Београдске општинске новине

Год. XII.

— 201

Б рој 48.

занат каквих рђавих последица детињем здрављу донети. Кавеџије и механџије опомињу се нарочито да своје келнере и остагу послугу редовно у општину на лекарски преглед упућују. Од суда општине београдске. 6. октобра 1894. год. АБр. 7088.

НАРЕДБА Командант VII. пуков. окр. претписом нојим од 18 т. м. Бр. 11456 изволео јс доставити следећу наредбу: С' обзиром на члан 95 и 97 закона о устројству војске ]\'омандант Дунавске Дивизијске Области наредбом Бр. 205. за 8 новембар 1894 године наредио је: ,1. Кад год се нареди вежбање појединих јединица редовне и оба нозива народне војске, било указом Његовог Величанства Краља или решењем Госнодина Министра војног, онда ће се сви они обвезници који првом цозиву не с.љедују а изостанак не оправдају,} позвати накнадно, да издрже поред редовне вежбе, још онолико дана, колико су од исте изостали. При овоме, они обвезници, који изостану раван или већи број дана, за колико је вежба наређена, издржаће накнадно дупли број дана вежбе о свом трошку. 2. Сви обвезници! ко.ји не сљедују и другом позиву ради издржања накнадне вежбе за казну а изостанак не оправдају, биће кажњени од стране дотичних Команданата, који их нозивају са 15 дана затвора, коју ће казну издржати после издржане накнадне вежбе, о свом трошку. 3. Сви они обвезници који ради издржавања накнадне вежбе и казне затвора не сљедује и трећем позиву а изостанак не оправдају, онтужиће се ради предаје, војном суду на осуду, сходно члану 97. закона о устројству војске.

4. Сви они обвезници, који не сљедују првом, другом или трећем позиву а изостанак оправдају, позваће се накнадно, ради издржања само наређене вежбе. 5. Све напред поменуте тачке овог наређења важе не само за наређену вежбу, но и за наређени прозив и поверу спискова ако се исти врши по решењу Господина Минисгра војвог. Ово наређење, ирема истој наредби Команданта Дунавске Дивизије, има се у општинском суду, на видном месту прилепити, како би га сви обвезници редовне и оба позива народне војске могли прочитати. Предња наредба доетанл>а се грађанству — војним обвезницима свију позива ради знања и будућст управљања. Из канцеларије војног оделења суда општине града Београда ОББр. 240. — 22. новембра 1894 год. Београд.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРЛ РЕДОВНИ САСТАНАК 17. Новембра 1894 г.

Предеедавао : Председник беогр. општ. г. Мих М Боги ћевић, ириеуотвовали члавови оуда: г.г. Мих. ii. Живадиновић и Јов. Автонијевик. Од одборвика били г.г. Н. Д, СтеФановић, М. Милашииовић, Јароелав Безуха, Стев. П. Поповић. Ђорђе Димитријевић, Јоеи« Јовановић, Благоје Милошевић, Горчаков Миловановић, Сава Иетровић, 3 К. 3. Поповић, Дим. Мвлојеввћ,'Ј. Алкалај, Ферд. Розелт, Коста Петровић, Ср. Ј. Стојковић, Љуб. Марковић, Ст. Ђ. Јорговић, Мил. Ж. Маринковић, Јеротије А. Миливојевић, Мих. Михајловић, Стев. Д. Поповић, Др. Ник. Николић. (ОВРШБТАК) П р а в и л а. Чл. 4. Који одборник или заменик не дође у седницу и свој изостанак не онравда код општинског суда, а није ни председнику јавио да не може доћи у седннцу, или ако је и јавио, а докаже се да није имао узрока да изостане, тога ће општински суд казннти први пут са пет, други пут са десет, трећи нут са двадесет и четврти цут са двадесет и пет динара.

