Београдске општинске новине

Год. XII.

- 186 -

Број 44.

III Председник износи одбору на решоње акт министарства унутрашњих дела, којим се тражи да општина ослободи нлаћања таксе за потрошену воду обе болнице, општс државну и за душевне болести и хемијеку лабаторију или да овим заводима бар но јеФтинију цену даје воду. По ирочитању тога акта АБр. 7284, одборје одлучио: да се упита управа водовода, какве би се олакшице могле учинити болиицама: оиште државној и за душевне болести и хемијској лабораторији, па да се са тим извештајем изнесе овај иредмет одбору на решење. IV. Председник износи одбору ра решење акта управе вар. Београда, којима се тражи, да онштина београдска набави нодесне локале запритворешше истражног судије и првостененог суда за вар. Београд, пошто ти притвореници не могу даље остати у згради управе вар. Београда због тескобе, а и ношто је општина београдска обавезна да ове локале набави према закону о местима у Србији и закопу о истражним судијама. По нрочитању тих актова АБр. 7251—7250, одбор је р'шио: 01!лап|])ује се суд општински да потребне зграде за апсане притвореника првостепеиог суда и истражног судије набави и о извршеном извести одбор. Трошак за ово има пасти на терет партије буџетом одређене на непредвнђене трошкове до 1. Јануара 1895 год. а од овог дана да се потребна цифра стави у буџету расхода. чх V V. М} На захтев пореског одељења управе вар. БеоИталада а на основу члана 7 зак. о пореским г дборима, пошто су из пореског одбора за 1894 ј Г год. коцком иступили : Андра Ј. Одавић, Милан Ж. Маринковић, Живко Тодоровић Јован Ђурић, Ђока Ж. Нешић Никола Кики, Ђорђе Пет|)овић, Л>уба Јовановић и Риста Петповић, — одбор је решио : да се порески одбор за 1895 год. састоји из ових лица: а., и лица из прошлогодишњег пореског одбора: Милована Миленковића, Соломона своје жеве Францускиње Марије Казими рове, с почетка је био одан Људевиту XIV. и под утицајем свог шурака радио је у интересу Француске, потпомажући потпуно буну Текелијеву. Ну кад аустријски по сланик ухвати преииеку Људевита XIV. с маџареким незадовољпицииа, а подбадан од своје жеве, која је због оца била незадо вољна с ЈБудевигом XIV. и боГећи се навале турске на Пољеку — иристаде он на одбравбени савез с Аустријом. Овај савез требао је још сабор да одобри. Аустрија и Фравцуска развнју живу агитацију, просипајући новце немилице, но партија аустријска потпомогнута папом Имоћевтијем XI. однесе победу (у очи Ускрса 1633) ма да је Фравцуски посланик употребио чак и сребрно посуђе за подмићивање. Овај савез, као што ћемо видети, донео је управо спае Аустрији, која би — нема сумње — морала пасти под ударцима сил нога Кара-МустаФе, да јој у крајњој вужди не притече у помоћ Јован Собјески, чувени крал. иољски и победитељ јавичара код Хо ћима. Али стара црна неблагодарвост аустријска после не пуног столећа не поштеде ни несрећну отаџбину Собјескога, јер ју у

