Београдске општинске новине

Врој 42.

- 179 -

Год. XII.

Ј Радосављевпћ, Мил. Ж. Маринковић, Стеван Јосифовнћ, Дим. Ммојевић, Фердинанд Розелт, Милан БелчевиК, Јован Ристић Стеван Ђ. Јорговић и Ст. Новаковић. I. Прочитан је записник одбореких одлука седнпце држане 20. септембра 1894. год. и примљен је без измена. II. Одборник г. Јеротије А. Миливојевић инта: а, зашто је још у ошптинској служби Лудвиг Рис, надконтролор касапница, кад је чешће нута писапо по новинама да је несавесан у својој дужности; б, да ли се црква дорћолска гради о општинском трошку или прилозима приватних људи; в, да ли може бити члан суда уједно иопштински правозастунник, као што је то случај са г. Мих, П. Живадииовићем; г, да ли је познато предсиднику општине, да благајник општински г. Ђ. Нешић кињи гпађанство тиме, што не исплаћује на време њихова потраживања од ошптине; д, да ли је познато нредседнику општине, да је управник трошаране г. Милан Симић одрекао да покаже рачуне гробљанске цркве као њен тутор, кадихје затражио надзорник гробља г. Марко Ђорђевић. ; На сва ова питања предсенникје одговорио: а, да 1>е Лудвиг Рис бити у општинској служби све донде, док год буде врпшо своју дужност као што треба и док год се не изнесе доказа, да је у служби несавесан. б, да цркву дорћолску зида општина о своме трошку према својој обвези још од 1891. год. коју је дала, кад је порушила цркву св. Александра Невског; в., да према закону може члан суда бити и општински правозаступник, а у овој прилици је то и у интересу општине, јер има уштеде. г., да му није познато да благајник кињи грађанство али да зна, да се чешће дешава да у благајници нема новаца; д., да Милан Симић управник трошарине као старији чиновник није дужан да даје мира, онда човек мора да се задиви плаш љивости бечког двора, који је у бвој при лици исиустио из руку извесну добит, за врло неизвесау накнаду у будућности. Да је тако, видело се и по оноие јаком огор чењу увиђавнијих аустријских политичара. који се нису страшили да отворено негодују према таком уговору. Нарочито су хрвати и српски крајишници били њиме незадовољви. А зато су имали довољно разлога. Последице св. готхардске победе далеко су одјекнуле овамо на Балкану; за њу је чуо чак и наш народ у Босни, Петар Зрињски био је с Бошњацииа у договору, да упадне преко Саве, па да се они чак до Београда дигну на устанак, и да стресту мусгоиан ски јараи. На 16 000 војске стајало је на Крајини спреине за тај циљ, кад на један иут стиже глас о вашварском миру. „Бог Н8и је дао непријатеља у руке — вели Фр. Франкопан — кад ал' на једнои, да нико ни слугио није, цар начини најсрамотннји мир ва пропаст и ужас целога Хришћаества."^) Али је ипак овај мир врло карактери стичан по стање турске царевине. Питање ]е: је ли Турска овии ратои постигла оно, ради чега се и сан падишах био кревуо из Цариграда? — Не. Благодарећи плашљивости Леополда I. овај мир дао је Турској

0) 8 ш ! С! к 1 а з, на иетом месту.

на преглед рачуне п касу лицу много мла1)ем по положају од њега. III. Одборник Јеротије А. Миливојевић предлаже: а.. да се одборске седнице чешће држе, и б., да са за сваки предмет поименично гласа и у записник уводи како је ко гласао. Одбор је рчшио : а., да се одборске седнице редовно сазивају сваке суботе у 5 часова по подне; б,. да ће се гласатп поименично само онда, кад то закон наређује, и да ће се у записнике уводити, по досадањој практици само решења одборска. IV. Председник износи одбору на решавање акт надзорне комисије за електрично осветљење, којим се пита, да ли ће општина ступити у преговоре са концесионарима односно осветљења вароши без обзира на месечеве ®азе и да ли ће се п остале улице у рејону осветлити, које до сада нису биле осветљене. По прочитању тих актова АБр. 5922 и 7015 одбор је р ешио : да одборски поверенипи г. г. Љуб. Марковић, Софроније Јовановић и Коста Петровић одборници заједно са надзорном комисијом за осветљење проучи цео уговор о електричном осветљењу као и ова питања комисијска, па поднесе одбору на решење свој извештај о томе, какве би измене у опште требало учинити у уговору, а посебице, како да се удеси осветљење вароши без обзира на месечеве фазе, као и како би се удесила контрола ојачини светлости појединих лампа. У. По прочитању акта истражног судије за вар. Веоград АБр. 7094, 6826. 6777, 6867, 6864, 6574 6736, 6573, 6572, 6737, 6740, 6969, 6825, 6650, 6735, 6571, 6912, 6812, 6647, 6648, 6739, 6721, 6681, 6866, 6863, 6948, 7093, 7095, 6720, 6651, као неке сатисФакције; али је у саиој ствари била таква, да се, на основу и по други пут разбијене предрасуде хришћанске о непобедииости турскога оружја, породи ускоро код свију еападних Хришћана још већа пажњн, да се сруши турско царство и све обузе жеља за напад на турске зеиље у Европи. С тога иожеио слободао рећи: да је житва-дорочки мир ирви удараи, Хришћана у оно колосално стабло турско, а вашварски је мир ирви иовод да ХришИани аокушају да то стабло са свим оборе. Колико се и како у тоие успело, видећеио у другои делу ове расправе.

— којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио: да је Михаило Илић звани Мика Параћинац доброг владања и слабог имовног стања; дајеМихајло Митровић сајџија доброг владања и средњег имовног стања: да је Тодор Живковић звани Тоша Шуца доброг владања и сиротног имовног стања ; да су му непознати: Веља Варадинац надничар, Ружа Марковић надничарка, Михајло Илић надзорник, Милош Баралић капараш, Ђорђе Јовановић келнер, Стана жена Милутина Исаковића жандармеријског поднаредника; Катарина жена Марјана Милановића наредника жандармериског, Ненад Чолић надничар, Франц син Јована Францези, Катица Симић служавка, Томка жена Николе Анђелковића овд. Влајко Петровић келнер, Ана Кун, овд. Благоје Мптровић служитељ, Спасоје Симић служитељ, Милан Божић, Драгољуб Милојевић, Јован Сокошанин, Владислав Чолић овд.; да су доброг владања и сиротног имовног стања : Фердинанд Стеванов предузимач, Милоје и Стеван Костић свирачи, Јелена жена Младена Вуканића, таљигаша, Ивана Адамовић овд. удова; да су доброг владања и средњег имовног стања Јелисавета Паточићка, књиговезац овд. Орден Антонијевић зидар, Адам Хусар, кројач, Калман Новобацки клонфер, Никола Млинар, ковач; да су доброг владања и доброг имовног стања: Милован Спасојевић, адвокат. Ванђел Николић кафоџпја, Васа Лазаревић бив. каф., Стеван Коштањ шпедитер, Војислав Николић бив. кафеџија, Милан Димић цигљар, Стеван Максимовић пекар, Богољуб Росулек месар и Ламберт Клузачек оџачар. (СВРШИЋЕ СЕ)

ДЕО ДРУГИ. (од 1664-1814.) ТШ1 ПРВА. Од вашварског до карловачког мира (1664—1699.) „Аустрија војујући против Турске, није газила Турке, као и Турека војујући против Ауетрије што није сатирала Немце. Обе државе, ратујућа једна против друге робиле су са свим тре&и иарод, 8а који ни једну ни другу није срце болело. Турци су преко сраских леђа газили Мађаре, а Аустријанци преко маџарских леђа газили Србље. Не дакле Немци и Турци него Мађари и Србљи били су тај објект, преко кога су Аустрија и Турска ишле и о којих се обе њих грабиле. Олава ва успех припадала Немцима и Турцима, а троФеји победе бијаху Мађари и Србљи." ДрагашевиК: Полострво илирско стр. 257. —•€)$•I. ДогађаЈи у Аустрији и Турокој од вашвармира до пропасти турске под Бечом (1664—1683). Вечки даор журно закључује мир с Турском. — Неусиех завере Зрињскош, — Емерик Текели ускорава турски иоход иа Беч. — Догађаји у Турској и рад Кара-Мустафе иа рат са Заиадом. — Узалудпи иокушаји за мир. Марш Кара-Мустафе на Беч. — Леоиолдо I. тражи савезнике. — Услед ариближавања Турака ЈГеоиолдо I, бега из Беча, —■ Оисада Беча; услуге Орба ири одржавању везе с иосадом. - Со брески диже оисаду Беча; ионашање Леоиолда I. ирема њему. — Даљи усиеси савезника доносе смрт Кара -МуСТаФИ; његов свршетак. Од коначне пропасти историја српског иарода у тесној је вези и веоиа је уткана у догађаје турске и осталих суседиих др-