Игњату Бајлонију и Синовима за сто динара годишње кирије.

СРПСКИ У СТЛННЦИ ПРОТИВУ ТУРЛКА

У В Е 3 П

СА

од 1459—1814. год. ИОТОРИЈСКА РАСПРДВА У ДВА ДЕЛА ндписали Р. АГАТОНОВИЂ и П. М. СПАСИЂ.

(Акпдемијеки Савет Вел. Школе наградио првож видовданском иаградом оишт. беоурадскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју елавоју" (Време је да престанемо мудровати туђом намећу, и славити се туђом елавом). Карамзин.

(наставак) У сред ових горких мука и искушења, која је српски н&род на Крајивана место захвалности добијао од својих суседа, које јје спасао од Турака за дивно је чудо појава, да су поједине гомиле Срба из разних крајева подјармљенога Српства, под Тур-

цима непрестано прелазиле у хришћанске земље, и ако виде добро, да их ни тамо не чекају лепши и ведрији дани. У толико је интереснија та појава, што се баш у вараждински генералат, где се због уније водила најживља борба, опет сели доста велики број Срба из суседних српских кра јева. Ну го се може објаснити тиме, што је у вараждинском и карловачком гевералату заведена војничка управа непосредно цар^ подчињена, а Срби су волели као војници да слушају једнога господара, него ли више њих. Да прегледамо редом главнија иреселења нашега народа у делове Војничке Крајине, настављајући онде где смо раније (стр. 482 и даље) прекинули, па до половине ХУП. ст. Насељења српска у вараждински гене ралат наставила су се и после 1600. г. и то кад у већим кад у мањим гомилама.^ 1 ) У јануару 1612 г. надвојвода Фердинанд јавља већу у Грацу, да је на граници ве лики број Срба слабо заштићен градовима, и тражи да се нека места бод>е утврде. То буде извршено, па подигну још две нове

I 1 ) 1> 1 (1 е г 1н а п п: 1Не бегћеп Апв1е «Шп§еп в4г. 8. 60.

стражаре и кастел у Дерњи те тим утврде Драву а нарочито обезбеде упад Турака из Каменице. У утврђеним местима сместе се гомиле ново досељених Срба.( 2 ) Колико је пак било срба у ово доба у овом генералату, види се из једног извештаја од г. 1626. где се помињу до 1200 иородица. А на пет година после овога првог пребројавања, спомиње се да је ту било толико Срба, да их је дневно по 800—900 увек било на стражама, спремних за сваки случај а ови бројеви тек не казују, да број ранијих досељеника није нарашћивао непреставо новим досељеницима. Из извештаја комисије од 1679. г. за последњих двадесет год. (1659 —1679) нови насељеници населили су девет нових села. А прираштај досељеника потврђује и извештај вараждинске регементе, која је св^ више увећавала број војника усљед нових досељавања. Исто тако и Приморска крајина имала је у овој периоди нових српских досељеника из Лике. На неколико годииа после оних насеобина у Личу и Крмпоту, спомињу се српски ројеви, који се настањују у Врлогу.

(2) На истом месту, стр. 82.