Београдске општинске новине

Год. XII.

- 178 -

Врој 42.

смепггај управе водовода и грађевинеког одељења него да остан где је сад (у кући званој „ЈХондон"). XIV. По прочитању ре®ерата књиговодства одбор јо решио: да се регаењем одборским од 26. августа 1894. АБр. 5365 одобрени кредит за плаћање интереса на капитал добивени'за заложене хартије од вредности има ставити на терет прихода трошаринских, погато је капитал употребљен за радове одређене да се из зајма раде. XV. Поводом рошсња одборског од 10. сент. 1894. АБр. 6051, којим је одбијен предлог марвеног лекара, да'се купо два пастува штајерске расе, председнпк накнадно обавештава одбор, да нема довољпо коња за вршење службе у пожарној чети, нарочито кад се деси више потреба, пошто је више коња шкартирано због неспособности, те се, кадјепотреба морају прпватна кола узимати и плаћати, па је с тога неонходно потребно да се потребан број коња купи, од којих да буду два пастува штајерске расе. По саслушању овога и ио прочитању реоерата пожарне чете АБр. 6171. одбор је решно: да се за потребу опгатинску купи потребан број коња од којих два да буду пастува гатајерске расе. Куновину да извргаи суд преко комисије, коју ће сам одредити а трошак да падне на терет буџетских партија за то одређених. XVI. Председник извештава одбор, да је приликом регулисања Бркине улице одузето од имања Димитрија Ђорђевића овд. трговца, нешто с лица Душанове улице а нешто с лица Бркине улице; да је Дим. Ђорђевић поднео молбу, да му се за заузето земљиште уступи у накнаду земљиште регулационог Фонда, што је норед његовог имања по процени; да је по 'закону о експропријацији процењено заузето земљиште као н оно, које тражи Д. Ђорђевић у накнаду, па предлаже одбору да како ову нроцену тако и земену одобри. стизали су гласови у Вуковар, од Хусејинпаше да је Кањижа у великој опасности од хришћаеске војске која се у Новом Зрињу на њу приправља. С тога везир похита и пређе Драву преко новоподигнутог моста и и упути се на Нови Зрињ. Уз пут заузе Вобовац и Брезницу које посада беше по ставила па се у јуну појави на Мури према Зрињу, Град је био врло тврдо, саграђее на обема обалама Муре, а са западне стране наслањао на Драву, На левој обали Муре била је сва царска војска, под врховном ко мандом Рајмунда Монтакуколи. Због старе нанависти између Зрињског и Монтекуко лаја овај град брзо наде Турцима у руке; јер на прве турске јурише плашљива не мачка носада побеже из града који Турци заузеше. Зрињски јадајући се за то Штајерцима вели да Монтекуколи „није за од брану града ни мача из корица потегао". Не могући прећи преко Муре, окрене велики везир своју војску у северну Угар ску. Са стране пратио га је гроФ Монтекуколи, к^ји идући дуж аустријских међа, сједини се са Француском помоћном војском под маршалом Калињијем (Со1н1пу). Турци се уставе на десној обали Рабе, код мана-

По прочитању молбе Д. Ђорђевића ГБр. 804 и процене од априла 1894. год. што се налази у акту АБр. 2907 одбор је решио: да се за заузето земљиште Димитрија Ђорћевића у Душановој и Бркиној улици уступи Ђорђевићу земљиште регулационог фонда што је до Ђорђевићевог имања уз доплату од девет стотина четрдесет и два динара п деведесет пара у готовом и то све према процени кварта дорћолског од априла месеца 1894. год. Бр. 1946 која се у свему одобрава; с тим да се земљиште има уступити према мери у пронени означеној, а исто тако да Ђорћевић буде дужан доказати тапијом сопственост и величину одузета му имања. Ово се има изврпшти тек онда кад Ђорђевић ослободи одузето имање свију терета ако их има. XVII. Председник саопштава одбору да је српекоФранцуско друштво за осветљсње и железнице препело уговор о грађењу и експлоатацији трамваја у Београду на „Друштво трамваја београдских" образованоу Белгији ида је тај преноспотврђен код београдског трговачког суда сходно уговору; да су услед тога Мијајло Павловић трг. и још неколико грађапа београдских, сопственици акција срп. Француског друштва поднели акт општпни, у коме наводе да су овим преносом уговора оштећени те траже да их општина заштитиПо прочитању акта, којим је од стране срп. Француског друштва овај пренос општини саопжтен АБр. 5233 и по ирочитању представке грађана АБр. 6166, Одбор је одлучио.ирима се к знању акт српског францу.ског друштва о извргаеном преносу уговора о грађењу и експлоатацији трамваја у Београду и његовом атару; да предмет представке београдских грађана проуче одборски поверепици г. г. Љуб. Каљевић, Н. Д. Стефановић, Коста Петровић, Тих. Ј. Марковић, Алекса Васић, Ђ. Николајевић-Хаџи и Драгомир Радуловић и поднесу свој извегатај одбору на регаење. Пет чланова овог повереништва могу пуноважно радити. стира св. Готхарда, а Монтекуколи на левој очекујући напад турске војске; 1 авг. 1664 стану прелазити турске спахије преко Рабе, носећи позади на коњима сваки по једнога јаничара пешака. Њих помагаху с обале друге чете, које, под заштитом сто и неколико топова, бесно срљаху преко реке. Турци еаване на центрум немачке војске и разбију га, али с друге стране груне Колињи са Французима, новрати ред у центруму, па са таком жестином навали на Турке са свију страна, да њихове чете морадоше уступити а нагнање у Рабу, све се готово подавише. Сјајније победе хришћанска војска није задобила већ сто година; турска војска сва је била распрштена, а да је Колињи допустио Французима да и даље нреко реке гоне непријатеља, са свим би га уништили, те не би могао вез.ир Ахмед Ђуприлић на њихове очи опет скупити своју војску. Причају хроничари, кад је Ђуприлић угледао француске војнике у свиленим гајтавима и плавим перјаницама, да је повикио: „Какве су ово девојке!" Али одма саркастично додају да је ,,1'ипа Ггапсеае" показала јани чарима, да то нису „гиздаве девојке", већ „гвоздени људи" (ћошшев с1е 1ег).