Чл. 5. Овако ће се исто казнити и они одборници н заменици који без одобрења председника оду из одборске седнице. пре свршетка седнице. Чл. 6. Са одборником или замеником, који је најнећом мером казне пронисане овим правилима већ кажњен, па опет не буде долазио у седнице одбора, поступиће се по члану 75 в. закона о устројству општина и онштинских власти. Чл. 7. Казне за недолазак у седницу одбора изриче општински суд по саслушању дотичног одборника, у одре!;еном року (види чл. 3.) после државе седнице одборске, у коју који од одборника или заменика није дошао, ако нађе да се исти одборник или заменик није оправдао и досуђену казну извршује у року од три дана. Ове су осуде одмах изршене ио саопштењу. Чл. 8. Ова правила да суд општински саопшти на нодпис свима одборницима и заменииима ради њиховог управљања. Да ее ова правила засебно одштампају и раздаду свима одборницима. V. У свези са својим решењем од 22. Октобра 1894 год. АБр. 7731, одбор је на предлог председника решуо : да се за избор једног кметовског помоћника на место Младена Милића, који је под стечајем сазове збор на дан четвртог Децембра 1894 год. а за избор одборника и заменика, на место г.г. Ст. Новаковића, Д. Стојановића, Дим. Тшрковић, Алексе С. Јовановића, Манојла Клидиса, Алексе Борисављевића, Милана Мостића и Дим. Крсмановнћа, одборника и Тодора Ћурића и Светозара Стевановића, заменика, који су је наредио, да их не иуштају унутра и да ауцају на њчх. После једне та со велике битке, где смо ми изгубили толико света и толико најславнијих породица; ми смо као заражене животиње којс сва ;и избегава. Сада нам не остаје ништа друго, него да уздишемо, гледећи, како војска умире, не IIод ударцпма непријател>ским, нећ погрешком оних, који нам још дугују. И сам можда ћу још данас ићи на сусрет каквој већој глади; али хоћу да идем из оног Беча где пуцају на наше. Ми смо овде на обали Дунава, као год некада Израиљци на обали Еуфрата. Ми оплакујемо губитак наших коња, незадовољност оних, које смо спасли, који су у толико прилика избегавали успех. Најзад цео свет је изгубио ^вољу за њих и иду чак дотле, да жале што смо и помагали цару*. ,,Пошто остави цара Собјески прогони Турке по Угарској и отме им Гран (Еаг^еп§"от). У Кракову се тек вратио месеца Де цембра. Незна се, за што су историци дали имену Леополдовом надимак Велики , кад његов карактер мало то правда." 0 < 1 ) 8е§ег I*. ШзЈуЈге 4е Г Аи1г1еће-Ноп§пе, р. 262 — 264.

утече, прими га сад са одушевл>ењем, као свог избавитеља. Септембра 15. и Леонолдо I врати се у своју престоннцу. Нискост његовог карактера најбоље се огледала у овим приликама. Завидљивији него ли што је захвалан за успех Собјескоме, он се труђаше пре свега, да избегне сваки састанак са овим човеком, а по том и да понизи свога ривала. Чудно му је било, како да један цар немачки прими једног изборног краља иољске републике. „Раширеним рукама, одговори му принц Лотриншки (с1псе с!е Еоггате)* - , али за Леополда I. беше велико шггање: да ли да пусти Собјеског с теве или десне стране. Састанак је био у једном пољу удешен тако, да су се оба суверена држала један према другоме. После неколико баналних фраза (рћазе* ћанак«) Собјески окрене узду, (т.ј. окрене разговор на други предмет), показујући, да је својим ђенералима наредио, да цару покажу његову војску, ако би се цару то допало. У писмима, својој жени Марији Казимировој, Собјески је са речитом горчином описао жалостан утисак, који је на њ учинила неблагодарност Хабсбурговића „Палатин из Црвене Русије — пише

краљ Пољски —• показао је цару нашу војску, али ноге су им дрхтале и гласно су се жалили (војници), што цар нехте ни једном речју, па ни шеширом својим, да захвали на оноликим мукама и губитцима нашим. Нису нам дали ни фуражи ни хране; напш болесници леже по оџаклијама, а наши многобројни рањеници не могу да добију лађа, да сиђу до у Пожун, где би их ја опет на свој трошак ирихватио. Не даду нам, да сахрањујемо своје мртваце у њихово гробље, па чак ни оне од вишег реда. Пљачнају нам иртљи крадц нам ^оње које смо иозадн оставили (полазећи у бој). Да нисмо (нашли зоби у турском табору, сви би нам коњи нолипсали. Били бисмо мање несрећни, да су имали милости према нама толико, да нам саграде на Дунаву мост, па бисмо могли онда живети у нецријатељској земљи. „Тамо бисмо бар нашли хране за живот, али ова бечка господа претурају бедан но један дан и сада, кад су снаеени одају се на сву меру нераду, за који их јеБогбио тако праведно казнио. Како се много намих гурају ио вароми, да ту нађу хране : чошто умиру од глади у логору, бечки командант