Београдске општинске новине

Број 43.

- 183 —

Год. ХП.

Да одбореко повереништво проучи понуду Велимира Карапешића односио куповине његове куће у Краљевића Марка улиЦи н поднесе одбору сво.је мишљење на решење. Чланови овога повереништва да су г. г. Д. Димитријевић кмет. помоћник, Јеротије А. Миливојевић, Милан Ж. Маринковић, Миленко Марковић и Љуба Марковић од<борници; и Милан Антоновић општииски .архитекта. VIII. Надзорна комисија за електрично осветљење нодноси одбору на одобрење иравила, ио којима се имају вршити инсталације за електринно осветљсње по приватним кућама. По прочитању тих правила одбор је реишо: да се ова правила у свему усвоје и :по њима поступа. IX. Председник износи одбору на регаење понуду Ђорђа Р. Васикића и комианије, којом траже, да им општина београдска уступи под закуп на плаћивање таксе трошаринске по тарич>и узакоњеној а они да дају општини одсеком 750.000 дин годишње. По нрочитању те понуде АБр. 6288, одбор је рпиио: да управа општинске трошарине поднесе опишран извештај о приходима и расходима општинске трошарине и своје миш.љење о овој понуди. X. Председник саошптава одбору, да је законом о местима у Србији, забрањено зидање кућа ван рејона варопшог, но да је много грађана норед ове законске забране градило куће; да се је у иоследње време подизање кућа ван рејона у великим размерама вржило и да је услед тога а на иредставку ошнтине управа вар. Београда даље подизање ових кућа најстрожије забранпло; да се грађани сада непрестано обраћају општинском с} т ду за допуст, да започете зграде довршс. Па како суд општине београдске не сме доцуштати нн зидање ни довршивање започетих зграда вен рејона, то износи да одбор ову ствар регулшне како за добро нађе.

По саслушању свега овога а но прочитању извсштаја судске комисије о броју и каквоћи кућа зиданих ван рејона АБр. 6260, одбор је оллучио: да одборски поверениди г.г. Стеван Ивковић члан суда, Михајло Михајловић, Сте ван Ђ. Јорговић, Ђорђе Димитрпјевић, Јеротије А. Миливојевић; Дим. Милојевић, Јаков Алкалај, Љуб. Марковић и Живко Кузмановић одборници, на лице места прегледају како рејон варошки тако и саграђене куће ван рејона па поднесу одбору своје мишљење на решење, да ли би по општину и њене становнике било пробитачно да се садашњи варошки рејон прошири и докле. XI. Поводом молби грађана Змајеве улице, грађевинеко одељење општине београдске подноси предлог, да се Змајева улица не проширује иа 15 метара, као што је регулаиионим планом нредвиђено, него да остане и даље широка 12 (дванаест) мстара. По прочитању једне од тих молби АБр. 6995 и предлога грађевинског одељења ГБр. 5356. одбор је решио: уеваја се у свему предлог грађевинског одељења, да се Змајева улица не проширује на 15 метара, као што је регулационим планом предвиђено, него да остане и даље широка дванаест метара. Да се ово решење пошље мин. грађевина на одобрење.

Нааомена. 1. Ове су таблице израђене према месечевим фазама и на основу члана 25. уговора о електричном оеветлењу вароши Београда. 2. У случају облачног времена лампе ће се палити и онда, кад се према овим таблицама иначе не би палиле. 3. У 11 часова пре по ноћи угасиће се подовина лампа онда, кад исте светле од пре па до после по ноћи. Од суда оишт. вар. Београда 30. Септембра 1894. год.

ОППГТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ

Т А Б Л И Ц А За паљеље и гашење електричних лампа у Београду за месец Октобар 1894. год.

Дана Упалиће се у Угаеиће се у 1., 2.., 3., 4., 5. Неће се ннкако палити. 6. 6 с. 20 м. 8 'С. 7. 6 с. 20 м. 9 с. 8. 9. и 10. 6 с. 20 м. 5 е. 11., 12., 13., 14., 15. 6 с. 10 м. 5 с. 20 м. 16., 17., 18., 19., 20. 6 с. 5 с. 3. м. 21., 22., 23., 24., 25. 5 с. 50 м. 5 е. 30 м. 26. 11 с. 5 с. 40 м 27. и 28. 12 с. 5 с. 40 м. 29. 1 с. 5 с. 40 м. 30. 2 с. 5 е. 40 м. 31. Неће се никако палити.

