Београдске општинске новине

БРОЈ 42.

ГОД. XII.

ЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^ЛАЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^^ЛЛЛ/УЧЛЛ^ЛЛЛ^^^ЧЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛ^ ЛЛЛЛЛЛЛЛ/^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ

Цена за Србију: ЗА ГОДИНУ 6 дин. НА 1ГОЈГА ГОДВНЕ 3 „ НА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 „

НЕДЕЉА 16. ОКТОБРА 1894.

ЦЕНА ЈЕ 0Г/1АСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ПРЕТПТАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ ПА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИ.ЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не вра^ају се НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

ГРАЂАНИМА БЕОГРАДСКИМ

Познато је свима коликој оиасности могу изложени бити грађани и деца њихода од зараженик слугу и слушкиња. С тога суд општине београдске, старајучи се вазда о здрављу овдашњих грађана, одредио је једног лекара, који ће сваког дана пре подне у општинској згради бесплатно прегледати дојкиње, слуге и слушкиње и о здрављу њиховом лекарско уверења давати. Тиме ће се не само имућнији грађани и деца њихова сачувати од многих заразних болести (венерије, сифилиса, шуге, туберкалозе и т. д.) но и слуге и слушкшве ако су болесни на лечење упутити и од даљсг пропадања снасавати. Да би се ова наредба строго вршила, опомиње се сваки кој и послугу тражи: да никаквог слугу, слушаињу или дојкињу не прима, док му лекаусно уверење уз буквицу не поднесе. Родитељи, који своју децу на занат давати желе треба сами да их иа преглед у општину доводе. Ту ће поред уверења и лекарски савет добити, да ли може иаабрани

занат каквих рђавнх последица детињем здрављу донети. Еавеџије и механџије опомињу се нарочито да своје келнере и остагу послугу редовно у општину на лекарски иреглед упућују. Од суда општине београдске. С. октобра 1894. год. АБр. 7088.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК држан 20. септ. 1894. г. Иродссдавао председнигс г. Мих М Бо-ићевић присуствовали ; чланови суда, г. Мих. П. Живадиновпћ и Јован Антонијевић, од одборника Сшли: г. г. Сгеван ЈосиФовић М. Мидашиноновић, Согроније Јовановић, Благоје Милошевић, Горчаков Миловановић, Живко Куамановић, Љ. Каљевић, Михајло Михајловић, Јарослав Беауха, Ђорђе Димитри1евић, Љуб. Марковић, Јанаћ Константпповић. Сгеван Ђ. Јорговић, Н. Д- Стевановић, Мил. Ма ковић, Ф. Розедт, Др П. Николић, Јеротије А. Миливојевић, Ст, ван П. Поповић, г Бо)ђе Пиколајевић Хаџи, Јован Ристић ('СвршетакЈ XII. Председнпк извештава одбор, да је решењем суда АБр. 4640 отказан закуи зграде Јањо Димитријевића, у којој су становади ноћни стражари због тескобе и нездравости; да је на расписани стечај било више поиуда и да је судска комисија

све понуђене зграде нрегледала и о томе поднела извештај. По прочитању тога извештаја АБр. 6461 одбор је рвшно: да се за стан ноћних стражара узме зграда г. Косте Скендеровића што се налази у Прилепској улици за двеста динара месечне кирије под погодбама прописаним за овај закуп а за време од 1. новембра 1894 године до 1. новембра 189-седме. XIII. Прсдседник извештава одбор, да је парочита компсија одређена од суда општинског као одбора, решењем од 9. августа 1894. АБр. 5069 ноднела извештај, каквих оправака би требало извршити на згради општинској иа да се тиме добије нсколико видних здравих соба за рад и коју би зграду требало |узети за смештај канцеларија управе водовода и грађевинског одељења, ношто је досадања зграда всома удаљена од суда и по томс иезгодна за брзу администрацију послова. По прочитању тога извештаја АБр. 6486 и правозастушшчког мишљења АБр. 6757 одбор је решио: да се оправкама зграде судске приступи према поднетом извештају комисијском, у колико се то може још овс јесени извршити а да се за сад не узима друга зграда за

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОШУ ТУРАКА У В Е 3 И СА од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА : У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЋ.

САкадемијски Савет Т5ел. Школамаградио ирвом видовданском наградом пишт. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умпими чужим умом и славними чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин.

(НАСТАВАК) Преко целе зиие спремаше се цар Леополд I. да прикуци што већу војску. Заиска помоћи и у Француза, Шваба, Енглеза и Даваца; немачки кнежеви без разлике веро исповести обећаше му помоћи противу зз

једаичкога им непријатељаД 1 ) Бап Зрињски међутим, знајући, да ће се до године сва сила турска скупити на Драви, нареду, да се обале те реке добро утврде. А да би ]0ш више отежао поход Турака реши се да за време зиме једним дрским походом уништи турски мост код Осека, и опљачка околину, како Турци не б« могли храве наћи. Сакупи у Зрињу сву крајишку војску, а гроФ Батанија му доведе нешто Мађара, генерал Бухард 12000 Бавараца; гроФ Леслије 700 нешака, а седам оделења Пиколо минијевих коњааика. Са тои војском од 23 000 људи, у којој је било самих 7 — 8 000 крајишника срнских, пође Зрињски 21. јан. 1664 г. на Брезницу, која му се после дводневне одбране предаде. На 800 становника, међу њима 400 наоружаних Турака и 100 Татара оставе град, у коме Хришћани нађоше и 15 топова. Још исте ноћи преда се и град Вобовац , где 12 »га и 16 топова паде шака Хришћанима. Сутра дан Зрињски нехте Сигету већ сс упути Осеку, да сав тај поход крунише р .зорењем моста осечкога на Драви. Уз пут запали варо-

(') На истои месту, стр. 162

шицу Турбек , па иста судбина затече и Печуј са свима његовим мошејама. Обиђу Шиклош, па дошавши до Драве, заузму крајишници варошицу Дарду , која брањаше мост, запале је, а од ње се после захвати и колосални Сулејманон мост, који беше дугачак 8 565 корака, а 17 широк, и на коме је пет година радило 30000 људи. Северии ветар, који тада јако дуваше, учини, да та колосална грађевина пропадне за два дана, а уза њ захвате се и доста турских села дуж реке Драве. Зрињски се при опсади турских градова — Кањиже — завади се немачким генералима те је тако једини успех ове војне био, што је знатно отежан будући поход турски кроз ове попаљене и опустеле пределе. Чувши за овај напад Зрињ саога, вел. везир крепе се из Београда у номоћ Турцима, али кад у Митровице сазнаде да се овај повукао ватраг, врати се и он у Београд, јер не беше времи ратовању.(') Тек у пролеће могао је велики везир наставити рат у Угарској; јо;н месеца априла

ГУ Наттег V. Ј.: Оезсћ (1. оат. Кегсћоа, В. III, кр. 546—457. — Ваничек сШичић Ј. М): Исг. војн. 8. књ. I. стр. 219—220.