Београдске општинске новине

Број 44.

- 187 -

Год. X«.

по ногодбама у тестаменту означеним. По саслушаљу овога одбор је решио : прима се к знању оио саопштење благодарившп дародавцу речима: Бог да му душу прости. Да суд општински учинп даље гата треба ради извршења воље покојникове. V. По нрочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 7466, 7449, 7443, 7399, 4404, 7546, 7548, 7551, 7447, 7446, 7557, 7549, 7553, 7445, 7448, 7451. 7550, 7450, 7447^ 7554, 7552, којима се тражо уверења о владању и имовном стању извеснпх лица, одбор је изјавио: да су му непознати Арса Мишић келнер, Петар Живановић обућар, Милсва Ж. ДрагутинаМпхајловића, ноћ. стражараСима Симић келнер, Леополд Костоцила, Арса Николић склтница, Даница Ж. Тасе Пе тровнћа бив. порезника, Илнја Мандић, Ра дован Дпмитрнјевић и Андреја Николић таљигапхи, Коста Васић овд. Перса ж. Миленка Влајковића, Димитрије Мојсиловић таљигага и његова жена Јованка, Анка Калмар овд. удова, Таорђе Ристић кочијаш и Јоца Радосавњевић слуга; да су доброг владања и доброг имовног стања Драгутин Мијушковић бравар, Јеврем Марјановић, земљоделац, Милан Дојчиновић земљоделац, Јован Обрадовић приватијер, Михајло Цветковић трговац, Боривој Аргировић чиновник врачарске задруге, 1 Михајло Михајловић чиновник палилулске задруге; да је Богосав Ђукпћ доброг владања и средњег имовног стања; да су доброг владања и сиротног имовног стања: Младен Станковнћ обућар и његова жена Катица, Мика Ивановић и Спасоје Васић свирачи; да је Алекса Петровић трг. доброг владања и да је под стечајем; да је Риста Атанацковић непознатог владања и сиротног имовиог стања; да су доброг владања и сиротног имовног стања г Борђе син Андре Јовановића типографа и Владимир син Петра Николића служитеља; "да су Љубомир син

Тасе Николића земл>орадника и Илија син Боке Николића бакалина доброг владања и непознатог имовног сгања. VI. Председавајући износи одбору на решење из вештај повереништва, изабратог у седници одборској од 20 септ. 1894. год. ГБр. 1073 ради одређивања осе у Балканској улици. По нрочитању тог извештаја ГБр. 5890 одбор је решио: да се оеа у Балканској улици повуче онако, како се у овом извештају предлаже. (СВГШИЂЕ СЕ)

СТАТИСТИКА САМРТНОСТИ у месецу С' атембра 1894,

Свега је умрло 81, од којих су 43 мушких, 38 женских. Но вероисповести: православне 73, католичке 6, протестантске —, мојсијевске 2, мухамедовске —. По месту рођења: 50, из Београда, 9, из Србије, 22 из других држава. По деловима варопш: 2, из варогаког кварта, 10 из теразиског кварта, 5 из са вамалског кварта, 6, пз дорћолског кварта, 24 из палилулског кварта, 34 из врачарског кварта, — из Топчидера. По брачном етању: 51 нежењених или неудатих, 20 жењених или удатих, 9 удових, —- разведених, 1 ванбрачних. Из статистичког оделења суда опгатине вар. Београда 28. Октобра 1894. год.

СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКОЈ

Путнички саобраћај варонга Београда. У времену од 15. Окт. до 16. Октобра 1894 г. допутовало 1036, отпутовало 945, Од којих су: а.) Пола: мугаког 935, женског 106,

РЕДОВНИ САСТАНАК 22. октобра 1894. год.