I. На дан 26. Новембра од 3 — 5 сати по подне, за давање под закуп чишћења пијаца у вароши Београду. Кауција се полаже у 1000 дин. На дан 31 Октомбра од 2—5 сати по подне трећа лицитација, за давање под закуп права чишћења нужника и помијара. Кауција се полаже 1000 дин. На дан 1. Новембра од 2—5 сати по подне трећа лицитација, за давање под закуп плаца општинског у жељезничкој улици. Кауција се полаже 50 дин. Остале погодбе о овим закупима, могу се видети еваког радног дана по подне у канцеларији економног одељења. Накнадне понуде неће се примати. Ко жели ма шта од овде поменутих права под закуп узети или примити се набавки, нека означених дана дође и лицитира. Кауцију овде одређену полажу српски грађани, а етрани дупло, у готову или српско-државним папиримаод вредности. Према томе права имају да лицитирају само она лица која кауцију положе. АБр. 7123 и 7290. — Од суда општине града Београда, 17 Октомбра 1894 год. у Београду. II. На дан 10-ог Новембра ове год., држаће се у интендатури дунав. дивизије

Овај рат Турске сРусијом од 1677—81. г. био је за Аусрију као добро дошао. ]ер кад Пољсна 1676 г. закључи мир с Турском, у Аустрији је била така велика забринутосг због рата с Турскои, да није смела, да препречи засипање тврђаве, ко морааске од Дунава, само да то Турци не сматрају као обаављање и не узму као уз рок ратћ( г ). — Ну од чега се Аустрија највише бојала убрзо се и убојала! Кара-МустаФа завршив рат с Пољском и Русијом којим је био за неко време спречен, да не нристуни своме главном смеру, који га је веома обузео — иааадањв на Заиад и осеојвње Веча. сад је добио слободне руке и поче радити свом енергијом, да то и изведе. Као што смо видели Ахмед Ћуирилић је био некористољубив, док Кара -МустаФа је нраза супротносг Ахиеду у том погледу: Он је толико био нонет личним користољубљем, да је експлоатисао сваку дану нрилику у своју корист. Да навед &мо неке: Кад је 1667 г. у Далмацији беснио зеиљотрес, еајвише пострада Дубровник: 5000 (') КТорр 0. Вав ЈаМ- 1083 е!з. 8. 59.

људи буде претрпано у рушевинаиа својих кућа. Вуру појача ватра од запаљивих рушевина, те море, пожар, бура и зеиља изиешаше се у страховитој борби на општу пропаст. А што поштеди беснило елемената, опљачкаше отвореву варош нагрнули сељаци и Марлеци. Жртва земљотреса беше Ђорђе Крок (Сгок) холандски носланик, који иђаше за Цариград"^). Тој несрећи дубровачкој место да поиогне Кара-МусгаФа, баци у окове дубровачке посланике, који беху дошли да моле за поиоћ, окрививши их за сирт посланикову и тражише 150.000 талира крвнине по турском праву. Још гора судба задеси Дубровник 1677 г. у мају. Под видои да су они неправо задржали босанску царину, захтевао је К*раМустаФа од њих у ночетку ие мање од нодруг миаиона, које најпосле саусгина 150.000 талира и пошље им једног агу, да за три дана наалати, иначе ће босански наша напасти њихове нределе. Кад они изјаве, да нису у стању то да плате, он одиах затвори њихове носланике са највећим зликов цииа и наиетне ии 200.000 талира( 2 ). Доц(* Нагашег V. Ј.: О-евсћ. <1. озга. Ве1ећ«8, В Ш. 8. 602* (У На исток месту, стр. 700.

није (,1680) идате они половину тога насилног наиета. — Ова силна грамзљивост Кара-МустаФина није поштедела ни једног страног посланика, а Ердељ му је у том погледу био права крава музара. Кад је овако поступано са европском дииломацијом и Ердељои, како ли је тек било бедној раји. На ово огииање Кара-МустаФа није задесило саио европске носланике, већ и саие Турке. Неког богатог Шолак -еФендију уцени он са 1.000.000 као казну, што је кућу в &соко назидао — као што се у оптужби вели — да гледа у серај еестре султааовеС 1 ). Ових неколико примера, а и да не видимо његово трговање са светии местииа, разнии црквама ш патријаршијским достојанствои, довољни су да представе грамжљивост Кара-МустаФе. Природна је последица, да је ова силаа грамжљивост Кара -МустаФе изазвала на дзору, не само завидвиваца, већ и противника. Као глава тих протавника истиче се Ибрахимпаша будииски, зет султанов, са многии другииа. Бојећи се, да његови противници не задобију еаклоност султанову, и њему

С) Па истом меоту, стр. 701.