XVIII. Председнпк изпоси одбору на решење тражење команде дунавске дивизијске области, да јој се врати трошарина наплаћена у 1892. год. иа артикле, што су лиФеранти за војску набављалп. По прочитању тога тражења АБр. 4628, одбор је /ешио: да се неможе учинити по тражењу дунавске облаене дивизијске команде. XIX. Да би спорна питања трошаринска долазпла пред одбор на решење са стручним извештајем и мишљењем, како те спорове најправилније и по општинске пнтересе најнробитачније треба решити, одбор је изабрао: г. г. Мијајла Мијајловића, Јеротпја А. Миливојевића и Софронија Јовановића одборнике. који ће са управником трошарине предходно свако спорно питање трогааринско проучити и подносити одбору своје мишљење на решење. XX. Одборник г. Јеротије А. Миливојевић пита: а) зашто се не казни концесионар за осветљење вароши, кад је тако рђаво осветљење; б) да је приметио, да господа кметови не долазе уредно на дужност; а рдборник г. Благоје Милошевић пита в) докле ће Јоца Илић бити депозитар. На сва ова три питања председник општине је одмворио: а) да ће саопгатити ово питање комисији за електрично осветљење и о њеном одговору известити одбор, б) да му је непознато да кметови не долазе редовно на дужност и да ће у осталом ствар извидити; в) да ће Јован Илић бити све дотле депозитар, док од њега не прими дужност један од новоизабраних кметова.

РЕДОВНИ САСТАНАК дрзман 6 октобра 1894 год. Председавао председник г. Михаило М. Богикевић, присуствовали чланови суда г. г. Мих. II. Живадиновић и Стеван Ивковић, од одборника бми г. г Коста Петровић, Горчаков Миловановић, Мшг- Марковић, Љуб. Марковић, Благоје Милошевић. Сава Петровић, Јеротије А. Миливојевић Љубомир Каљевић Совроније Јовановић, Ђорђе Димитријевић, Живко Кувмаиовић, Стев. Д. Поповић, Павле На десет дана после пораза св. Готхавда, прими Ђуприлић у Вашвару — 10. авг. где је још 6. авг. бао склонио војеку — царског носланика оног истог пређе сиоменутог Ренингера , примивши сада оне исте цареве услове о миру, које му овај и пре рата нудио, а он у охолости својој презриво одбијао. По томе вашварскоме миру , остаје Турцима све оно што су г. 1661. освојили Нови Зрињ несме се више иодизати; Ердељ остаје под својии изабраним анежевима, само АиаФија да признаје суверенитет портин. Цар као да је побеђен, да плати султану оштету у 200000 талира. Али је за нас иптересно у овом миру то, што се и ту посебним чланцима морају опет укидати хајдучке чете, које су Турцима неарестапо кост у грлу, и што се с једне и друге стране уговором обустављају пљачкашки уиади. Биди се да је од њих страдала доста и једна и друга страна.^ 1 ) Кад се погледа па крајни резултат рата, крувисан славном победом хришћ. оружја код св. Готхарда, и на суштину вашварскога ( т ) Н а т т е г v. Ј.; (Јсж:к. <1. окт. Ке1ећез, В. III 8. 551—652. — 8тЈС1к1а,ч 6 .5 Роу . ћгу. књига II страна 163-165.