Београдске општинске новине

БРОЈ 48.

ГОД. XII.

ЛЛЛ^ЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛУУУУУ^ЛЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛ^^УЛ^У\^ЛЛЛ^Л^*ЛЛЛЛЛ^\^ЛЛ^^ЛЛЛА

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ Цена за Србију: 8А ГОДИНУ 6 ДИН. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 „ НА СТРАНЕ 8ЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 „

ЦЕНА ЈЕ ОМАСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ПРЕТП1АТУ ВАЉА СДАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНДИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враћају се НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ.У СЕ.

"уугттутттттутутттттттутттуттуттуттуууттттутутттттттттгуттуттгтутттттттттгтутттттттттттттттттттттттттттутуттттгутттутттууутттттуттутттттуутуутттууттутттттут? 7777777777777777ТТТТТТТТТТТТТТГТТТТТТТ1ТТТТТТТТТТТТТТТПТГТТТТТ 1АААА*А.АААЈ1ААААА.АААААААЈЈА1ААААААААА1АААААА1ААА1АААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААА кА.Л.Л.АААААА.АА.Л.А.АЛ.Л.А.АААААкА.А.ААкА.ШкЈ.А.А.А.ШХА.ИАкААкАШАААААА.ШААкАШтШШШШШШЛАШтАтХЛЛ*.

0 Б Ј А В А Управа водовода града Београда доставља грађанетву, да ее еа евојим канцеларијама преселила иа Зелени венад, а у кући г. Настаса Јовановића бр. 8. на горњем спрату. Из канцеларије управе водовода града Београда 10. Новембра 1894 В. Бр. 119.

0 Б Ј А В А

У цељи тачније статистике смртности, управа вароши Београда нарађује: да „посмртне листе" првенствено попуњују ордииирајући лекари, и тек пошто се то учиии од њих, посмртне лиете доносиће се дотичном општинском лекару, са којом ће он отићи у стан умрлога, ради констатовања смрти и одређења сата, кад се дотични може саранити. — Ако је која од рубрика од стране ординирајућег лекара остала непопуњена, учиниће то општински лекар, приликом прегледа мртваца, као што ће приликом прегледи мртваца обратити и на то пажњу, (као и до сад) да ли је дотични умро од природне смрти, или је сум-

ња на насиље. У последњем случају разуме се, известиће о том надлежну власт, закраћујући укопавање, док се секција не изврши. У случајима пак да умрли није лечен од лекара, општински ће лекар по могућтву ставити сам узрок смрти, но наредиће, да се умрли одмах пренеее у гробљанску ка пелу где ће остати ирописно време до укопа. Укоп и пренос такових нелечених има се извршити без икакве параде, а леш ће се под надзором општинског лекара, одмах по констатовању смрти двогубо завити у чаршав, који је претходно натопљен 10 °ј 0 карболом, а то у цељи тој, да се избегне могућно развлачење заразних болести. Изнимак од ових наређења, чиниће онштински лекари само тамо, где је случај такав, да се позитивношћу може искључити зараза, а и то под њиховом личном гаранцијом. Суд општине бео-градске објављује грађанству ову наредбу управину и позива га, да се по њој управља. Од суда општине београдске 1. Новембра 1894. год. АБр. 7531.

ГРАЂАНИМА БЕОГРАДСКИМ

Познато је свима коликој опасности могу изложени бити грађани и деца њихода од зараженик слугу и слушкиња. С тога суд општине београдске, старајучи се вазда о здрављу овдашњих грађаиа, одредио је једног лекара, који ће сваког дана пре подне у општинској згради бесплатно прегледати дојкиње, слуге и слушкиње и о здрављу њиховом лекарско уверења давати. Тиме ће се не само имућнији грађани и деца њихова сачуватн од многих заразних болести (венерије, сифилиса, шуге, туберкалозе и т. д.) но и слуге и слушкиње ако су болесни на лечење упутити и од даљег пропадања спаеавати. Да би се ова наредба строго вршила, опомиње се сваки који послугу тражи: да никаквог слугу, слушаињу или дојкињу не прима, док му лекаусно уверење уз буквицу не поднеее. Родитељи, који своју децу на занат давати желе треба сами да их иа преглед у општину доводе. Ту ће поред уверења и лекарски савет добити, да ли може изабрани

СРПСКН У СТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУ РШ У В Е 3 и СА НАРОДНИМ СЕОБШIТШНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЋ и П. М СПАСИЋ.

(Академмјскп Савет Вел. Школе наградио ирвом видовданеком магра.дом оишт. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин.

(НАСТАВАК) Војска је под командом Јована Собјеског наглила најкраћим путем Бечу у помоћ. Бајвише јој је сметао прелаз преко непроходне бечке шуме. Кара-Мустафа, место да им ту отежа прелаз и да их потуче, он науми да их пусти на близу, па да их

потуче у равници пред Бечом на очиглед опсађених. На Калембергу се 11 септембра појаве савезници, а 12 септ. отпочну борбу. И овог пута Кара-Мустафа пропусти најлепше позиције на Калембергу, које савезници узеше олако, отеравши јаничаре, који им беху изашли на сусрет. У равници се жестоко одупру јаничари, ну и одатле напослетку буду иотиснути( 1 ). На 20.000 Турака падну на бојном пољу а међу њима паша од Алепа и Силистрије; Хришћани изгубе 4000 људи. У том наступи ноћ, са којом настаде у турском стану страшна забуна, те Кара-Мустафа преко ноћ напусти са свом војском ратни стан и у дивљем маршу побеже Рабу( 2 ). Савезници, бо-

(!) Ову борбу наша народна песма овако описује : „Кад викнуше огљени чауши, И лупише јасни таламбаси Па поћера катана Татара: Око Беча сва зељља зајеча; Од каура мало тко иогибе, Од Турака мало тко остаде и . ( 2 ) Бегство ово наша народва песма приписује цару турскоме, па га пушта, да овако ревонира о проласти. „И он (цар) бјежи низ тихо Дунаво, Па се три пут на Веч оба8рео И Бечу је царе говорио : Бечу оране, не бечи ее на ме, Што си хтео, ти си учинио;

јећи се лукавства турског, те ноћи нису нападали. У јутру заузму напуштени стан где нађу силну пљачку. Собјески у чадору Кара-Мустафину, поред силна блага запљени и зелену заставу његову, коју но нарочитом посланику посла папи Иноћентију XI. у Рим у знак победе. Наш митроносни песник овако опева овај догађај пред Бечом: „Пуче колан свечевој кобили: Леополдов храбри војвода Собијевски, војвода Савојски Саломише демону рогове.

Пред Бечом је БуракС 1 ) посрнуо, Обрнуше кола низа страну".( 2 ) Сутра дан Собјески уђе у Беч. Народ, који је са гнушањем гледао, како цар

Ако сам ти бедем оборио Чудан сам ти прилог оставио Ти се оиет мораш иоградити Наџаиџма и буздованима Осам сребра и сувога з.гата. А тако ми дина и имана И турскога поста рамазана, Докле траје суица и мјесеца Нигда на то војевати нећу". (*) Коњ Кара-МустаФин. (ђ Горски Вијенац (XI. ивд.) стих 1443—

1450.