Нредседавао члан суда г. Мих. П. Живадиновић присуствовао кметовски пемоћник г. Д. Димитријевић, од одборника били г. Стев. Д. Попови!], Горчаков Милованвви11, Мих. Марковић, Сава Пет| овик Јарослав Бевуха, Ђорђе Димитријевић, Љуб. Марковић, Јаков Алкалај, Фердпнанд Ро8елт, Мил. Ж. Маринковић, Благоје Милошевић, Стеван ЈосиФовић II. Д. Стевановић, Стеван Ђ Јорговић, Јеротије А. Миливојевић, Др. Никола X. Николпћ, Алекса Стојановић, Михајло Михајловић Дим. Милојевић и Јован Ри тић, I. Прочитап је записник одборских одлука седнице држане 15. октобра 1894. год. и примљен је без измена. II. Председавајући саопштава одбору да је одборник Стојан Новаковић дао оставку на одборничку дужност ношто је постао председник државног савета и да му је суд општински на основу чл. 59 зак. о устројству онштина и онштинских власти, решењем својим од 22. окт. 1894. год. АБр. 7603 оставку уважио. Одбор је иу имио: к знању ово решење. III. Поводом тим, што је до сада осам одборника дало оставку на одборничку дужност, које су им н уважене, и новодом тим, што има неколико одборника који се још нпсу заклели на одборничку дужност, те и не долазе у седнице, и напослетку, ношто је један кметовски помоћник разрешен од дужности, јер је под стечајем, одбор је на предлог председавајућег решио: да суд општински позове до сада незаклете одборнике да заклетву иоложе и у седнице долазе; гато ако не учине у оставл .еном року, да се сматра, као да су дали оставку на ову дужност; после тога да сазове збор опгатински те да се изабере како кметовски помоћник тако и онолико одборника, колико је њих оставку дало. IV. Председавајући извештава одбор, даје нрема нисму царско - отоманског ноеланства нз Беча Аврам Леон Којео, рођен у Београду^ и турски поданик умро у Бечу и да је оставио 2000 дин. да општина београдска од овога новца образује фонд за потиомагање проналих трговаца бегством склони од криве димишћије невер ничке, и не помишљајући на одбрану. А бесни Татари ништили су све нред собом, докле су саио могле да донру њихове страшне чете пљачкашке, задавајући страх и ужас на све стране. Јула 14 Кара МустаФа онседне Беч, а 15. истог освану Бечлијама силни шатори, међу којима се највише одликовао чадор в. великог. У ночетку је Кара Муогава имао 90.000 људи, на с њима нредузе живо нападање. Рат се водио са необичвом енергијом и на земљи и минама — нод земљом. Наша народна не ема вели : „Бије Беча на четири страве: С једне стране јуриш без ирестанка, С друге стране на бедем удара, С треће страве лагум потконава, А с четврте кумбарама пали; Зло га бије, да га Бог убије \" При бомбардовању Беча убачено је пре ко 100.000 бомби, али су се одликовале недејством. Ево како то објашњује мљетачки носланик Контарини: „Говори се, да који се раније бунио против Леополда I. ивносећи, да је ттео, да га взда Татарима. За то Валтааара, који се налааип у пратњи царевој, вежу и пошл.у у неки аамак у Тиро/у, где се с шим утаеи чувено пл. ме Зриљскога.

Капуцинер — инжињер онај који је снимио нлан Беча но налогу Текелијеву са свим уништио дејство бомби и граната. То се доказује рђавим квалитетом барута, којим су исте нануњене. Мисли се, да је он обузет кајањем, што је проузроковач толиког зла по хришћанство или, од ове стране задобијен, тежио да помогућству умањи зло но хришћанство, у код.е је он рођен и одрастао." Посада са Штарембергом од 13 000 војнича и 7 000 наоружаних грађана јуначки је одбијала све јурише беснвх јаничара, и ревносно затрнавала све оно, што би мине разнеле. Кара МустаФа је и даље наређивао честе јурише и минирао платна градска, војвода Лотриншки нотуче Текелију у гор Угарсгсој, који је као савезник Кара Му стаФан учествовао у овом рату, па очистив леву обалу Дунава од нротивника, имао је слободан пут за везу с Пољском. Четрдесет дана понавл>а се јуриш из дана у дан; мине небо проламају, ајааичари нисувелики уснех постигли, н већ почињу данегодују. Штаремберг 27. авгусга вели „ца је опа сност тако велика да се хартији не сме поверити." Истог д на Кари МустаФа наређује

Текелији, да му дође у помоћ, али се овај лукав човек вешто држао што даље од његове близине. Опсада и даље траје, јуриш (осамнаести) од 4. септембра вођен је с великии огорчењем, но Турци буду одбијени. Сувише оштра војничка дисцинлина већ беше постала Бечлијама несносна, и они иомишљаху на предају, што само необична предузимљивост Штајембергова спречи. Кара -МустаФа се надао предаји. „Слепа жудња за златом покренула је вел. везира, да пре задобије место предајом, те да за е дочепа благо, које у њему лежи, које би иначе у општем јуришу пало као пљен његових војника жељних пљачке.'^ 1 ) У том очекивању он је предузимао омање јурише, али општи није наређивао. Али топовски пуцњи с Калемберга убрзо учвнише крај стр ховању Штарембегову од општег јуриша. При опсади Беча, међу опсађеницима и војводом Лотриншким било је врло опас( Ј ) К1орр О. Ша Јаћг 1683. е1а 8. 251. — По Кантемиру писац вели да је Кара-МусгаФа више тежио, него да само ва Ахмеда IV. у8ме варош Веч. Он је наморавао, да га уаме ва етолицу своје сопстпене новооснов не државе.- тим је маше било у интересу љеговог частољубља — или у случају ље ог.е тежље задобити — да у чаеу ааузећа иаложи варош опасностима уништења.