Београдске општинске новине

Год. XII.

— 107 —

Број 40.

XVIII. Председник изно«и одбору на решењ« молбу овд. агенције аустро-угарског паробродског друштва, да јој се врати 3945'15 дин. нанлаћене мерине на рану што је за рачун Фирме Жак Најман извезла у иностранство. По прочитању те модбе и сароводног акта Управе вар. Београда АВр. 5823 и решења суда ошнтинског каО одбора по истој ствари од 20. Јуна 1894. год. АБр. 4071, одбор ј в решио: да се агендија аустро-утарског паробродског друштва одбије од тражЈзња усвајајући у свему решење суда као одбора от, 20. Јуна 1894. год. АБр 4071 (занисник -АВр. 4058). ' ' : XIX. Одборник г. Мнлан Ж. Маринковић тражи да се улица Савска п Савско стовариште редовно полива. Председавајући је одШо /то : да ће издати потребну наредбу за ово поливање.

ном крају варошиде, и на коме ће се свн ово земаљтакн производп законом одобрено про давати. Ово се јавља трговачком и осталом свету на зНање. Од суда општине вар. Александровца Бр, 1525. — 15. Септембра 1894. године у Александровцу.

ВОЈНЕ НАБАВЕ

0 Б Ј А В А

По одобрењу Г. Министра Народ. Иривреде од 19. јануара 1893. г. ПВр. 4240 јИ ове као и прошле године држаће се тродневни марвени панађур овде у Лазаревцу на дан 6, 7 и 8 октобра тек. год. на ком ће ее поред стоке н сви ово-земаљски производи зак. дозвољенп продавати. За путове и све остале удобности суд се благовремено побринуо и уредио. Ово се јавља трговачком свету ради продаје п куповине. Бр. 60. Из канцеларије суда општине Лазаревачке 18. Септембра 1894. "&д.

0 Б Ј А В А Општина варошице Александровца у срезу Жупском н ове годпне држаће тродневни панађур о св. Петци 14. 15. и 16. Октобра ове године хшји ће бити на запад

На дан 8. Октобра ове годнне држаће се у интендантури дунав. дивиз. области јавна усмена лицитација за набаву долеизложених артикала људске хране за овдаш. гарнизон а за 1895 год. и то: 15.000 кила лука црвог у венцу. 20.000 „ кромпира; 40.000 „ купуса слатког и 80.000 комада паприке зреле у меунама. Кауцију полажу српски грађанн 10, а страни 20°| 0 од излицитиране цене. Услови се могу видети у иитендантури свагш дан па и на дан лииитације. Позивају се имаоци ових артикала.да на лицитацију дођу. Лицитација ночиње од 9 пре а свршава; се у 1 сат по нодне. Од команде дунавске дивизиске области, 27. Септембра 1894. год. ЕБр. 6806. уј Београду.

Дапа Упалиће се у 26. 11 с. 27. и 28. 12 с. 29. 1 с. 30. 2 с.

Угасиће се у 5 с. 40 м 5 с. 40 м. 5 с. 40 м. 5 с. 40 м.

Т АБЛИЦА За паљење и гашеае електричних лампа у Београду за месец Октобар 1894. год.

Дана Упалиће се у Угасиће ее у 1., 2., 3., 4., 5. Неће се никако палити. 6. 6 с. 20 м. 8 с. 7. 6 с. 20 м. 9 с. 8. 9. и 10. 6 с. 20 м. 5 с. 11., 12., 13., 14., 15. 6 с. 10 м. 5 с. 20 м. 16., 17., 18., 19., 20. 6 с. 5 с. З^ м. 21., 22., 23., 24., 25. 5 с. 50 м. 5 е. 30 м.

31. Неће се никако палити. Нааомепа. 1. Ове су таблице израђене према мееечевим фазама и на основу члана 25. уговора о електричном осветлењу вароши Београда. 2. У случају облачног времена лампе ће се палити и онда, кад се према овим таблицама иначе не би палиле. 3. У 11 чаеова пре по ноћи угасиће се половина лампа онда, кад исте светле од пре па до носле но ноћи. Од суда општ. вар. Београда 30. Септембра 1894. год.

СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКОЈ

Путнички саобраћај вароши Београда. У времену од 11. Сент. до 25. Сеатембра 1894 год. допутовало 156 ). отпутовало 1576. Од којих су: а.) Пола: мушког 1414. женског 146. б.) Вероисповести: православне 1328. неправославне 160, мојсијевске 52, мухамеДанске 20, свега 1560. в.) Постојбина: Србија 1203, А.-Угарска 174, Босна и Херцеговина 19, Црна Гора 3, Грчка 4, Турска 60, Бугарска 17, Румунија 10, Русија 2, Германија 21, Франц. 3, Италија 26, остале државе 12, ван Европе 6. г., Занимање путника: Тежаци и економи 59, Занатлије 156, Трговци 611, индустријалци 5, шпекуланти и предузимачи 18, Гостионичари 36, Интелнгенција (војска) 286, ђаци74, раденици и помоћници 94, Пиљари и бозаџије 13, надничари и слуге 89. Из статистичког одељка општине вароши Београда 27. Сеатеибра 1894. год.

Године 1609. побуве се Срби због велииог памета и протерају бега рибничког; не сме јући чекати турску војеку крену се на зише страна у Прииорску Крајину, Једни с кнегом ТеашиЛем — На 80 кућа — оду у Подеорје код Бана. Неки оду у службу Мле чићима. На 33 породвца оде у Брињ. Кар ловачки генерал видео је на 550 душа тих исељеника код Сења и овако их оиисује : „људи су врло добро одевепи а богати су благом и свим осталим и . Ови су се населили код Брлога. на земљи коју им је усту пио сењски капетин Гушић да бране Приморје од Турака. Год. 1611. Гушић је ту населио још 4 ерпека села иЗ Лике, којп су собом дотераЛи саие стоко до 2500 ко мада.^ 1 ) Оваких досељавања у Приморје бивало је чешће и доцније. Знатније је населење Срба, које је г. 1658. из босанске Усаре, сењски каиетан Херберштајн, он их овако описује. „Ове Усорце хвале ми са свију страна иоји стари Граничари, што су под иојои управои, и веле, да су то витешки и најпоштенији људи изиеђу свију Крајишника, што их је под

(') Грбић М: Карлов. владич. књ. I. стр. 63—65.

Турцима". Једно оделење охо 90 кућа одвео је војвода Маиојло МандпА у карловачки генералат; друго оделење населило се на Гацком пољу у Приморско) Крајини. Сви су овн насељеници поетали војници, размештени по стражама приморским. Бало их је толико, да су доцвијс, као шт« ћеио ниже ноиенути, да ноге нотукли читаву војску једнога беснога паше турскога. Ако се само сетимо, како су сењски Усдоци, све до доба, свога раселења из Сења, не престано упадали у турске крајеве, сваки пут доводећи повећи број евоје браће, ко јима су редове своје понуњавали, онда наи иоже бити још јаснија слика српских сеоба у Приморску крајиву: да није било ни једног места у целокупној Војничкој Кр »јини, које је у се иримило толико српских душа, колико само ова Приморска крајина. Готово у исто доба, са доласкои српских исељеника у Брињ и Брлог, наеелили су Срби и онај аростор између Вриња и Огулина. У лето 1609. г. пређе до 532 душе из Туске и населише се у Отоку^ у Муњави и у Плаш ком. Трн српска кнеза, која су без сумње и извели ту сеобу, одоше у име своје досе-

љене браће, у Грац, да моле надвојводу, за допуштење, да се населе „код Плашког испод Капеле, између Бриња и Огулина и око вода Дретуље и Јасенице", напоиињући да их има за оружје до 190 људи. Још обећаваху да ће за 2—3 год. довести од евојих пријатеља из Турске, 2 —3000 добрих војника, који би позатварали све кланце од Сења на Слуњ, Огулин и на Тоуњ све до Карловца. Та су места закста у ово доба била на иеђи турској и аустријској гравици. Њ јх су држали и бранили све саии Срби граничари, што сведочн и народна песиа: „ПопЈввало Туре уз тамбуре: „Да ми није <1луња ни Туоша, „Огулиаа града бијелога, „1Нто их бране љути Граничари, „Сне би мо;е до Љубљане било"* На молбу Срба 19. авг. 1609. надвојвода им одобри да оетану на месту где су се склонили. Кнезовииа одреди војничку плату и у Плашкон кодигне нову кулу за одбрану; а све способне узие одиах у службу граничарску. К ово првој насеобини у Плашкои чешће су долазили нови насељеници. Године пак 1639. опет се у Пљашкои населило 255 душа српских из Лаке.