Ј. Азријела, Косте В. Недељковића, Мике Банковића, Раденко Драговић, Живана Бу: гарчића, Ђорђа Б Бељковића, Косте II. Михајловића и Петра Милића, и б., из лица новоизабраних: Давида Симнћа трг. Косте Николића апотекара, Спасоја Стефановића трговца, Петра И. Јовановића трг. Јована Рпстића баруџије, Благоја Милошевића берберина, Танасија Куманудија трг., Думе Деде, кафеџије и Милосава Живковић бакалин код три кључа. VI. IIо прочитању протокола лицитације, АБр. 7188, држаие за набавку зоби и јечма за исхрану коња и волова ошитинских возова и АБр. 6952, држане за давање под закуп права нродаје цубока у 1895 год. одбор је решио: да се обе ове лицитације одбију као неповол>нс по општинске интересе и да се друге распишу. VII По прочитању протокола лицитације; ГБр. 5682 држане за грађење калдрме и коловоза у Милутиновој улици; ГБр. 5663, за грађење калдрме, и коловоза нред железничком станицом; ГБр. 5533 за грађење калдрме, коловоза и тротоара у Немањнној улици, одбор је решио: да се све ове три лицитације одбаце као скупе но да се најнижим лицитантима понуди да ове послове граде по предрачунским ценама и то: грађење калдрме и коловоза Милутиновој улици Стојану Анастасијевићу по нреиисаним погодбама а по предрачунској цени од три динара по квадратном метру; грађење калдрме и коловоза пред железничком станицом Ристи Крстићу по ирописаним погодбама и по предрачунским ценама: за кварење етарог макадама по тридесет пара од квадр. метра и грађење калдрме по три динара од квадратног метра; грађење калдрме у Немањиној улици Ставри Костићу по прописаним условима а по прсдрачунској цени како за коловоз тако и за тротоар по три динара од квадратног метра. II. половини XVIII. ст. Лукава Хабсбур говка Марија Терезија нодели са околним грабљивим суседима. А сад да се вратимо Кара МустаФИ. Он је прешав Дунав, све брже и брже наглио својо1 омиљеној мети — ћесаревом Бечу, како би привео у дело свој плав.( ] ) Луд (') Ево шта о томе вели један псториописац тих дана: „Овај план (освојење Беча) по сведоџби Каптемира није се ограничио на аадобијаше једне нове нровинције за султана. Кара-МустаФа је хтео, да сам се оснује нову државу, певависно од султана. А он сам хтео је, да узме себи титулу султана од Веча и Пемачке. Целокупна убојна снага султанова била је у његовим рукама. Ако он с истом постигие жељене усоехе: то је по љеговом мишљењу био у етању, да ову војеку, а нарочито њене вође, за се задобије поклонима; о раздавањем дарова, да их за своју срећу прлвеже. Паше и заповедниц^ који су у Угарској понамегатани за његовог везировања, били еу готово зависни од њега, сем Ибрахим-наше будимског. а овај се могао задобити доживотпом унравем над целом краљевином Угарском." (К1орр 0. 1>ад Јаћг 1083 е1а, 8. 193.) — Наша народна песма овако описује марш Кара-МустаФин: Војску води под Беч на ћесара А кад дође до студене драве, Ту је царе мало починуо Починуо једно оеам дана, Док одмори коње и јунаке И начини на Драви моетаве Те преведе убојне топове; Отален се цаие подигао На немачки табор ударио Сав немачки табор исекао Па не тражи Иара ни шиИара ВеКе иде Вечу бијеломе."

VIII. По нрочитању иротокола лицитација ГБр. 5515 и 5516 држаних за насипање и откопавање Немањине улице и за насипање и откопавање рибарске улице, одбор је решио: да се откопавање и насипање Немањине улице уступи према прописаним погодбама Тшрп Тодоровићу за цену и то: за земљане радове и кварене старе калдрме по осамдесет и осам иара од кубног метра и за копање и доношење земл^е са градског иоља ио један динар и четрдесет и седам пара од кубног метра; да се насипање и откопавање рибарске улице уступн према прописаним погодбама 1 Ристи Крстићу по иени и то: за земљане радове II кварење старе калдрме но деведесет и четири и но иаре динарске по кубном метру; и за откопавање земље са градског пол>а и доношење у исту улицу по динар и тридесет и девет пара од кубног метра. IX. По прочитању протокола лицитације ГБр. 5167 држаие за набавку таблице за називе улица и бројеве домова, одбор је одлучио: да се решавање о овој лицитацији одложи докле грађевинско одељење не набави фабричне цене ових таблица непосредно од појединих фабрика. X. На нредлог одбориика г. Николе Д. Стевановића одбор је одлучио: да г. г. Микола Д. Стевановић и Коста Петровић, одборници, као одборски повереници саставе правила за одбор по члану 75 а закона о устројству општина и општинских власти и поднесу их одбору на одобрење. XI. Одборник г. Љуб. Марковић пита, зашто је суд општински исплатио нотпуно саграђену калдрму у сноменичкој улици. кад је комисија нашда, да треба одбити 302. Председник је изјавир : да ће идуће седнице поднети извештај о овоме питању.

вик Баденски тактички је одступао пред силном војском турском, иагатећи се, да што боље заклони земље чисто аустријске. Свуда овлада страшва ианика, па и Ј1еополдо I., човек слаба карактера у опасцости — чиме се сви Хабсбурговићи одлику ју — место да дели судбу своје престонице, побеже 7 јула из Беча ноћу. То његово страшво бегство учини врло немио утисак ва становништво. Посада је било под управом храброг Штаремберга, који са малом носадом, грађанством и ђацима универзитета издржа јуначки толике јуригае бесних јавичара. Из Беча побеже Леополдо I. у Ливц. „Ну тек гато тамо приспе дође глас, да Татари крстаре западно вигае бечке шуме. Због тога изгледаше да задржавање у Линцу није довољво сигурно. Бегство процужи даље к Пасави. Јака узбуђеност (ми би рекли страх) тако је обузела цчра, да је више дана патио од лупања срца."^) Неописани страх и ужас овладао је на све стране, сваки је тежио, да се што даље (!) К 1 о р р 0. Баз Ја1и- 1683. е1з 8. 253. — Овај пи сац који се иначе ревно труди да Лво^олда I. престави у што лепшој боји - за оправдање овога иаводи намишље но ивдајство Валтгза а Зрињског, сина Пегра Зрињског